Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Francuska ne odustaje od zakona, Turska preti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska, uprkos velikoj krizi u odnosima sa Turskom, ne odustaje od zakona koji propisuje kazne za poricanje genocida nad Jermenima pod Otomanskim carstvom. Predlog zakona naći će se pred Senatom, gornjim domom francuskog parlamenta, do kraja januara, znatno ranije nego što se očekivalo, i biće najverovatnije usvojen. Ankara, koja je već zamrzla političku i vojnu saradnju s Francuskom, upozorila je da će u tom slučaju preduzeti nove mere protiv Pariza.
Francuska vlada odlučila je da, prema izvorima u francuskim vlastima, uvrsti u dnevni red Senata predlog zakona koji je donji dom francuskog parlamenta, Narodna skupština, usvojio 22. decembra velikom većinom, iako je i u redovima levice i u redovima desnice bilo neslaganja oko zakona. Očekuje se da predlog zakona bude usvojen i u Senatu, a nakon toga zakon će stupiti na snagu.
Francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe (Alain Juppe) ocenio je ranije da predlog zakona nije "koristan". U francuskom Ministarstvu spoljnih poslova nisu želeli 4. januara da komentarišu stavljanje zakona na dnevni red Senata.
U znak protesta zbog usvajanja zakona u donjem domu francuskog parlamenta, Turska je zamrzla vojnu i političku saradnju sa Francuskom, svojom savezicom u NATO-u, i zapretila novim merama ako predlog bude usvojen i u Senatu. Ankara je opozvala u decembru svog ambasadora Tahsina Burdžuoglua iz Pariza koji se, međutim, vratio u Francusku kako bi "pratio proces u Senatu", saopštila je turska ambasada u Parizu.
"Moguće je da će biti novog smanjenja turskog diplomatskog prisustva u Parizu", naveo je neimenovani turski diplomatski izvor, aludirajući na eventualnu odluku Ankare da Tursku u Parizu više ne predstavlja ambasador, već diplomata nižeg ranga.
"Sve protivmere ostaju na snazi, ali se on (ambasador) vraća kako bi pratio proces u Senatu", rekao je portparol ambasade Engin Solakoglu i podsetio da od usvajanja zakona "nema više poseta, bilateralnih kontakata, saradnje u svim oblastima" sa francuskom državom. Ipak, dodao je, "to se ne odnosi na privatni sektor i kontakti između turskih i francuskih kompanija postoje".
Predlog zakona predviđa kaznu od godinu dana i 45.000 evra za svako javno negiranje genocida - nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu i nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva. U Francuskoj je od ranije kažnjivo poricanje genocida nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Odnosi Pariza i Ankare, koji su na nizbrdici od priznavanja genocida nad Jermenima 2001. u Francuskoj, pogoršali su se u trenutku kada je međunarodnoj zajednici Turska neophodna za rešavanje krize u vezi sa Sirijom.
Više visokih turskih zvaničnika kritikovalo je francuskog predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy), koji se odlučno protivi ulasku Turske u EU. Sarkozija optužuju da se opredeljuje na određene korake zbog predstojećih predsedničkih izbora na proleće, s obzirom da u Francuskoj živi brojna jermenska zajednica.
Background Francuska je zakonom usvojenim 2001. priznala genocid nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva.
Jermeni tvrde da je između 1915. i 1917. godine u Otomanskom carstvu stradalo 1,5 miliona njihovih sunarodnika. Turska priznaje da je do 500.000 Jermena poginulo tokom sukoba i prisilne deportacije prema Iraku, Siriji i Libanu koje su tada bile pod Otomanskim carstvom, a ne zbog namere da oni budu istrebljeni.
U Francuskoj živi oko 600.000 Jermena.
