Ako je verovati poznatom američkom ekonomisti Nurijelu Rubiniju (Nouriel Roubini) koji je predvideo globalnu recesiju i tako stekao nadimak "dr Propast", za Grčku ne dolaze sunčani dani. Ovaj ekonomista ocenjuje da javni dug Grčke ne samo da se neće smanjiti već će dostići 160% BDP pošto zemlja dobije novu injekciju kapitala velike "trojke", koja, kako insistira Rubini, nije pomoć već zajam. Duboku recesiju će zameniti depresija jer je stopa nezaposlenosti premašila 20%. Nakon nedavnog boravka u Grčkoj, ekonomista u autorskom tekstu "Šta je Nurijelu na umu", objavljenom na sajtu njegove kompanije Rubini global ekonomiks (Rubini Global Economics), iznosi utiske sa živih debata sa grčkim brodovlasnicima i finansijskim magnatima. Oni, kako tvrdi, ne žele da plaćaju porez državi jer "ne mogu to da priušte" i za krizu isključivo krive neefikasni javni sektor u prezaduženoj članici EU. Rubini se i dalje zalaže za izlazak Grčke iz evro zone, ali ističe da za taj potez, koji bi povećao konkurentnost i pogurao privredni rast, nema podrške niti u evropski nastrojenim krugovima Grčke niti u Nemačkoj.

Rubini uz dešavanja u evro zoni ukazuje i na usporavanje kineske privrede više nego što je očekivano zbog recesije u EU. On takođe ističe da je uticaj iranske krize na cene nafte podcenjen jer je Iran četvrti po veličini snabdevač nafte. Nakon pozitivnih makroekonomskih podataka za prva dva meseca, Rubini upozorava da se „čuvamo“ marta jer će u narednim nedeljama iz mnogih delova sveta stizati nepovoljni makroekonomski i finansijski pokazatelji, a okidač će biti dalji rast cena nafte zbog krize na Srednjem istoku.

Ekonomista očekuje da čak i nakon restrukturiranja duga, Grčka neće moći da plati dugove i vrlo je verovatno da će uslediti novo restrukturiranje privatnog duga i eventualno duga javnog sektora.

Iako je sporazumom o takozvanom dobrovoljnom otpisu duga privatnih kreditora od 53% izbegnut formalni bankrot, to je u suštini ipak bankrot jer je otpis duga iznuđen. Kako kaže Rubini, to je isto kao da vam neko uperi pištolj u glavu i traži od vas da otpišete 50% potraživanja i to nazove  "dobrovoljnim odricanjem od prava kreditora".

Ovaj ekonomista ističe da će vremenom kreditne agencije ovo selektivno reprogramiranje duga oceniti kao selektivni bankrot što se već i desilo pre dva dana kada je Standard&Poors oborio ionako loš rejting Grčke na selektivni bankrot.

Fiskalne mere štednje i strukturne reforme koje su nametnute Grčkoj i drugim prezaduženim članicama kao što su Italija i Portugalija samo raspiruju recesiju na periferiji evro zone. Tržišta su odahnula jer Grčka nije doživela kolaps i što novac Evropske centralne banke sprečava banke i kreditore da se povuku iz Italije i Španije. Ali, vremenom, realnost je da će mere štedenje i značajno smanjenje rashoda u budžetu grčku recesiju pretvoriti u depresiju i dodatno pojačati recesiju u Italiji, Španiji i Portugaliji.

Kako se navodi u tekstu, svaki put kad se sprovede plan spasavanja u evro zoni, evro ojača u odnosu na dolar što dodatno pogoršava konkurentnost prezaduženih evropskih zemalja. Evro bi trebalo da depresira kako bi se oporavila konkurentnost ovih zemalja, ali to slabljenje evropske valute se očito ne događa, ocenjuje Rubini.

