Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija i Bugarska: bilans pet godina članstva u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rumunija i Bugarska su nakon pet godina članstva u EU imale brojne koristi, od slobode kretanja i mogućnosti zaposlenja u drugim zemljama, preko fondova, do izgradnje infrastrukture. Međutim, u delu javnosti vlada i razočarenje, što se moglo i očekivati budući da su očekivanja bila prevelika i na EU se gledalo kao na obećanu zemlju u kojoj će svi problemi biti rešeni. Jedno od bolnih pitanja za ove dve zemlje je neuspeh da uđu u šengensku zonu zbog protivljenja nekih zemalja, pre svega Holandije.
"Mnogo se promenilo od 1. januara 2007. (kada su Rumunija i Bugarska pristupile EU): pre svega RUmuni i Bugari mogu da putuju slobodno i rade u EU", izjavio je za AFP rumunski ministar za evropska pitanja Leonard Orban.
Ograničenja i dalje ima - u 10 zemalja rumunski radnici moraju da imaju radnu dozvolu, a i Španija, koja je ranije otvorila svoje tržište, u avgustu je uvela neka ograničenja za rumunske državljane, a Holandija je ograničenja uvela u aprilu.
Međutim, uprkos svemu stotine hiljada Bugara i dva miliona Rumuna se zaposlilo u drugim članicama, pre svega u Italiji, Španiji i Nemačkoj. U većini slučajeva reč je o građevinskim radnicima i bolničarima za naegu starih. Oni su samo u prvih 10 meseci ove godine poslali porodicama 680 miliona evra u Bugarsku i 2,7 milijardi u Rumuniju.
Ove dve zemlje, koje su među najsiromašnije u EU, dobile su i dosta novca iz strukturnih fondova: Bugarska 6,67 milijardi evra, a Rumunija skoro 20 milijardi između 2007. i 2013. godine. POred toga, dobile su 13 miljardi evra poljoprivredne pomoći.
Korišćenje strukturnih fondova, čija svrha je da smanje razlike u razvijenosti novih i starih članica, omogućilo je da se pokrenu radovi za modrenizaciju infrastrukture. Procedure jesu slozene, a bilo je i teškoća zbog obaveze sufinansiranja projekata. Ipak su mnoge deonice autoputeva ili železnica završene.
Iskustva Bugarske i Rumunije pokazuju da su problemi koji usporavaju korišćenje fondova u samoj organizaciji zemlje - nedostatku iskustva i zloupotrebama fondova.
U gradu Aleksandrija na jugu Rumunije u toku je obnova hitne zdravstvene službe, za koju je izdvojeno 21 miliona evra. "Ima mnogo birokratije, osporavana je projektna specifikacija... Prvi put pokrećemo toliki projekat i nedostaje nam iskustva", rekao je za AFP potpredsednik okružnog saveta Ilie Balan.
Zbog sumnje na proneveru novca rumunske vlasti u oktobru su morale da zamrznu deo projekata da bi sprovele temeljne provere i tako sprečile da se u Briselu donese odluka o sprečavanju korišćenja novca.
Bugarska se 2008. suočila sa takvom odlukom Brisela - Evropska komisija je zbog nepravilnost zamrzla korišćenje stotina miliona evra pretpristupne pomoći.
EU nije Deda Mraz
Background Rumunija i Bugarska su pristupile EU 1. januara 2007. godine, iako nisu ostvarile kriterijume u pravosuđu i borbi protiv korupcije. U slučaju Bugarske problem je bila i borba protiv organizovanog kriminala. Evropska komisija je uvela Mehanizam za saradnju i verifikaciju kako bi pomogla dvema zemljama u primeni standarda nakon pristupanja EU.
Ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bio je prvobitno planiran za mart 2011.
Rumunija i Bugarska su i dalje najsiromašnije članice EU, sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku oko 45% evropskog proseka. Međutim, one su po tom kriterijumu, koji se smatra jednim od pokazatelja blagostanja i razvijenosti privrede, ostvarile napredak u prethodnim godinama. U 2004. Bugarska je bila na 35% evropskog proseka a Rumunija na 34%, dok su 2007. bile na 40 odnosno 42%. Te dve zemlje su ispred Srbije čiji BDP po stanovniku, usklađen sa paritetom kupovne moći, iznosi oko 35% evropskog proseka.
