Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Šulc za veću ulogu Evropskog parlamenta
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament izabrao je 17. januara nemačkog poslanika i predsednika grupe socijaldemokrata Martina Šulca (Schulz) za predsednika, što uliva nadu da će na čelu ove institucije biti osoba koja će umeti da se nosi sa vladama članica koje pokušavaju da među sobom rešavaju krizu. Šulc je obećao da će, kao i do sada, raditi na tome da se bolje čuje glas Evropskog parlamenta u trenutku kada vlade članica, posebno Nemačke i Francuske, nastoje da preuzmu rešavanje problema u EU.
Na sednici u Strazburu za Šulca je glasalo 387 ili 58% od 670 poslanika koji su učestvovali u glasanju. Glasanje je bilo tajno, a ostala dva kandidata, Britanci Dajana Volis (Diana Wallis) iz grupe liberalnih demokrata i Nirdž Diva (Nirj Deva) iz grupe Evropski konzervativaci i reformisti, osvojili su 141, odnosno 142 glasa.
Šulc je imao podršku vodeće grupe u parlamentu, Evropske narodne partije (EPP), na osnovu dogovora koji su dve grupe formalizovale 2009, a koji predviđa da se na polovini petogodišnjeg mandata smenjuju na čelu Evropskog parlamenta. Šulca su podržali i predsednici grupa liberala i Zelenih, ali on nije dobio ubedljivu većinu glasova. On je dobio manje glasova poslanika u odnosu na svog prethodnika, Poljaka Jeržija Buzeka (Jerzy). Za Buzeka je glasalo 555 poslanika, ali treba uzeti u obzir i da je imao samo jednog protivkandidata.
Za novog predsednika grupe Socijalista i demokrata je izabran Austrijanac Hanes Svoboda (hannes Swoboda).
Glasanju je prisustvovalo i sedam bivših predsednika Evropskog parlamenta.
Dosadašnji predsednici Evropskog parlamenta, poput Buzeka i Španca Žozepa Borela (Josep Borrell), nisu izazivali kontroverze tokom svog mandata ne želeći da bude nezdovoljstvo drugih institucija. Za razliku od njih, Šulc je obećao u da će se boriti za veći uticaj Evropskog parlamenta. Novi predsednik je posebno kritikovao to što je parlament potisnut u drugi plan u rešavanju dužničke krize. Šulc je ocenio da je uloga "predstavnika naroda Evrope u suštini svedena na potvrđivanje dogovora koje su vlade postigle iza zatvorenih vrata u Briselu".
Background Evropski parlament ima 754 poslanika koje građani biraju neposredno na izborima. Članicama EU je dodeljen broj predstanvika u parlamentu, uglavnom na osnovu veličine zemlje.
Nakon izbora za Evropski parlament u junu 2009, dve najveće grupe u parlamentu Evropska narodna partija (EPP) i Socijalisti i demokrate sklopili su sporazum kojim je predviđeno da se smenjuju na čelu parlamenta na polovini petogodišnjeg mandata. Tada je dogovoreno da bivši poljski premijer Jerži Buzek predsedava u prvom delu mandata a da ga u drugom delu zameni Martin Šulc. Uloga predsednika parlamenta je uglavnom ceremonijalna.
EPP i grupa Socijalista i demokrata, od kojih nijedna nema apsolutnu većinu, i ranije su imali slične dogovore koji su im omogućili da se smenjuju na čelu evropskog parlamenta od 1989.
"To je po meni korak ka stanju u evropskoj politiku koje smo, kako smo mislili, odavno prevazišli. To nas podseća na Bečki kongres na kome su nacionalni interesi dominirali", rekao je on.
Šulc je rekao da cilj mora biti ostvarivanje punih nadležnosti koje su poverene Evropskom parlamentu, i u slučaju da je rezultat politički spor.
Novi predsednik Evropskog parlamenta je rekao da želi da ubuduće učestvuje na samitima zone evra. Do sada predsednik Evropskog parlamenta je pozivan samo na samit cele EU. Šulc je rekao da polazi od pretpostavke da će odluka o učešću biti pozitivna.