Ekonomista ocenjuje da su ekonomski uslovi u Grčkoj nepodnošljivi i da recesija prelazi u depresiju. Stopa nezaposlenosti je iznad 20%, a među mladima skoro 50%. Na ulicama Atine živi više od 20.000  beskućnika. Raspoloženje svakoga sa kim razgovarate je prepuno očaja, utisak je Rubinijev nakon nedavnog boravka u Grčkoj.

Prema njegovim ocenama, jedino rešenje za Grčku je da odustane od evra, da se vrati drahmi i da domaća valuta značajno oslabi u odnosu na evro kako bi ojačala konkurentnost grčke privrede i započeo rast. Međutim, to nije opcija o kojoj razmišlja većina Grka.

Na javnoj debati da li Grčka treba da izađe iz evro zone na kojoj je učestvovao i Rubini, tri četvrtine debatera izjasnilo se protiv ove opcije, prepričava poznati američki ekonomista. Međutim, većina prisutnih na debati su bili "pripadnici srednje klase koji rade u privatnom sektoru, govore engleski, privrženi su evropskim vrednostima i krive vladu i javni sektor za sve grčke probleme". Sa druge strane, Građani sa nižim primanjima koji rade u javnom sektoru imaju drugačije poglede na grčku krizu.

Rubini navodi da je razgovarao sa velikim brojem grčkih biznismena u privatnom sektoru, brodovlasnika i drugih proizvođala, sa predstavnicima finansijskog sektora i vlade. I niko od njih ne želi čak ni da razmotri kao mogućnost izlazak grčke iz zone evra.

Mnogi od njih su tvrdili, bez ijednog dokaza kako kaže Rubini, da Grčka nema problema sa konkurentnošću iako podaci pokazuju da su troškovi rada porasli 40% u odnosu na deceniju pre izbijanja krize. Veliki grčki industrijalci za sve grčke muke okrivljuju neefikasnost i poresko opterećenje koje je potrebno za finansiranje javnog sektora.

Ovaj ekonomista prepričava da je pet vlasnika brodogradilišta koji tvrde da im je stalo do Grčke, tvrdilo da ne treba da plate ni evro poreza jer je njihov biznis globalno konkurentan, da ne mogu da priušte da plate porez i da će preseliti biznis u drugu zemlju ako poreske službe pokušaju da ih oporezuju.

„Ako je poslovna elita toliko spremna da doprinese fiskalnim problemima svoje zemlje, može se s pravom posumnjati da će zemlja ikada uspešno rešiti problem neplaćanja poreza“, kazao je Rubini.

Baš kao i u argentinskoj krizi 2000-01 kada je većina Argentinaca želela fiksni kurs i da se domaća valuta veže za američki dolar, većina Grka ima iracionalno uverenje da će se, nekim čudom, konkurentnost i ekonomski rast desiti bez izlaska iz zone evra, utisak je ekonomiste. Većina diskusija sa Grcima postala je pre emotivno obojena nego racionalna u vezi sa pitanjem da li bi izlazak iz kluba 17 članica koje koriste evro sa svom propratnom štetom bio bolji nego pet godina depresije nakon pet godine duboke recesije.

Prema ocenama Rubinija, ni Evropska centralna banka ni Nemačka nisu spremei ozbiljno da razmotre izlazak Grčke iz zone evra, iako raste broj glasova u Nemačkoj, Holandiji i Finskoj koji se zalažu za takvo rešenje. Takva pozicija ECB nije iznenađujuća. Ali čak i Nemačka koja se suočava sa opcijom da "pusti" Grčku ili da još dugo, najverovatnije decenijama, održava Grčku u životu, verovatnije bi se odlučila za ovo drugo sve dok sve članice finansijski pomažu ovu prezaduženu članicu, stoji u tekstu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: S

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zona evra ponovo spasava Grčku
  
• 

  Vesti

  : Načelna podrška Kine Evropi
  
• 

  Vesti

  : Neprihvatljiva ponuda privatnih kreditora Grčke
  
• 

  Vesti

  : Mere štednje smanjile nejednakost u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Pomoć za izlazak iz krize veća od planirane