Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Snižen rejting evropskog fonda za krizu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rejting agencija Standard end Purz (Standard&Poor's) je 16. januara snizila kreditni rejting Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), koji se koristi za pomoć zemljama u krizi. To se i očekivalo, budući da je pre samo nekoliko dana snižen kreditni rejting gotovo polovini članica evro zone, koje garantuju za taj fond. To, međutim, nije sprečilo uspešnu emisiju šestomesečnih obveznica EFSF uz tri puta veću tražnju od ponude. Za sada se ne čini da je moguća zajednička akcija zemalja evro zone za poboljšanje rejtinga EFSF pošto Nemačka, najveći finansijer EU, odbija da poveća ulaganja u taj fond.
Rejting EFSF za dugoročne obveznice snižen je za jedan stepen, sa uzorne ocene AAA, koju sada ima samo 13 zemalja u svetu, na AA+, dok je kratkoročni rejting ostao AAA.
S&P je, međutim, najavio da je moguć povratak EFSF na najviši rejting ukoliko zemlje članice sa najvišim rejtingom povećaju garancije. "Ukoliko utvrdimo da zemlje članice sa ocenom AAA u potpunosti pružaju garancije za dugoročne obveznice EFSF mogli bismo da podignemo ocenu na AAA", navodi se u saopštenju.
Background Nakon snižavanja rejtinga Francuskoj, Austriji i 7 zemalja evro zone, još 13 zemalja u svetu, od čega 9 u evropi, ima najviši rejting prema oceni tri velike rejting agencije - Fič (Fitch), Mudiz (Moody's) i Standrd end purz (Standard & Poor's). To su Nemačka, Holandija, Danska, Velika Britanija, Švedska, Norveška, Finska, Luksemburg, Švajcarska, Australija, Hong Kong, Kanada i Sungapur.
Njihova ocena nije uvek ujednačena, pa je tako Mudiz, samo tri dana nakon što je S&P snizio rejting Francuskoj, objavio da ta zemlja prema njegovoj proceni i dalje ima najvšu ocenu.
Kriza u zoni evra počela je 2009, kada je EU izdala upozorenje o javnim finansijama Grčke nakon revizije procene budžetskog deficita na 12,7% BDP-a. Od tada su druge zemlje, uključujući i Španiju i Italiju, preduzele mere štednje, a deo njih - Irska i Portugalija - zatražile su i pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčkoj je potreban i drugi paket pomoći, ali još nije postignut konačan dogovor o tome, a pregovori sa bankama o restrutkturiranju duga su suspendovani.
Ta ocena se može shvatiti kao poziv Nemačkoj, koja je jedna od četiri zemlje evro zone sa najvišim kreditnim rejtingom, ali zemlja koja daje najveći doprinos tom fondu. Nemačka, međutim, za sada ne razmatra takvu mogućnost.
"Nemačka vlada nema razlog da misli da obim garancija EFSF nije doboljan za ispunjavanje obaveza", rrekao e portparol nemačke kancelarke Angele Merkel. Ministar finansija Nemačke je podržao taj stav, ocenivši da "etrenutno nema razloga za intervenciju u EFSF".
Sličan stav ima i Francuska, kojoj je ocena snižena 13. januara. "Kapacitet pozajmljivanja EFSF nije narušen, on raspolaže dovoljnim sredstvima i garancijama za sve sadašnje i buduće obaveze", ocenio je francuski ministarfinansija Fransoa Baroen (Francois Baroin).
O tom pitanju raspravljaće se na narednom sastanku ministara finansija zone evra i EU 23. i 24. januara. EFSF sada raspolaže sa 250 milijardi evra, od početnog iznosa od 440 milijardi. To se ipak ocenjuje kao nedovoljno za slučaj da zatreba pomoć nekoj većoj zemlji, poput Italije.
Zato se u raspravu o fondu uključila i Evropska centralna banka iznevši stav da su potrebni dodatni doptinosti zemalja najvišeg kreditnog rejtinga da bi EFSF zadržao "kapacitet i mogao da pozajmljuje pod nepromenjenom stopom.
Sa druge strane, iz EFSF-a je saopšteno da je promena rejtinga nećesmanjiti kapacitet fonda od 440 milijardi evra. Kako su saopštilil čelnik fonda Klaus Regling i pedsednik evropgrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), fond će imati dovoljno sredstava za sve sadašnje i eventualne nove obaveze koje bi se pojavile do jula, kada će početi da radi i stalni Evropski mehanizam stabilnosti.
U prvoj emisiji nakon snižavanja rejtinga, šestomesečne obveznice EFSF prodate su bez problema, sa stopom od 0,26%, i bilo je tri puta veće itneresovanje od ponude. Prodato je 1,5 miljardi evra.
"Današnji uspeh pokazuje poverenje investitora u EFSF, koj važi za veoma dobrog dužnika", rekao je finansijski direktor fonda Kristof Frankel (Christophe).
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
