Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korupcija pogoršava krizu u evro zoni
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Korupcija dodatno pogoršava dužničku krizu u Evropi, ocenila je međunarodna nevladina organizacija Transparensi internešnal (Transparency International), istakavši posebno loš skor Italije i Grčke, koje imaju velike finansijske probleme. Posebno je istaknuto da su dve zemlje sa finansijskim problemima - Grčka i Italija - relativno loše rangirane. U evro zoni još se ne nazire rešenje za krizu uoči odlučujućeg samita lidera EU, ali je 30. novembra učinjen korak na međunarodnom planu da se problemi reše.
Prema izveštaju te organizacije, finansijske teškoće sa kojima se suočava zona evra su "delimično povezane sa nesposobnošću javnih vlasti da se bore protiv korupcije i izbegavanja plaćanja poreza, koje su među glavnim uzrocima krize".
"Evropska kriza je odraz slabog vođenja finansija, nedostatka transparentnosti i lošeg korišćenja javnih fondova", ocenila je za AFP Robin Hodes (Hodess), direktorka istraživanja u Transparensiju.
Prema indeksu percepcije korupcije, Italija je dobila ocenu 3,9, a Grčka 3,4, po čemu su na 69. odnosno 80. mestu među 182 zemlje. Druge zemlje koje su u finansijskim teškoćama, međutim, nisu toliko loše prošle - Portugalija je na 32. mestu sa indeksom 6,1, a Irska na 19. sa indeksom 7,5. Francuska i Nemačka, u koje mnogi polažu nade za rešavanje problema zone evra, nalaze se na 25. i 14. mestu, sa ocenom 7, odnosno 8.
Oko dve trećine zemalja na listi imaju ocenu ispod 5, što pokazuje da još mnogo treba učiniti u borbi protiv korupcije.
"Bez obzira na to da li je reč o Evropi, koja se bori sa dužničkom krizom, ili o arapskom svetu, na početku nove političke ere lideri bi trebalo da uzmu u obzir da je neophodno bolje upravljanje", istakla je Iget Label (Huguette Labelle) iz Transparensi internešenala.
Novi koraci za spas evro zone
U međuvremenu, najznačajnije svetske centralne banke 30. novembra su se odlučile na zajednički korak da bi stišale krizu u evro zoni i njenom bankarskom sektoru. Taj međunarodni korak značajan je tim pre što se 10 dana pre sastanka lidera EU još ne nazire ubedljiv odgovor na krizu, zbog čega se u javnosti spominju i "katastrofični" scenariji mogućnosti raspada evro zone.
Evropska centralna banka, američke Federalne rezerve, kao i centralne banke Kanade, Engleske, Japana i Švajcarske najavili su sredinom dana usaglašenu akciju da bi smanjile napetost u finansijskom sistemu.
Background Na ovogodišnjem Indeksu percepcije korupcije najbokju ocenu dobio je Novi Zeland sa 9,5 bodova na skali od jedan do 10. Iza njega su tri nordijske zemlje - Danska (9,4), Finska (9,4) i Švedska (9,3). Na drugom kraju skale, kao najkorumpiranije od 182 zemlje navede su Somalija i Severna Koreja sa ocenom 1.
Srbija je na 82. mestu sa ocenom 3,3, zajedno sa Bugarskom, Jamajkom, Panamom i Šri Lankom. Od zemalja regiona od Srbije su bolji Hrvatska i Crna Gora, koje sa ocenom 4 dele 66 mesto sa Sloačkom, i Makedonija koja je sa 3,9 na 69. mestu. Lošije su Bosna i Hercegovina, sa ocenom 3,2 na 91. mestu, Albanija sa ocenom 3,1 na 95. mestu i Kosovo, koje je dato zasebno, i sa ocenom 2,9 nalazi se na 112. mestu. Indeks percepcije korupcije sačinjava se na osnovu 17 različitih istraživanja i studija, koje je sprovelo 13 nezavisnih institucija, ispitujući preduzetnike, analiticare i lokalne stručnjake.
Veliki je pritisak da se rešenje za krizu u evrop zoni nađe uskoro nađe rešenje, budući da se 8. i 9. decembra održava veoma značajan samit lidera EU na kojem će se raspravljati o budžetskim propisima u evro zoni. Zona evra pokušava da u rešenje uključi i MMF, jer zna da Evropski fond za finansijsku stabilnost EFSF nije dovoljan da u potpunosti odigra ulogu koja mu je namenjena - da spreči širenje krize i posebno zaštiti Italiju i Španiju. Sada je jasno da neće moći odmah da se poveća njegov kapacitet na 1.000 milijardi evra, što je ranije najavljivano.
Sličan korak preduzet je tokom finansijske krize 2008. godine, a kasnije i sredinom septembra. Međutim, u međuvremenu dužnička kriza nastavlja da se pogoršava, pa su sada u opasnosti sve zemlje zone evra, kao i svetska privreda u celini. Kada je reč o bankarskom sektoru, zaostravanje krize odražava se kroz opšti pad poverenja, tako da banke prestaju da pružaju pozajmice jedne drugima, što dovodi do zamrzavanja pozajmica preduzećima i domaćinstvima. To umanjuje ekonomsku aktivnost, povećava rizik od recesije i stvara začarani krug.
Šest velikih svetskih centralnih banaka je, u nameri da umanje taj pritisak, sklopio dogovor da do februara 2012. olakšaju i povećaju obim međusobne razmene deviza i smanje troškove tih transakcija.
Evropska centralna banka tako će moći da finansijskim institucijama u zoni evra daje jene, švajcarske franke ili kanadske dolare, koji im nedostaju. Cilj je da se evropskim bankama omogući da se snabdevaju drvizama, posebno dolarima, da bi mogle da nastave da kreditiraju domaćinstva i preduzeća. Taj dogovor se odmah pozitivno odrazio na berze, koje su poslovanje završile u plusu.
Za manje od 10 dana održava se sastanak lidera EU na kojem bi trebalo da se razgovara o novim budžetskom propisima za evro zonu, ali još nema konkretnog predloga. "Ulazimo u kritični period od 10 dana za davanje odgovora na krizu u EU", upozorio je 30 novembra evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn).
Šef italijanske dipomatije Mario Monti upozorio je na rizik od "sankcije" tržišta ukoliko lideri EU ne uspeju da daju dovoljno dobar i obuhvatan odgovor na samitu. Ceo svet, zabrinut za stanje svetske privrede, čeka rezultate tog sastanka, nakon više sastanaka na kojima nije došlo do bitnijeg pomaka.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
