Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mudiz: niko nema zagarantovan dobar rejting
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U trenucima kada se kriza u zoni evra zaoštrava, ni najstabilnije privrede, pa ni Nemačka, nisu pošteđene rizika od smanjenja kreditnog rejtinga, upozorila je američka rejting agencija Mudiz (Moody's). U poebnom osvrtu na evropske zemlje, Mudiz navodi da ne veruje u raspad evro zone i druge krize po grčkom scenariju. Međutim, čak i taj "pozitivan scenario" nosi negativne posledice za rejting evropskih zemalja. U međuvremenu, u javnosti se špekuliše o mogućnosti da Italija zatraži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, a tržišta su pozitivno reagovala na tu špekulaciju iako ju je MMF demantovao. EU se suprotstavlja prekomernom uticaju rejting agencija na tržište. U Briselu se između ostalog mogao čuti stav da na tržištu vlada oligopol agencija i da one produbljuju krizu snižavanjem rejtinga, posebno kada je reč o zemljama u kojima je u toku program pomoći.
Mudiz je nedavno upozorio da bi Freancuska mogla da izgubi najbolju ocenu - trostruko A, koja joj omogućava da pozajmljuje novac po povoljnoj stopi. Sada je, međutim, ocenjeno da te opasnosti nije poštedhen niko, pa ni Holandija, Austrija, Finska, čak ni Nemačka čije finansije i stabilnost se uvek uzimaju za primer.
"Zona evra kao takva rapsolaže velikom ekonomskom i finansijskom snagom, ali slabost insitucija nastavlja da sprečava rešenje krize i da negativno utiče na kreditni rejting" članica, navodi se u izveštaku. Ističe se da neprekidno pogoršanje krize javnig duga i banaka narušava kreditni rejting svih evropskih zemalja i da će bez političkih mera za stabilizaciju tržišta kreditni rizik nastaviti da raste.
Dok su zemlje poput Italije i Mađarske sve teže finansiraju po održivim stopama na tržištu, Mudiz piše da postoji opasnost da će se "politički elan za sprovođenje efikasnog rešenja za krizu" možda prinadhi tek nakon niza šokova, što bi moglo više zemalja da liši pristupa za finansiranje na duži rok. Tu se pominju i zemlje koje su već koristile pomoć - Irska, Grčka, Portugalija, kao i Mađarska. Međutim, navodi se da bi, ukoliko uskoro ne bude odgovarajućih rešenja na novou EU, druge zemlje mogle da dođu u situaciju da zatraže pomoć,a njihov rejting bi tada verovatno bio snižen u rang špekulativnog.
Pored toga, Mudiz pominje da je u svetlu zbivanja u proteklim sedmicama, morao da razmotri i "mogućnost još negativnijeg scenarija". "više nije zanemarljiva verovatnoća višestrukih bankrota zemalja zone evra", koja se bez adekvatnih rešenja povećava. Ukoliko bi tdo tgoa zaista i došlo, povećala bi se ipasnost da neka zemlja mapusti evro. A rasparčarvanje te zone bi, kako se upozorava imalo negativne posledice na sve zemlje evro zone, ali i EU.
Situacija se, kako se ističe, stalno menja, a kreditni rejting moći će da se menja od slučaja do slučaja.
Rejting agencije su tokom 2011. spustile kreditni rejting sedam zemalja evro zone, uključujući i tri zemlje koje sprovode štednju i reforme u okviru programa pomoći. To u EU smatraju neprihvatljivim i smatraju da rejting agencije pogoršavaju dužničku krizu jer snižavanjem rejtinga otežavaju finansiranje na tržištu. Komisija je predloila i izmene propisa kako bi umanjila uticaj rejting agencija u trenutku krize.
Kada je rečo ocenama Mudiza, tri zemlje koje su u programima pomoći - Irska, Grčka i Portugalija - svrstane su u hartije špekulativnog nivoa. S duge strane, šest zemalja ima najviši rejting - Aaa. To su Austrija, Finska, Francuska, Holandija, Luksemburg i Nemačka.
Nemačke obveznice smatraju se najsigurnijim ulaganjem, pa se stopa na tu hartiju posmatra kao referenca.
U međuvremenu, Italijansi trezor je 28. novembra izdao 567 miliona evra obveznica sa dospećem 20123. godine, ali je kamatna stopa iznosila 7,3%, što je znatno više od prethodne emisije kada je iznosila 4,6%. Taj iznos je na donjoj skali planirane emisije, koja je bila između 500 i 750 milona evra. Tražnja je, međutim, bila dobra - oko 1,225 milijardi evra.
U javnosti su se pojavile i špekulacije o tome da MMF razmatra plan pomoći Italiji. Te informacije su demantovane iz sedišta Fonda u Vašingtonu. One su, uprkos demantiju. podstakle rast na evropskim berzama u jutarnjim satima.
Prema pisanju italijanskog dnevnika Stampa (La Stampa), MMF bi mogao da odobri Italiji između 400 i 600 milijardi evra, što bi omogućilo Italiji, koja je prezadužena, da ima između 12 i 18 meseci za primenu budžetskih smanjenja i ekonomskih reformi.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
