Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Preti li kraj evropskom socijalnom modelu?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kriza u zoni evra i mere štednje koje je najavila većina evropskih zemalja narušiće modele socijalne zaštite koji su uspostavljeni u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prema mišljenju ekonomista, oni danas moraju da se reformišu da bi se ekonomija oporavila. Evropska komisija, međutim, upozorava da je više od 20% građana EU izloženo siromaštvu, kao i da se i u zemljama sa razvijenom socijalnom zaštitom produbljuju nejednakosti i povećava rizik od siromaštva. Neki stručnjaci smatraju da je došao kraj državi socijalnog blagostanja, a drugi da će sistemi socijalne zaštite u EU opstati ali da će izdvajanja biti usmerena na one kojima je pomoć zaista najpotrebnija.
Reforme penzionog sistema, smanjenje socijalnih davanja, zamrzavanje penzija, smanjenje zdravstvenog osiguranja - mere štednje koje već više od godinu dana objavljuju vlade članica evro zone zamenile su tradicionalna socijalna izdvajanja u članicama EU.
"Države socijalnog blagostanja, nastale posle rata, u kojima se u velikoj meri brinulo o potrebama (stanovništva), posebno u oblasti zdravstva, nestaće", ocenio je ekonomista konsultantske kuće Asteres Nikola Buzu (Nicolas Bouzou). "Nekada je postojao snažan rast mase plata, puna zaposlenost, sa relativno mladim stnaovništvom. Danas imamo masovnu nezaposlenost, nema rasta a stanovništvo je sve starije, što znači da su finansijski pritisci potpuno neizdrživi", navodi on.
"Jasno je da se sa krizom pojačava pritisak na evropski socijalni model koji je već ranije nastao zbog demografskih tendencija i slabog rasta", rekao je direktor nezavisnog evropskog instituta Brojgel Žan Pizani-Feri (Jean Pisani-Ferry).
Članice EU se, međutim, ne odlučaju u istoj meri i da na isti način smanje socijalna izdvajanja. U Francuskoj je, osim penzione reforme, vlada za sada najavila da će socijalna davanja za pomoć porodici, poput dečijeg dodatka, biti manja nego što je bilo predviđeno 2012. U Irskoj je smanjena pomoć u oblasti zdravstva i stanovanja. U Portugaliji izdvajanja za pomoć porodici su smanjena za 25%. U Italiji je socijalna pomoć uopšte smanjena, a u Španiji je ukinuta pomoć za novorođenu decu, navodi ekonomista u francuskom institutu za praćnje ekonomskih kretanja (OFCE) Anri Sterdinijak (Henru Sterdyniak).
Novi španski premijer iz redova konzervativaca Marijano Rahoj (Mariano Rahoy) trebalo bi da već naredne nedelje preduzme nove mere štednje, a u planu je da se početkom 2012. pristupi "modernizaciji radnog zakonodavstva" kako bi se rešilo pitanje rekordne nezaposlenosti.
U Italiji, vlada premijera Marija Montija treblao bi, takođe, da reformiše tržište rada po ugledu na danski model koji omogućava veću fleksibilnost i istvoremeno sigurnost. Ekonomista na Huboltovom univerzitetu u Berlinu Mihael Burda smatra da bi mnoge evropske zemlje trebalo da se ugledaju na skandinavski model. "On tako dobro funkcioniše jer kombinuje elemente zemlje socijalne države sa liberalizmom", navodi on.
Potpredsednik britanske vlade Nik Kleg (Nick Clegg) upozorio je Britance da ih sledeće godine očekuju "veliki izazovi", navodeći da da spasavanje ekonomije još nije završeno i da će biti potrebni dodatni napori. "Moraćemo da donosimo teške odluke, ali su one dugoročno potrebne našoj zemlji", rekao je Kleg.
