Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Holandski grad uvodi svoje imigracione propise
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vals, grad od 10.000 stanovnika na jugoistoku Holanije, uvodi posebne propise kojima će stranim državljanima, uključujući i one koji dolaze iz drugih zemalja EU, zabraniti pravo na prebivalište u tom gradu ukoliko nemaju sredstva da se izdržavaju. Evropska komisija je najavila da će detaljno istražiti taj slučaj dok u gradskom veću Valsa navode da već plaćaju beneficije za veliki broj nezaposlenih radnika imigranata koji žive u njihovom gradu i da nove slučajeve više ne bi mogli da prihvate. Situacija u ovom holandskom gradiću još jednom je skrenula pažnju na problem legalnih i ilegalnih migracija u EU.
Vals se nalazi na samo 23 kilometra od mesta gde je 1992. godine potpisan Mastrihtski sporazum kojim je dogovorena jedinstvna valuta i otvoren put za proširenje EU, ironično podseća Ajriš tajms (Irish Times). Holandska štampa prenosi reči gradonacelnika Valsa, Žan-Pol Kompera (Jean-Paul Kompier) koji navodi da poljski i rumunski radnici imaju "velikih poteškoća" da pronađu posao zbog ograničenog znanja holandskog jezika. Prema Kompiru, devet od sto ljudi koji žele da se nastane u Valsu prijavljuje se i za beneficije. Gradsko veće navodi da je taj procenat veći nego u velikim gradovima poput Roterdama.
Metju Njuman (Matthew Newman), portparol komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrom (Cecilia Malmström), rekao je za Euractiv.com da bi uskraćivanje prava građanima EU da se nasele moglo predstavljati narušavanje pravila o slobodnom kretanju građana u okviru EU. On je priznao i da Komisija nije imala zvanične informacije o zabrani i da je situaciju uglavnom pratila iz medija.
Pravo građana EU na slobodu kretanja i izbor prebivališta u bilo kojem delu Unije garantovana je Direktivom iz 2004. "Za period prebivanja duži od tri meseca, države članice trebalo bi da imaju mogućnost da zahtevaju od građane Unije da se registruju kod nadležnih vlasti u mestu svog prebivanja", navodi se u članu 12. Direktive.
Holandske vlasti mogle bi da odbiju registraciju novopridošlih građana iz Rumunije i Bugarske za koje i dalje postoje ograničenja za rad u Holandiji. Od 1. maja ukinute su sve restrikcije za radnike iz Poljske i drugih osam zemalja centralne Evrope koje su se pridružile Uniji 2004. godine pa bi građani tih zemalja imali pravo da se nastane i u Valsu ako žele a takođe i da traže beneficije ukoliko nisu u stanju da nađu posao.
Background Nemačka i Austrija su poslednje zemlje koje su 1. maja 2011. ukinule zabrane za kretanje radnika iz osam zemalja centralne Evrope (Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Estonija, Litvanija, Letonija) koje su ušle u EU 2004. Od januara 2014. sedam godina od pristupanja EU, radnici iz Rumunije i Bugarske će takodje moći slobodno da se kreću u okviru EU. Oni sada mogu slobodno da rade u 15 zemalja članica ali je deset zemalja odlučilo da zadrži ograničenja do krajnjeg roka koji ističe 2013.
Grčka se suočila sa dodatnim priilivom nelegalnih imigranata preko granice sa Turskom od kada je Ankara ustanovila bezvizni režim sa Sirijom, Iranom, Jemenom, Libanom, Libijom Tunisom i Marokom. Probleme na granici sa Turskom ima i Bugarska koja još uvek nije primljena u šengenski prostor a kao jedan od glavnih razloga navedeni su propusti i nedostaci na 143 kilometara dugoj granici sa Turskom.
Prošlog maja Hag je predstavio izmene holandskog imigracionog zakona svojim evopskim partnerima, čiji je cilj da se postigne "jača, sigurnija i naprednija Evropa". Poljski predstavnik u Evropskom parlamentu Jaček Sariuš-Volski oštro je kritikovao taj predlog a komesarka Malmstrom je tom prilikom rekla da će se Komisija "jasno i glasno usprotiviti" svakom predlogu koji nije u skladu sa EU standardima.
Predlog Holandije ostao je poverljiv ali je vlada te zemle objavila "Stanovište Holandije o migracionoj politici EU" u kome se u velikoj meri navode i stavovi iz predloga i Holandija zalaže za oštriju imigracionu politiku u EU.