Predsednici političkih grupa u Evropskom parlamentu ohrabrili su Šulca u nameri da brani ulogu Evropskog parlamenta.
Jačanje uloge parlamenta se može se pokazati kao težak zadataka, s obzirom da su evropski poslanici potisnuti u drugi plan. I sam Šulc je nakon postizanja dogovora sa konzervativicma postao manje agresivan u nastupima. Neki smatraju da on gaji nadu da će ući u Evropsku komisiju 2014, a političko konfrotiranje mu ne bi išlo u prilog, piše EurActiv.com.
Četvrti Nemac na čelu Evropskog parlamenta
Martin Šulc (56) ušao je sa 18 godina u Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD), a 1994. je izabran za poslanika Evropskog parlamenta. Od 2004. je čvrstom rukom predvodio socijaliste u Evropskom parlamentu. Šulc je četrti Nemac koji je izabran za predsednika Evropskog parlamenta od njegovog formiranja 1979. posle prvih opštih izbora.
Šulc je dospeo u žižu javnosti 2003. zbog prepirke sa tadšnjim italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem (Berusconi) koji ga je prilikom obraćanja u Evropskom palramentu nazvao kapom, čuvarem u nacističkim koncentracionim logorima. Berluskoni ne samo da je izazvao diplomatsku krizu u odnosima Rima i Berlina već je skrenuo pažnju javnosti na Šulca, koji tada nije bio mnogo poznat u Evropi, pa ni u samoj Nemačkoj.
U 2009. Šulc je u velikoj meri doprineo tome da na čelo evropske diplomatije bude izabrana osoba iz redova levice, njegovog političkog tabora. Tako je za visoku predstanvicu EU za spoljnu politiku i bezbednost izabrana Britanka i laburistkinja Ketrin Ešton (Catherin Ashton).
Šulc ne puši, ne pije i vodi vrlo uredan život, kažu u njegovom okruženju. Mnogi ga poštuju, ali ga se i boje: ume da bude impulsivan zbog čega nije lako raditi s njim, rekao je evropski zvaničnik.
Pred kamerama ume da bude ubedljiv, kada žestok napada Berlin i Pariz, ali ume i da pretera. Francuskim socijalistima se nije nimalo svidelo kada ih je uporedio sa golubovima. "Kada su gore, se.. po vama, a kada su dole jedu vam iz ruke", rekao je jednom Šulc novinarima.
Ekstremna desnica i evroskeptici ga preziru. "Šulc ima glavu Lenjina i govori kao Hitler", rekao je tadašnji lider francuskog Nacionalnog fronta Žan-Mari Le Pen (Jean-Marie) besan jer su ga sprečili da kao najstariji poslanik predsedava inauguralnom sednicom Evropskog parlamenta u julu 2009.
Iza te impulsivnosti krije se covek koji zauzima stav "obuzdajete me ili ću učiniti nešto loše, ali koga nema potrebe obuzdavati jer na kraju neće ništa loše učiniti", kaže lider Zelenih Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit) i navodi da je Šulc ubeđeni Evropejac.
Stavovi
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) izrazio je podršku novom predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu u odbrani uloge Parlamenta.
Vođa liberala u Evropskom parlamentu Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) rekao je da se ne može ostati neutralan u okolnostima kada se u Savetu EU osporava princip zajednice.
"Postoje mnoge razlike između socijalista i nas. Ali mi smo ubeđeni da će Šulc zastupati interese ideje evropske demokratije nasuprot politici međuvladinog dogovora", rekao je lider Zelenih Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit).
"Odlučni ste da branite opšti evropski interes naspram različitih nacionalnih interesa. Moja grupa može samo da vas u potpunosti podrži u tom naporu", rekao je vođa francuskih konzervativaca Žozef Dol (Joseph Daul).
Britanski poslanik u Evropskom parlamentu i evroskeptik Najdžel Faridž (Nigel Farage) je, međutim, kritikovao izbog Šulca, ocenivši da bi samo "banana republika ili zemlja trećeg sveta želela (Šulca) za predsednika".
Francuski poslanik u Evropskom paralemntu Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) je kritikovao "cirkus od izbora", osudivši smenjivanje "socijalista i desnice u evropskim institucijama".
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