Bugarska i Rumunija su usvojile značajne reforme. One i dalje imaju mnogo posla i pod strogim nadzorom Brisela su u pogledu pravosidha i borbe protiv korupcije.
Dva najmlađa člana EU podvrgla su se strogoj štednji. One su zato u okolnostima dužničke krize u Evropi među najmanje zaduženim zemljama i najdisciplinovanijim.
Direktor Rumunskog centra za evropske politike (CRPE) Kristijan Ginea (Cristian Ghinea) ocenio je da u prethodnih pet godina nije prošla kroz "radikalnu" transformaciju, ali da su ostvarene vidne promene. "Po pvri put u selu moje bake se prikuplja otpad. Tako je i u mnogim drugim lokalnim zajednicama", rekao je on.
"Postoji i izvesno razočarenje jer su očekivanja bila prevelika. Na EU se gledalo kao na Deda Mraza", dodao je Ginea.
Na pijaci u Aleksandriji nezadovoljstvo je prevagnulo. "Za nas se ništa nije promenilo. Čak smo još siromašniji", rekla je uzgajivačica povrća Stela slažući krompir.
Poljoprivrednik Konstantin Apostol (Constantin), obučen u tanak prsluk uprkos ledenom vetru, ima ipak malo drugačiji stav i navodi da je "izvukao izvesnu korist" od članstva u EU. "Dobijam subvenciju za svoje tri krave. Nije reč o ogromnom novcu, ali ipak se računa", dodao je on.
Direktorka bugarskog instituta za istraživanje javnog mnjenja Alfa riserč (Alpha Research) Borjana Dimitrova rekla je da se na Evropu gledalo kao na obećanu zemlju. "Danas je jasno da postoje i problemi. Treba braniti različite interese na evropskim samitima, insistirati na menjanju osnivačkih sporazuma... U toj novoj slagalici Bugarska traži svoje mesto", dodala je Dimitrova za AFP.
"Reč je o traj o procesu, ne može se sve promeniti od danas do sutra", rekao je rumunski ministar za evropske poslove Leonard Orban. Rumunija i Bugarska više nisu dve zemlje "na marginama Evrope", već dve članice EU "čiji glas se poštuje", istakao je Orban.
Gorak ukus zbog Šengena
Bugarska i Rumunija tokom prvih pet godina članstva u EU nisu uspele da uđu u zonu Šengena, što su zacrtale kao državni prioritet za 2011.
Razlozi za taj neuspeh su i svev eći strah od imigracije i razmirice između Francuske i Rumunije, i kao posledica toga protivljenje Holandije, Francuske, Nemačke i Finske. Dodatan hladan tuš za Bugarsku bio je jedan propust na granici sa Turskom, koji je razvejao nade da bi u februaru mogla biti doneta pozitivna odluka.
Evropska komisija, kao i mađarsko i poljsko predsedništvo, međutim, već mesecima tvrde da su Bugarska i Rumuniaja ispunile sve tehničke kriterjume, poput onih koji se odnose bezbednosti spoljnih granica EU i procedura za izadavanje viza. Njihovo pristupanje je zato, kako je to u oktobru ocenio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso), pitanje pravičnosti.
Francuska, Nemačka i Finska su i odustale od protivljenja i predložile drugo rešenje . da se za početak otvore vazdušne i pomorkse granice, dok bi se kopnene otvorile naknadno. Holandija je međutim ostala neumoljiva, tražeći dodatanna predak u borbi protiv korupcije.
Rumunija optužuje Holanđane da su taoci ekstremno desničarske stranke Geerta Vildersa (Wilders) koji pruža podršku vladajućoj koaliciji.
Rumunski ministar za evropske poslove Leonard Orban rekao je da u dve zemlje postoji frustracija zbog stava Holandije i da se nada da će ta zemlja prihvatiti kompromisno rešenje. U iščekivanju takvog ishoda, predsednik Rumunije Trajan Basesku (Traian Basescu) je tokom posete jednom supermarketu srednim decembra rekao da koliko god može izbegava da kupuje povrće iz Holandije.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