U međuvremenu i Plombijer, grad u belgijskom regionu Valoniji, koji se nalazi nedaleko od Valsa takođe je prema izveštajima zabranio prebivalište građanima EU koji nisu u stanju da se izdržavaju.
Radnici koji dolaze iz novih članica EU iz centralne i istočne Evropa, u najvećem broju iz Poljske, kao i veliki priliv imigranata iz arapskog sveta vrše veliki pritisak na ekonomiju i stavljaju na probu jedinstvenu politiku EU o imigrantima, pa u nekim članicama posebno na zapadu EU jača otpor prema imigrantima i sve češće čuju zahtevi za promenu imigracione politike.
Jačanje desnice u Evropi pa i čak ekstremne desnice i pored razlicitih socijalnih i političkih prilika u pojedinim zemljama delom je zasnovano i na oštroj politici protiv imigranata tih stranaka. Njihova popularnost raste i u Finskoj, Francuskoj, Holadiji, Belgiji, Italiji, Mađarskoj i u drugim zemljama EU. Sa jačanjem desnice koja je u velikoj meri suprotstavljena sadašnjim propisima o imigraciji i multikulturalnosti uopšte, politika EU naćiće se na poveri.
Odlaganje prijema Bugarske i Rumunije u Šengenski prostor kao i problemi sa imigrantima sa severa Afrike svedoče o ostalim teškoćama sa kojima se suočavaju zemlje EU. Grčka koja se već nalazi u programu ekonomske pomoći kao i Italija koja je nedavno uvela rigorozne mere štednje nalaze se na posebno osetljivom mestu jer izbeglice iz nestabilnih područija Avganistana, Iraka i Afrike upravo preko njih pokušavaju da se dokopaju Evrope i u njoj pronađu spas.
Imigranti smešteni u prihvatnom centru u Bariju blokirali su 2. avgusta na nekoliko sati prugu u blizini tog grada zahtevajući dobijanje statusa izbeglica, a u sukobima sa policijom povređeno je 35 ljudi, prenose italijanski mediji. Demonstranti zahtevaju da se proces dobijanja statusa izbeglica ubrza.
U prihvatnim centrima za imigrante u Italiji smeštene su uglavnom izbeglice iz Libije, ali i drugih afričkih zemalja zahvaćenih talasom protesta. Oko 20.000 ljudi stiglo je u Italiju preko mora poslednjih meseci posle izbijanja talasa pobuna u afričkim zemljama. Više stotina njih je poginulo pokušavajući da stigne do obala Italije. U poslednjem slučaju 1. avgusta dvadeset pet afričkih imigranata koji su brodom prepunim izbeglica iz Libije pokušavali da dođu do Italije, umrlo je pošto su se najverovatnije ugušili u potpalublju, saopštili su zvaničnici u italijanskom gradu Agriđento.
Poseban izazov predstavlja granica Grčke prema Turskoj, na kojoj su od 2010. raspoređeni i timovi iz drugih zemalja EU da bi sprečili veliki priliv nelegalnih imigranata kroz tu najpropustljiviju granicu Evrope. Britanski parlament upozorio je Tursku da će morati znatno da pojača bezbednost na svojim granicama pre nego što se bude priključila EU.
Ukoiko bi se Turska pridružila EU, to bi pomerilo spoljne granice Unije do nekih zemalja koje predstavljaju značajan rizik za bezbednost, posebno kao izvor velikog broja nelegalnih emigranata naročito iz Sirije, Irana i Iraka, saopštio je odbor za unutrašnje poslove britanskog parlamenta koji je razmatrao uticaj i posledice eventualnog prijema Turske u EU.
Osim pomeranja granica i njihove kontrole prema drugim zemljama u mnogim zemljama EU pa i u Velikoj Britaniji postoji bojazan od velikog broja Turaka koji bi u slučaju prijema pohrlili u druge zemlje Unije. Odbor britanskog parlamenta je ocenio da bi taj broj mogao da se kreće od pola miliona do 4,4 miliona od datuma eventualnog prijema do 2030. godine.
I pored navedenih problema među kojima je odbor posebno naglasio i organizovani kriminal, Velika Britanija ostaje jedan od glavnih pristalica Turske na njenom putu ka EU.
Izvor: Euractiv.com; euractiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
