Kina je 14. februara ponovila da je spremna da pomogne evro zoni da se izbori sa dužničkom krizom kako se i njen privredni rast ne bi još više usporio, ali i dalje nije poznato na koji način će to učiniti. Dužnička kriza u zoni evra sve više brine kineske vlasti zbog povezanosti dve privrede i upravo to pitanje je u središtu samita EU i Kine koji je počeo 14. februara u Pekingu. Prvog dana samita, EU je saopštila da je spremna da ubrza razgovore o davanju statusa tržišne ekonomije Kini, što bi drugoj privredi u svetu omogućilo bolji pristup evropskom tržištu. Trgovinska razmena između EU i Kine neprekidno se povećava, sa deficitom na evropskoj strani.

Kina je spremna da se "još više uključi u pronalaženje rešenja za dužničku krizu u Evropi", rekao je kineski premijer na otvaranju 14. samita EU-Kina, na kome učestuju predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).

Ven nije rekao kakvu će konkretnu podršku Kina pružiti Evropi, a Van Rompej je rekao da je "na Kini da donosi odluke koje se odnose na njen doprinos stabilnost zoni evra".

Kineski premijer istakao je da njegova zemlja i EU zajedno treba da rade na rešavanju dužničke krize u Evropi, istakavši da su dve strane strateški partneri i da je saradnja u obostranom interesu. "Moramo da sarađujemo kako bismo poslali pozitivnu, korisnu poruku i time podstakli saradnju Kine i EU, ali i globalno jedinstvo i saradnju", kazao je Ven.

"Naša poruka je da Evropa preduzima šta je potrebno i da će nastaviti da radi ono što treba kako bi obnovila poverenje", rekao je Barozo na samitu koji je prvobitno trebalo da se održi u oktobru, ali je odložen zbog dužničke krize u zoni evra.

Kina je više puta izrazila spremnost da učestvuje u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF), koji će od jula zameniti stalni Evropski mehanizam za stabilnost (ESM). Evropski lideri su ranije pozivali Kinu da uloži u te mahnizme za pomoć zemljama u krizi. Kineski zvaničnici, međutim, do sada nisu govorili o iznosu. Ven Djabao je u januaru rekao da Kina razmatra mogućnost da pomogne evro zoni kroz MMF ili fondove za pomoć zemljama u krizi.

Kina je zabrinuta zbog dužničke krize u zoni evra, a te bojazni dodatno potdstiču negativne prognoze. Samit se održava dan nakon što je rejting agencija Mudis (Moody's) snizila kreditni rejting Italije, Portugala i Španije. Francuska, Velika Britanija i Austrija zadržale su najviši kreditni rejting, ali uz najavu negativnog trenda.

Van Rompej je ocenio da su ekonomije Kine i EU "toliko međusobno zavisne da promena stope rasta jedne od strana ima direktan i opipljiv uticaj na drugu".

Kineski izvoznici strahuju da bi zbog krize mogla da opadne potražnja u EU za njihovim proizvodima, njihovom prvom izvoznom tržištu, dok u Evropu raste bojazan zbog sve veće zavisnosti od Kine. Kineske kompanije i fondovi povećali su ulaganja u Evropi, otkupljujući postrojenja, energetska preduzeća pa čak i proizvođače luksuznih jahti.

Povodom tih bojazni, kineski Narodni dnevnik je 13. februara objavio da Peking nema nameru da "kupi Evropu". "Kina nema ni apetite ni kapacitet da kupi Evropu ili da je kontroliše, kao što to tvrde neke zemlje, već je, naprotiv, u potpunosti za evro i EU", piše glasilo Kineske komunističke partije.

Pored veće kineske podrške, čini se i da bi mogli napredovati razgovori o priznavanju statusa tržišne ekonomije Kini, što Peking već dugo traži. Na Ekonomskom forumu u Dalijanu, u septembru prošle godine, Ven je zatražio od EU da prizna Kini status tržišne ekonomije pre 2016, datuma koji je odredila Svetska trgovinska orgnaizacija (STO). Taj status omogućiće Kini veće garancije za pristup evropskom tržištu jer će biti izuzeta do antidamping carina.

