Rizik od siromaštva na nivo cele EU nije se bitnije povećao u 2010. u poređenju sa 2008, pošto je siromaštvu pre dve godine bio izložen svaki četvrti Evropljanin, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije "Zaposlenost i socijalna situacija u EU - kvartalni pregled". Situacija se ipak pogoršala u odnosu na 2009. kada je riziku od siromaštva bio izložen svaki šesti Evropljanin. U nekim članicama koje na globalnom nivou nisu ozbiljno pogođene u 2010. pojedine grupe stanovništva doživele su jači udar krize, dok su druge bile zaštićene. Situacija se naročito pogoršala za grupe koje su bile ranjive i pre, čime je kriza samo produbila jaz između bogatih i siromašnih.

U periodu 2008-2010 stopa rizika od siromaštva porasla je za jedan procentni poen u Danskoj, Luksemburgu, Slovačkoj i Španiji, a opala je za četiri procentna poena u Letoniji i Estoniji i dva procentna poena u Rumuniji i Irskoj.  U izveštaju se, međutim, upozorava da pozitivne trendove treba tumačiti sa velikim oprezom.

U Srbiji je riziku siromaštva u 2008. i 2009. bilo izloženo 18% stanovništva.

Stopa rizika od siromaštva definiše se kao procenat ljudi koji žive u domaćinstvu čiji prohodi ne prelaze 60% prosečnih prihoda u toj zemlji. Naime, trendovi se mogu menjati iz godine u godinu jer se individulana situacija sa primanjima brzo menja baš kao što se dogodilo u krizi. Kada se pogoršaju uslovi na tržištu rada, prvo se smanjuju prihodi od rada. Drugi prihodi, kao što su penzije i socijalna davanja ne prilagođavaju se odmah. U proseku, manji prihodi na nivou zemlje snižavaju prosečnu zaradu u odnosu na koju se računa prag siromaštva.

Zbog pada prihoda u većem delu populacije, prag siromaštva značajno je smanjen u baltičkim zemljama između 2009. i 2010, i to uz pad od 15 procentnih poena u Litvaniji i Letoniji, i za osam procentnih poena u Estoniji. Prag siromaštva se značajno smanjio u Španiji, Irskoj, Sloveniji i Malti.

Međutim, pad praga siromaštva ne znači da se situacija za građane popravila u poređenju sa prethodnom godinom. Odnosno, smanjenje stope siromaštva nakon spuštanja praga siromaštva, kao što je uočeno u Letoniji i Estoniji, ne treba smatrati kao pozitivne ishode.

Materijalna oskudica povezana sa nezaposlenošću

Znaci rastućeg siromaštva primećuju se kroz ozbiljnu materijalnu oskudicu. Između 2008. i 2010. materijalna oskudica je naročito pogodila građane Litvanije i Letonije, uz rast od sedam procentnih poena, kao i Mađare i Estonce. Nešto blaži rast materijalne oskudice zabeležen je u Irskoj, Holandiji, Španiji, Grčkoj, Malti i Velikoj Britaniji. Oskudica sve više raste u Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji.

Osim ovih trendova, između 2009. i 2010. povećao se procenat osoba koje žive u domaćinstvima u kojima niko ili skoro niko ne radi, sa 9% na 10% na nivou cele EU.

Situacija se značajno pogoršala u Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Portugaliji, Sloveniji i Slovačkoj gde je ovo povećanje jednako ili veće od jednog procentnog poena.

U 2010. udeo ljudi koji žive u domaćinstvu u kojem niko nema posao bio je 10% ili viši u Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Letoniji, Mađarskoj i Velikoj Britaniji.

Najnoviji podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS) daju još precizniju sliku o domaćinstvima bez posla. ARS pokazuje da trend rasta tokom 2010. naročito u baltičkim državama (rast od 5 procentnih poena u periodu 2008-2010), Irskoj ((+6 procentnih poena), Španiji  (+4 procentnih poena) i Grčkoj (+3 procentnih poena).

Očekivano, udeo domaćinstava bez posla rastao je uporedo sa nezaposlenošću. Snaga povezanosti između ova dva faktora zavisi od zemlje do zemlje.

Kriza nije podjednako pogodila sve grupe

Situacija se naročito pogoršala za grupe koje su bile ranjive i pre, čime je kriza samo produbila društvenu polarizaciju. Čak i u zemljama u kojima je rizik od siromaštva stabilan, neke podgrupe su snažno pogođene, dok su druge bile zaštićene. Primer je Velika Britanija u kojoj je rizik od siromaštva manje-više ostao stabilan, a povećao se za dva procentna poena za mlade. Sa druge strane, pao je za četiri procentna poena za ljude starije od 60.

Starosne karakteristike u skorašnjim trendovima kretanja rizika od siromaštva proizvod su većeg rasta nezaposlenosti. Najpre su bili pogođeni odrasli koji rade, sa direktnim uticajem na njihovu decu u domaćinstvu.

U grupi "deca, mladi, i odrasli između 25 i 49" rizik od siromaštva porastao je za jedan procentni poen ili više širom EU, dok se u grupi starijih od 50 smanjio.

Situacija se takođe pogoršala za samohrane roditelje od 2008. Rizik od siromaštva za samohrane roditelje sa izdržavanim detetom porastao je za 9 procentnih poena u Irskoj i Litvaniji, a za 7 procentnih poena u Španiji i 6 procentnih poena u Italiji.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Preti li kraj evropskom socijalnom modelu?
  
• 

  Vesti

  : Više hiljada dece prosi u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Povećan broj beskućnika u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Bez dogovora o nastavku pomoći u hrani najsiromašnijima u EU
  
• 

  Vesti

  : Nemci bogatiji nego ikada
  
• 

  Vesti

  : EK: Smanjenje pomoći u hrani za najsiromašnije
  
• 

  Saopštenja

  : Saradnja sa EU u oblasti socijalne politike
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost i siromaštvo izazovi i za EU