Strategija britanske vlade zasniva se na uvođenju reda u javne finansije na osnovu plana strogih mera štednje. Kleg, vođa liberalnih demokrata - manjeg partnera u vladajućoj koaliciji, dodao je da su zahvaljujući delovanju liberalnih demokrata u vladi usvojene socijalne mere za pomoć siromašnim radnicima, učenicima i penzionerima.
U mnogim evropskim zemljama sistemi socijalne zaštite će opstati ali će biti usmereni na one kojima je pomoć najpotrebnija, smatra Nikola Buzu. U Francuskoj tako pomoć porodici neće biti više davana bez obzira na sredstva. Takođe, određeni nedostaci biće otklonjeni zahvaljujući privatnom osiguranju, smatra Buzu.
Ali u zemljama koje su najteže pogođene dužničkom krizom, reforma socijalne zaštite mogla bi biti drastičnija. U Grčkoj ili Portugaliji "državni sistemi su praktično u stečaju i zemlje se okreću liberalnijim sistemima, bez sigurnosne mreže, u kojima su najranjiviji" delovi stanovništva upravo izloženi riziku da ostanu bez pomoći, navodi Bazu.
"Nismo svedoci kraja države socijalnog blagostanja ali jesmo njene degradacije", tvrdi Sterdinijak. "A kada smanjimo izdvajanja za novorođenčad u Španiji, koja ima veliki problem sa natalitetom, pucamo sebi u nogu", navodi on.
Prema njegovim rečima, socijalna zaštita je deo identiteta Evrope i nema nikakvih razloga da se ona dovodi u pitanje. "Upravo suprotno, potrebno je preduzeti mere kako bi se nastavilo njeno finansiranje", navodi Sterdinijak.
Više od 20% građana EU izloženo siromaštvu
Prvi godišnji izveštaj o zapošljavanju i socijalnim tendencijama u Evropi koji je u decembru objavila Evropska komisija, pokazuje da je u okolnostima fiskalne konsolidacije i slabih izgleda za ekonomski rast kombinacija socijalnih politika i politika zapošljavanja neophodna da bi se omogućio dugoročan oporavak koji će se zasnivati na novim radnim mestima.
Zbog ekonomske krize do izražaja su došle strukturne slabosti u Evropi, poput povećanja razlika u prihodima i nestanka srednje plaćenih poslova, posebno u proizvodnji i građevinarstvu, pokazuju rezultati istraživanja.
Broj siromašnih u EU je i dalje veliki. Oko 115 miliona ili 23% stanovnika EU je u 2010. bilo izloženo riziku od siromaštva ili isključenosti iz društva.
Građani EU nisu na isti način izloženi siromaštvu i isključenosti iz društva. Bugari i Rumuni se suočavaju sa ozbiljnim padom životnog standarda, dok u Mađarskoj, Česksoj i Slovačkoj više faktora doprinosi osiromašenju i isključivanju iz društva različitih grupa stanovništva.
U nekim članicama na severu i zapadu EU, koje su poznate po razvijenoj socijalnoj zaštiti, glavni problem predstavlja otežan pristup tržištu rada.
Siromaštvu i isključenosti iz društva su posebno izložene starije osobe, samohrani roditelji, studenti, osobe sa invaliditetom i domaćinstva sa malim brojem zaposlenih. Oko 8% ljudi koji imaju posao su izloženi siromaštvu, a 60% onih koji nemaju posao.
Pregled pokazuje da su se u zemljama u kojima postoji tradicija nejednakosti, poput Italije i Grčke, nejednakosti smanjile ili blago povećale, dok su se povećale u članicama u kojima se tradicionalno pridaje veći značaj jednokosti, poput nordijskih zemalja. U izveštaju se dodaje da se taj trenda nastavlja.
U saopštenju Evropske komisije se navodi da povećanje zaposlenosti, bolja raspodela socijalnih izdvajanja i pravednije oporezivanje visokih prihoda i bogatstva mogu da doprinesu smanjenju nejednakosti u društvu.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: www.sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
