Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Više hiljada dece prosi u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 "To je grozno, da se prosi". "To je bilo pre šest godina, imao sam šest godina, kući nismo imali šta da jedemo". "Desilo mi se da me je jedan čovek izubijao od batina zato što sam mu tražio pare". To su samo neke od izjava koje su davala deca u okviru istraživanja o dečjem prosjačenju u Srbiji koje je sprovela kancelarija Zaštitnika građana uz podršku organizacije Sejv d čildren (Save the Children). Te izjave već ukazuju na neke od najvećih problema dece koja prose na ulicama - krajnje siromaštvo, nedovoljna briga države i činjenica da ih društvo posmatra kao krivce, a ne kao žrtve. Tačnih podataka o njihovom broju nema, ali se procenjuje da ih ima više hiljada. Na osnovu istraživanja date su i preporuke, između ostalog da se deca tretiraju kao žrtve, da se spreči kranje siromaštvo već u najranijem dobu, još tokom trudnoće majke i da se usvoji zakon o pravima dece koji će zaštitnik građana uskoro predstaviti javnosti.
Tačan broj dece koja prose teško je utvrditi zbog nepotpunog pravnog i institucionalnog sistema, ali i kretanja dece iz grada u grad, rečeno je u Medija centru na predstavljanju izveštaja o dečjem prosjačenju. Tačna procena ne može se dati između ostalog zato što različiti delovi sistema, na primer policija i socijalna zaštita, na različiti način definišu pojam prosjačenja, ali i zbog toga što deo dece nije evidentiran u državnom sistemu, rečeno je u Medija centru na predstavljanju izveštaja kancelarije zaštitnika građana.
Tokom istraživanja 35 centara socijalne zaštite prijavilo je ukupno 225 dece koja se bave prosjačenjem. Međutim, kako je ukazano, to je daleko od realnog broja, jer bi za njegovo utvrđivanje bilo potrebno prikupiti i analizirati podatke svih centara za socijalni rad, prihvatilišta, popravnih domova i drugh institucija.
"Taj broj je jako teško utvrditi, ali sigurno nije 225 (koliko su centri za socijalni rad tokom istraživanja prijavili), sigurno su u pitanju hiljade", rekao je Filip Birčanin iz Centra za integraciju mladih. Kako je naveo, u Svratištu, u koji dolazi 600 dece, 70% dece prosi, što je već veći broj od 225.
"Ako dete nema dokument, i ako porodica nema dokument znači da ne postoji za ovaj sistem, to znači da ne možemo da utvrdimo koliko ih ima tačno, to je neka tamna brojka", rekao je Birčanin. On je istakao da je policija tokom istraživanja kao otežavajući okolnost navela i kretanje dece, koja u društvu druge dece odlaze iz grada u grad, a nekad i u drugu zemlju, na primer Crnu Goru, u potrazi za većem prilivom novca.
Background U Srbiji nema dovoljno kapaciteta ni novca za pomoć najsiromašnijima i beskućnicima. Na taj problem je svojevremeno ukazivala čak i Svetska banka, koja se u izveštaju o mogućnostima ušteda u Srbiji zalagala za smanjenje socijalnih davanja u nekim drugim domenima. Problem za rešavanje tih problema je i to što još nije uspostavljen sistem za njihovo rešavanje, pa ne postoji ni procena broja beskućnika ni sistem za njihovo uključivanje u društvo. U sličnom položaju su i neke druge socijalno osetljive kategorije, poput osoba sa smetnjama u razvoju.
Savetnica u službi Zaštitnica građana Snežana Nešić ukazala je na neke "dramatične" podatke koji su dobijeni izveštajem. Kako je navela, polovina dece koja prose imaju između 10 i 14 godina, a 45 % dece je između jedne i 10 godina.
Posebno je istakla da su 70 % dece na ulici dečaci. "Ostaje pitanje gde su devojčice iz siromašnih porodica, u koju eksploataciju su one uključene", zapitala je ona.
Nešić je istakla da je neophodno ispitati uzroke prosjačenja i zaštititi decu u najranijem uzrastu, čak i pre rođenja. "Država ne prepoznaje da je na najranijem uzrastu, već dok teče trudnoća, pa zatim i nakon porođaja, neophodno pružiti zaštitu detetu i da uslovi ekstremnog siromaštva najteže pogađaju i ostavljaju najdramatičnije posledice na decu najranijeg uzrasta i to teže nego što je slučaj sa decom kasnijeg uzrasta", rekla je ona. Ukoliko sistem o njima počne da se brine tek u preškolskom uzrastu, to je već kasno, dodala je Nešić.
Značajno je takođe u ispitivanju uzroka konsultovati samu tu decu, koja su, kako je navela Nešić, "iskustveni eksperti" i svojim znanjima bi pomogla stručnjacima državnih organizacija da sagledaju uzroke prosjačenja. Prema izjavama dece navedenim u izveštaju, glavni uzrok je nemaština, a prosjačenje je rešenje za zadovoljavanje osnovnih potreba, a u nekim slučajevima i nekih svojih potreba za koje roditelji nemaju novca.
Prosjačenje nije poželjna aktivnost, ali "kad nemaš moraš nešto", reklo je jedno od anketirane dece. "Nismo imali para za jelo i otišli smo na parking", reklo je jedno dete iz Beograda tokom grupnog intervjua. Jedan roditelj je tokom razgovora dao sličan odgovor, koji je glasio "ali mora dete da prosi kad nema šta da jede. Šta da radi kad ustane ujutru i nema šta da jede". Bilo je i odgovora koji pokazuju da se novac troši i na nešto što nije najnužnije, ali se smatra sastavnim delom dečjeg života - "da kupim nešto slatko", "ako mi zatrebaju pare za nešto slatko ili da idem u igraonicu, ja... naprosim".
Nešić je rekla da postoji i organizovano prosjačenje, kao i drugi teži oblici zloupotrebe dece, poput dečje prostitucije i poslova sa drogom i trgovinom dece. Međutim, pre svega toga, deca koja završe prošnjom na ulici sa porodicama vode svakodnevnu bitku za preživljavanje, istakla je Nešić.
Zamenica zaštitnika građana Tamara Lukšić-Orlandić rekla je da je od ključnog značaja da na decu koja prose prestane da se gleda kao na prekršioce i da se posmatraju kao žrtve, jer to jesu. Kada su deca stigmatizovana kao prekršioci , oni ulaze i u "druge tokove opasne po društvo, a pre svega po njih same", kao što su droge i prostitucija.
Ona je najavila da će kancelarija zaštitnika građana 14. decembra na javnu raspravu staviti prednacrt zakona o zaštiti prava dece i da je značajno da se taj tekst nakon izrade stavi na dnevni red Skupštine Srbije. Prednacrt uvodi pojam deteta žrtve, a njime se predlaže i uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.
Orlandić je istakla da je potrebno napraviti i strategiju za zaštitu prava dece čiji život i rad su vezani za ulicu, kako bi se osmislio dugoročni i sveobuhvatni paket mera za suočavanje sa tim problemom.
Napisala: S.V.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
