Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zdravstvu u Rumuniji potrebna hitna pomoć
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Okidač za višednevne masovne proteste u Rumuniji bio je predlog reforme zdravstvenog sistema, koji je predviđao da privatno osiguranje dobije veću ulogu. Taj predlog je odbačen. Međutim, i pacijenti i lekari i stručnjaci slažu se da je rumunskom zdravstvu potrebna hitna reforma da bi pacijenti mogli da očekuju zadovoljavajuću negu. Kako se ističe, budžet je nedovoljan, lekari odlaze iz zemlje, a oni koji rade nemaju dovoljno saosećanja prema pacijentima. Pored toga, korupcija je, kao i u Srbiji, veliki problem zdravstvenog sistema. U bolnicu u Rumuniji se retko ide bez debele koverte.
Već desetak dana hiljade građana protestuje na ulicama i traži ostavku predsednika Trajana Baseskua (Traian Basesu) i vlade desnog centra. U zemlji koja je stoički prihvatila drakonske mere štednje, kap koja je prelila čašu bila je prinudna ostavka osnivača hitne službe Raeda Arafata nakon sukoba sa Baseskuom oko reforme zdravstva.
Baseskuov plan, na koji su kritike upućivane sa raznih strana, predviđao je da se privatnom sektoru da velika uloga u zdravstvu. Plan je ipak povučen, a Arafat se vratio na svoj položaj u Ministarstvu zdravlja.
Veliki broj analitičara, lekara i pacijenata ipak ističe da je zdravstveni sistem narušen i da mu je reforma neophodna.
"Potrebno je preduzeti mere za smanjenje lista čekanja u bolnicama, poboljšanje pristupa nezi i kvaliteta usluga", rekao je za AFP direktor socijalnih programa Svetske banke u Bukureštu Rišar Floresku (Richard Florescu).
Izdvajanja za zdravstvo u Rumuniji jesu u prethodnih šest godina povećana četiri puta i u 2011. su dostigla 5,5 milijardi evra. To je, međutim, i dalje nedovoljno. Rumunija troši jedva 4% bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo, a Francuska 11%.Problem je i nedovoljan broj osoba koje plaćaju doprinose - 6,7 miliona u stanovništvu od 21,5 miliona, loš sistem upravljanja, korupcija...
Predsednik Udruženja za zaštitu pacijenata Vasil Barbu ocenio je da "budžet nikad neće biti dovoljan jer se novac isisava". Prema njegovoj oceni, sadašnji sistem osiguranja je omogućio da se u svakom resoru razvije čitav niz ordinacija, laboratorija, apoteka, uvoznika i distributera medicinske opreme, koji su pod kontrolom članova političkih stranak i njihovih porodica i koji su "pretplaćeni" na javne nabavke.
Deo stručnjaka smatra da bi se to iskorenilo ukoliko bi se državni fond zamenio privatnim osiguravačima.Neki, međutim, upozoravaju da je i u tom slučaju za poboljšanje stanja potrebno uvesti kontrole i ograničenja, jer će u suprotnom sve ostati isto.
Drugi problem je mito koji pacijenti daju da bi dobili kvalitetne usluge ili, barem, blaGonaklonost medicinskog osoblja. "Čim sam primljena u bolnicu na operaciju bešike obavestil sam se o cenovniku hirurga i ansesteziologa" po pitanju mita, rekla je penzionerka Monika Petre (Monica).
Naime, iako su intervencije pokrivene zdravstvenim osiguranjem, niko ne bi otišao u bolnicu bez debele koverte.
Dnevnik Evenimentul Zilei je 20. januara objavio pregled mita. Prema tom "cenovniku" potrebno je do 500 evra za carski rez i 3.000 evra za neurohiruršku intervenciju.
Prema studiji urađenoj za svetsku banku mito u ovom sektoru iznosi oko 300 miliona evra godišnje.
Analitičari ocenjuju da će se korupcija i odliv medicinskog osoblja u inostranstvu nastaviti ukoliko plate rumunskih lekara ostanu 10 puta niže od plata njihovih zapadnih kolega.
Rumuni se žale i na "neljudski" sistem, u kojem je nedostatak empatije prema pacijentima često veći problem od nedostatka lekova i zastarele opreme.
"Situacija je stršna. Ima veoma dobrih i posvećenih lekara, ali isubiše često se prema nama odnose na žalostan način, počev od načina razgovora, do nege koju dobijamo ili ne", rekla je za AFP stanovnica Bukurešta Ana, koja ima 32 godine i boluje od teške bolesti.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
