Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neujednačeno shvatanje korupcije u regionu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlasnici i menadžeri preduzeća na Balkanu uglavnom smatraju da je borba protiv korupcije zadatak države, pokazalo je istraživanje Ekonomskog instituta Zagreb. Međutim, mišljenje o ulozi pojedinaca u borbi protiv korupcije, ali i tolerancija prema toj pojavi, u velikoj meri zavisi od zemlje porekla, što ukazuje da borba protiv korupcije ne može biti istovetna u svim zemljama ovog visoko korumpiranog regiona. Na Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenala zemlje Zapadnog Balkana imaju prosečnu ocenu 3,5, po čemu se region svrstava u visoko korumpirane.
Ekonomski institut Zagreb uradio je telefonsko istraživanje o odnosu prema korupciji na uzorku od 1.849 vlasnika preduzeća i menadžera u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu. Kao što se i moglo očekivati, njihov stav prema korupciji uglavnom je negativan. Kada je reč o borbi protiv korupcije oni očekuju da država odigra glavnu ulogu, ali smatraju i da pojedinci i organizacije mogu da daju značajan doprinos borbi protiv korupcije. Te tvrdnje su po tačnosti ocenili sa više od 8 na skali od 0 do 10. Sa druge strane, stav da je izvestan nizak nivo korupcije koristan za poslovanje ocenili su sa 3,4.
Međutim, to ne znači da je stav prema korupciji ujednačen. Analiza je pokazala znatne razlike u shvatanju te pošasti balkanskog društva, a jedan od zaključaka zagrebačkog javnog instituta je da su stavovi vezani za zemlju porekla i da rezultatima treba prilagoditi i mere za borbu protiv korupcije.
Shvatanje korupcije kao "podmazivanja", što podrazumeva stavove da su kompanije te koje iniciraju korupciju, ali i da je nizak nivo korupcije koristan za biznis i da je korupcija ukorenjena u kulturi Balkana, lideri kompanija podržali su sa ocenom 4,9. Međutim, takvo shvatanje je najmanje ukorenjeno na Kosovu (3,1), a najviše u Bosni i Hercegovini (5,6) i Srbiji (5,3).
Stav da pojedinci mogu da doprinesu smanjenju korupcije najbliži je poslovnim ljudima u Crnoj Gori (8,6), i na Kosovu (8,3), a najmanje blizak onima u Albaniji (7,3), kao i Makedoniji i Srbiji (7,5).
Podrška tvrdnji da je korupcija vezana za vladu varira od 6,9 u Crnoj Gori do 8,1 u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Background Prema indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenala zemlje Zapadnog Balkana imaju prosečnu ocenu 3,5 na skali od 1 do 10, što ih svrstava u veoma korumpirano područje. Prema indeksu za 2011. najbolja situacija je u Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje su dobile ocenu 4, a najlošija na Kosovu, koje je dato odvojeno i ima ocenu 2,9. Srbija je sa indeksom 3,3 lošija od proseka. U odnosu na prošlu godinu indeks se pogoršao za 0,1.
Daljom analizom istraživači Ekonomskog instituta Zagreb utvrdili su da na stav o korupciji kao "podmazivanju" utiču i zemlja porekla i stav o tome koliko je korupcija velika prepreka, kao i od toga da li je ispitanik imao iskustvo sa korupcijom i kako gleda na trendove korupcije u prethodnoj deceniji.
Sa druge strane, stav o tome koliko pojedinačna aktivnost može da doprinese suzbijanju korupcije zavisi samo od zemlje porekla.
Kako se navodi, zanimljiv je zaključak da poslovni ljudi koji smatraju da je korupcija u prethodnoj deceniji bila u padu imaju pozitivniji stav o tome koliko pojedinci mogu da utiču na borbu protiv korupcije.
Pokazalo se i da će poslovni ljudi koji su imali iskustva sa korupcijom pre pravdati korupciju i predstavljati je kao puko "podmazivanje sistema" nego oni čije su ruke "čiste" u tom pogledu.
Rezultati istraživanja mogu da budu korisni za kreiranje politike, posebno s obzirom na to da u uzorku većinu čine mala, nedavno osnovana preduzeća sa manje od 50 zaposlenih, koja bi trebalo u narednim godinama da dovedu do privrednog rasta, navodi se u radnom materijalu Ekonomskog instituta Zagreb.
"U zemljama Zapadnog Balkana u kojima poslovni ljudi imaju čvrsto uverenje da je potrebno veliko angažovanje pojedinaca za borbu protiv korupcije, ključni element u merama za suzbijanje korupcije trebalo bi da bude podizanje svesti. U zemljama u kojima poslovni sektor vidi korupciju kao pitanje povezao sa vlašću, 'čista' praksa državnih institucija, koja bi povećala poverenje u institucije, predstavlja dobru polaznu osnovu za aktivnosti za borbu protiv korupcje", navodi se u zaključcima.
U svakom slučaju potrebne su obe komponente - podizanje svesti i povećanje transparentnostii usluga koje država pruža preduzećima. Kao primer je navedeno da bi podizanje transparentnosti javnih nabavki ili izdavanja licenci povećalo troškove manipulacije, tako da zloupotreba javnih ovlašćenja više ne bi bila isplativa.
Analiza je urađena na osnovu istraživanja koje je sprovedeno 2010. godine. Udeo ispitanika iz svake od zemalja zavisio je od jačine ekonomije, tako da su najviše - po oko 20% - imale Hrvatska i Srbija.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
