Reforma zakona u oblasti migracije radne snage omogućila je kompanijama u Švedskoj da brzo i jeftino zapošljavaju strane radnike, a da se ne pogoršavaju uslovi rada za lokalne radnike, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) "Regrutovanje radnika imigranata: Švedska". U izveštaju se navodi da je u prvih pet meseci ove godine, uporedo sa oporavkom ekonomije i činjenicom da su se poslodavci upoznavali sa novim sistemom zapošljavanja migranata, izdato više od 6.800 radnih dozvola. Poslednji podaci sugerišu da će do kraja 2011. broj izdatih dozvola premašiti prošlogodišnjih 11.100 dozvola.

Kad se pogleda statistika izdatih dozvola u poslednje tri godine, primetan je značajan porast kako za radnike migrante, tako i za njihove porodice. Ipak, sve do ove godine, broj dozvola je bio na znatno niži u poređenju sa 2008. kada je izdato skoro 10 hiljada radnih dozvola i manje od hiljadu za članove porodica. U 2009. je izdato sedam hiljada za radnike i blizu tri hiljade za članove porodica. U 2010. je to blizu devet hiljada za radnike i oko četiri hiljade dozvola za porodicu.

U Švedskoj živi veliki broj migranata - otprilike jedan na sedam građana, a polovina njih je dobila švedsko državljanstvo. Većina migranata je poslednjih godina došla ili na osnovu humanitarnih ili porodičnih razloga.

Švedska je reformisala zakone o migraciji radne snage 2008. i sada ima jedan od najlliberalnjih režima u toj oblasti u poređenju sa ostalim članicama OECD-a, ocenjeno je u izveštaju.

Od 1972. do 2008. Švedska je vodila vrlo strogu politiku u domenu migracije radne snage. Reforma 2008. usledila je nakon čitave decenije javne debate. Zakon iz 2008. dozvolio je poslodavcu da angažuje migrante za bilo koji posao, da država izdaje dozvole koje se mogu obnoviti svim radnicima migrantima, uz mogućnost da dobiju stalnu boravišnu dozvolu nakon četiri godine. Sindikati nakon reforme daju samo mišljenje da li ponuda radne snage utiče na plate i uslove rada, ali nemaju više pravo veta na zahteve poslodavaca za radnom snagom.

Međutim, ukidanje restrikcija na zapošljavanje migranata nije povećalo tražnju. Većina poslodavaca još uvek nije voljna da iskoristi međunarodno regrutovanje zaposlenih, uprkos relativno jednostavnoj, jeftinoj i brzoj proceduri. Veći priliv migranata nije uticao na plate lokalnih radnika, ali je povećano angažovanje za poslove koji ne zahtevaju visoke kvalifikacije, ocenili su analitičari OECD.

U globalu, novi sistem nije izazvao bum u migraciji radne snage, ali je broj nesezonskih radnika značajno porastao u periodu 2009-2011. Reforma je omogućila angažovanje niskokvalifikovanih radnika u zanimanjima i sektorima u koje migranti ranije nisu imali pristup kao što su restorani, bolnice i čišćenje. Prosečno trajanje dozvole je sada duže, procenat onih koji ostanu u Švedskoj je veći, iako je procenat sezonskih radnika i dalje značajan.

U nekim privrednim delatnostima radnici iz inostranstva prilično su zastupljeni. Na primer, u obradi hrane 2,3% radnika su migranti, u kućnim poslovima angažovano je 1,7% stranaca, a u kompjuterskoj industriji 1,6% programera ne potiče iz Švedske.

Izveštaj OECD navodi da je danas mnogo lakše visokoobrazovanim migrantima da u Švedskoj rade i borave. Zasad, naročito u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, dominiraju radnici koji se angažuju na kraći period i već su radili u toj istoj firmi u nekoj drugoj zemlji. Međutim, broj tih radnika raste.

Analiza OECD je pokazala da postoje neke ranjivosti u sistemu, naročito u nadzoru radnih mesta koja nisu pokrivena kolektivnim ugovorima i poslova u sivoj zoni.

OECD je u izveštaju dao i nekoliko preporuka kako bi poslodavci lakše došli do radnika sa veštinama koje su im potrebne.

Ova organizacija preporučuje da bi trebalo nadgledati za koje to veštine i poslove se angažuju migranti, naročito kad je reč o poslovima koji nisu deficitarni kao što su mali restorani. Poslodavci bi, smatra OECD, trebalo da prijave sve promene u ugovoru sa radnikom migrantom Švedskom migracionom odboru nastale u prve dve godine angažmana.

Trebalo bi osigurati i da multinacionalne kompanije nisu povlašćene u regrutovanju stranih radnika u poređenju sa malim biznisom. OECD smatra da bi diplomiranim studentima iz inostranstva trebalo dati dozvole za traženje posla koje će im omogućiti dovoljno vremena da nađu odgovarajući posao nakon završetka fakulteta.

Izvor: Euractiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rešavanje problema lažnih azilanata u rukama EU
  
• 

  Vesti

  : Najviše Srba imigranata u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Rumunski i bugarski radnici nisu dobrodošli u Belgiju
  
• 

  Vesti

  : Većina Evropljana protiv imigracije
  
• 

  Vesti

  : Holandski grad uvodi svoje imigracione propise
  
• 

  Vesti

  : Italija se bori sa talasom imigranata iz Tunisa
  
• 

  Vesti

  : Moguć masovan odlazak Poljaka u Nemačku i Austriju