Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Erdogan: Sarkozi se dodvorava Jermenima
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.01.2012. |
|
|
|
|
|
|
Francuski Senat je 23. januara usvojio zakon kojim se predviđaju kazne za poricanje turskog genocida nad Jermenima s početka 20. veka. Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan taj tekst je okarakterisao kao "rasistički i diskriminatoran" i kazao da on u očima Turske ne postoji. Njegova reakcija za sada je ipak smirenija nego što se očekivalo. Međutim, prema dobro obaveštenim izvorima, kada zakon stupi na snagu planirano je pozivanje ambasadora Turske u Francuskoj nazad u Ankaru, kao i snižavanje nivoa diplomatskog predstavništva u Parizu. Turska ne priznaje da je nad Jermenima između 1915. i 1917. počinjen genocid, već da je veliki broj Jermena ubijen u trenutku raspadanja Otomanskog carstva.
"Predlog zakona koji je usvojen u Francuskoj otvoreno je diskriminatoran i rasistički", rekao je Erdogan poslanicima Patije pravde i razvoja u skupštini. Istakao je da sa stanovišta Turske taj zakon ne pstoji, kao i da će ta zemlja postepeno uvodiiti sankcije Francuskoj koje je predvidela, "bez ikakve mogućnosti da povlači poteze". "Najavićemo plan akcije u zavisnosti od razvoja situacije", upozorio je on, dodavši da Turska i dalje ima strpljenja.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), koji se zalagao za taj zakon, ima 15 dana da ga potpiše.
Background Francuska je zakonom usvojenim 2001. priznala genocid nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva. Jermeni, kao i Francuska, smatraju da je Otomansko carstvo organizovalo genocid nad Jermenima i da je bilo 1,5 miliona žrtava. Turska priznaje da je bilo zločina i žrtava, ali tri puta manje. Pored toga, prema stavu Turske, nije reč o genocidu već o posledicama haosa Prvog svetskog rata. U Francuskoj živi pola miliona Jermena.
Francuska je jedna od zemalja koja se protivi punopravnom članstvu Turske u EU. Turska je kandidat za priključenje EU od 1999. godine, a pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Međutim, napredak u pregovorima je spor, kako zbog spora sa grčkim delom Kipra, tako zbog protivljenja dela zemalja članica, pre svega Nemačke i Francuske, zamisli da se Turskoj odobri status punopravnog člana. EU je uspostavila carinsku uniju sa Turskom 1995. godine.
Turska ima 72 miliona stanovnika, što znači da je u EU samo Nemačka sa svojih blizu 82 miliona mnogoljudnija od Turske. Deo analitičara smatra da je veličina Turske glavna prepreka za njeno pristupanje EU jer izaziva strepnju zbog uloge koju bi Turska dobila u EU.
Novo zaoštravanje odnosa krajem prošle godine došlo je u trenutku kada su se složeni odnosi dve zemlje poboljšali zbog pojačane saradnje, posebno u vezi sa Sirijom i u borbi protiv kurdskih pobunjenika.
Turska je 17. svetska privreda i jedina muslimanska zemlja članica NATO.
Erdoganov ton bio je umereniji nego što se moglo očekivati. On je takođe izrazio nadu da će Francuska "ispraviti grešku". Za donošenje zakona koji je doveo do ozbiljne krize u odnosima Turske i Francuske posebno je zamerio predsedniku Sarkoziju, optuživši ga da uoči izbora u maju želi da privuče glasače jermenskog porekla, a ne Francuskoj kao takvoj, koja je saveznik Turske u NATO i strateški trgovinski i politički partner.
Kada je reč o "ispravljanju greške" Francuske, Erdogan je rekao da će njegova vlada pokušati da navede senatore da upute zahtev Ustavnom sudu za poništavanje zakona. Zahtev mogu da podnesu predsednici Senata i Narodne skupštine, kao i predsednik države ili grupa od 60 poslanika.
Ambasador Turske će za sada ostati u Parizu, ali će kada zakon stupi na snagu biti pozvan u Ankaru, a Turska će smanjiti nivi predstavništva u Francuskoj.
Prve mere protiv Francuske preduzete su nakon usvajanja zakona u donjem domu francuske skupštine. Tada je Erdogan najavio zamrzavanje političke i vojne saradnje sa Francuskom i upozorio da je moguć drugi talas sankcija. Ambasador u Parizu bio je pozvan na konsultacije u Ankaru.
Usvajanje zakona je u Turskoj izazvalo žestoke reakcije.
Ministar pravde Sadulah Ergin optužio je Francusku za "potpuno nepoštovanje Turske", a ministarstvo spoljnih poslova je "oštro osudilo", kako se navodi "neodgovoran optez" Francuske.
Ispred konzulata Francuske u Istanbulu 24. januara je održan i protest stotinak demonstranata male nacionalističke turske partije. "Jermenski genocid je imperijalistička laž", navodi se na jednom transparentu.
Francuski šef diplomatije Alen Žipe (Alain Juppe) pozvao je na smirenost. "Pozvao bih naše turske prijatelje na smirenost" i želeo bih da pružim ruku toj " velikoj zemlji, velikoj ekonomskoj i političkoj sili", rekao je za francusku televiziju Kanal plus.
Usvajanje zakona je podelilo i javno mnjenje u Francuskoj, pa čak i redove vladajuće desnice. Mnogi poslanici su, kao i akademski radnici, ocenili da političari ne treba da donose zakone o istorijskim činjenicama.
Zakonom je predviđena zatvorska kazna od godinu dana i 45.000 evra novčane kazne za negiranje bilo kog genocida koji je Francuska priznala, a jedan od njih je genocid nad Jermenima. Turska odbija da se za masakr Jermena između 1915. i 1917. godine upotrebi reč genocid. Prema turskim procenama tada je u Anadoliji stradalo između 500.000 Jermena, dok Jermeni smatraju da je bilo 1,5 miliona mrtvih.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|