Ovo nije prvi put da dolazi od sukoba između Pariza i Ankare. U aprilu 2009. Turska nije uspela da na samitu NATO u Francuskoj osujeti izbor bivšeg danskog premijera Andersa Foga Rasmusena za novog generalnog sekretara Alijanse i time učini samit neuspešnim. Početkom prošle godine Sarkozijeva poseta Turskoj nije naišla na dobar prijem u toj zemlji jer je bila vrlo kratka. Sarkozi je, takođe, tokom posete Jerevanu u oktobru prošle godine pozvao Tursku da prizna jermenski genocid do kraja njegovog mandata u maju 2012.
Ekonomska korist od pridruživanja EU
Protivljenje Francuske prisutpanju Turske EU jedna je od kočnica njenog napretka u procesu pridruživanja koji je delom omogućio ekonomski oporavak te zemlje. Turska, iako nije deo EU, imala je velike koristi u ekonomskom smislu od stvaranja zone evra. Turskoj privredi je potrebna snažna i stabilna zona evra da bi se njen privredni rast nastavio.
"Ono što se dešava u Evropi tiče se i Turske. Ako se EU ne oseća najbolje, ni Turska nije u boljem stanju pošto su dve ekonomije međuzavisne", rekao je za AFP evropski političar koji je upućen u prilike u Turskoj. "Kada se danas Turčin osvrne na Evropu iz Ankare ili Istanbula, ne treba da sanja o njoj već da postavi pitanje: u kojoj meri je moja zemlja povezana sa Evropom?", dodao je on.
Izvoz u EU čini znatan deo trgovinske razmene Turske koja želi da se integriše u EU, posebno nakon potpisivanja ugovora o carinskoj uniji 1995.
Pre gotovo 10 godina Turska je izašla iz perioda velikih ekonomskih teškoća nakon intervencije Međunarodnog monetarnog fonda koji je tražio duboke strukturne reforme. Koristi od tih reformi danas se osećaju. Inflacija u Turskoj je pre 10 godina bila 54,4% dok je u novembru 2011, prema zvaničnim statisitičkim podacima, bila 9,48%.
U 2001. Turska je imala negativan rast od 9,5%, dok je tokom prvih devet meseci 2011. rast bio 9,6%. Danas Turska, koja ima 73 miliona stanovnika, 17. je ekonomija u svetu sa jednom od najviših stopa rasta.
"Turska bi mogla da posluži kao primer za mnoge zemlje EU", rekao je za AFP zapadni diplomata koji je želeo da ostane anoniman. "Turska je takođe prošla kroz ekonomske krize ali su napori na planu privatizacije doneli rezultate. Grčka bi trebalo da se ugleda na svog suseda jer bi mogla da izuveče neke pouke", rekao je taj diplomata.
Turska, i pored rasta, ima problem sa deficitom tekućeg plaćanja. U novembru prošle godine agencija za kreditni rejting Fič (Fitch) je snizila prognozu za Tursku sa "pozitivne" na "stabilnu".
Visoka stopa nezaposlenosti i dalje predstavlja veliki izazov a, prema ocenama vlasti, rast bi mogao da bude prepolovljen u ovoj godini zbog krize u zoni evra.
Turska je počela pregovore o članstvu u EU u 2005. pošto je parlament usvojio niz reformi koje je zahtevala Unija. Ali nakon toga pregovori su usporeni zbog turskog sukoba sa Kirpom kao i zbog protivljenja nekih članica Unije pristupanju Turske, poput Francuske.
I pored toga, proces pridruživanja EU je privukao strane investitore, a Turska je istovremeno razvijala ekonomske odnose sa Bliskim istokom. "Turska je privukla strane investitore, pošto se usklađuje sa normama EU", rekao je jedan analitičar upućen u prilike u Turskoj.
"Turska je ranije poistovećivana sa političkom nestabilnošću i državnim udarima, ali sada investitori ocenjuju da je zemlja postala stabilna", dodao je on. U novijoj istoriji Turska je imala tri vojna državna udara - 1960, 1971. i 1980, ali je politički uticaj vojske opao od dolaska na vlast islamističkog pokreta premijera Redžepa Tajipa Erdogana 2002.
Izvor: AFP
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