To pitanje, koje se prvi put pominje u zajedničkom saopštenju Kine i EU nakon prvog dana samita, trebalo bi rešavati "brzo i temeljno", rekao je Van Rompej koji je dodao da postoji politička volja za pronalaženje rešenja.

Van Rompej je na samitu ponovio uobičajeni zahtev EU da se Evropljanima omogući bolji pristup kineskom tržištu. "Neophodno je da imamo ravnopravnu igru, bolji pristup (kineskom) tržištu za kompanije iz EU i bolju zaštitu prava industrijske svojine", kazao je Van Rompej na početku samita EU i Kine u Pekingu.

U zajedničkom saopštenju se navodi da će biti pokrenuti pregovori o načinima za podsticanje ulaganja kineskih preduzeća u Evropu i evropskih u Kinu.

Djabao je rekao da je Kina spremna na dijalog o svim pitanjima, uključujući ljudska prava. Očekuje se da će, pored dužničke krize u EU, među temama samita biti situacija u Siriji i Iranu, kao i planovi EU za uvođenje takse na emisije ugljendioksida aviokompanijama, što je Kina do sada odbijala.

Neprekidni rast trgovinske razmene EU i Kine

Trgovinska razmena EU i Kine značajno se povećala u protekloj deceniji. Pad izvoza i uvoza zabeležen je u 2009, ali u razmeni postoji opšti trend rasta. Pritome, deficit EU u trgovini sa Kinom povećao se sa 49 milijardi evra u 2000. na 169 milijardi u 2010, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.

Izvoz EU u Kinu porastao je sa 26 milijardi evra u 2000. na 113 milijardi evra u 2010, dok se uvoz kineske robe u EU povećao sa 75 milijardi evra u 2000. na 248 milijardi u 2008. U 2009. zabeležen je pad izvoz na 214 milijardi evra, ali je već u 2010. skočio na rekordnih 283 milijardi evra.

Podaci za prvih 10 meseci 2011. pokazuju da trgovinska razmena nastavlja da raste. Izvoz evropske robe u Kinu u tom periodu povećao se za 21% u odnosu na isti period 2010, sa 92 milijardi evra na 112 milijardi, dok se uvoz iz Kine povećao za 5% sa 232 milijardi evra na 244 milijardi. Time se i trgovinski deficit na strani EU smanjio sa 140 milijardi na 132 milijardi.

U prvih 10 meseci 2011, Kina je bila drugi trgovinski partner EU iza SAD. Izvoz u Kinu je iznosio 9% izvoza EU i a uvoz 17% ukupnog uvoza.

Od članica EU najveći izvoznik, ali i uvoznik u razmeni sa Kinom je Nemačka. Nemačka je u prvih 10 meseci 2011. izvezla robe u vrednosti 53 milijardi, što je 48% ukupnog evropskog izvoza u Kinu. Sledi Francuska sa izvozom od 11 milijardi evra ili 10%, Italija i Kina sa po 8 milijardi ili 7%.

Nemačka je i najveći uvoznik robe iz Kine sa 54 milijardi evra ili udelom od 22% u prvih 10 meseci 2011. Sledi Holadnija sa uvozom vrednim 42 milijardi evra ili 17% ukupnog uvoza, Britanija (32 milijardi evra ili 13%) i Italija sa 25 milijardi ili 10%.

Sve članice EU, osim Finske imale su deficit u trgovini sa Kinom u prvih 10 meseci 2011. Najveći deificit je imala Holandija (36 milijardi evra), zatim Britanija (24 milijarde), Italija (17 milijardi) i Španija i Francuska sa po 10 milijardi evra.

EU je najviše izvozila u Kinu mehanizaciju i vozila u prvih 10 meseci 2011. Udeo te robe bio je 60%. Šestina izvoza otpada na industrijsku robu, a te dve grupe proizvoda činili su 90% izvoza u Kinu.

Direktne strane investicije EU u Kinu u 2010. su iznosile 7,3 milijardi evra, dok su u 2007. bile 5,3 milijardi evra, u 2008 6,8 milijardi evra, a u 2009. 6,5 milijardi evra. Kina je uložila u EU u 2010. 0,8 milijardi evra. Kineske investicije godinu dana ranije su iznosile 0,1 milijardi evra, a 2007. 0,7 milijardi evra.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kina protiv evropskih taksi za CO2
  
• 

  Vesti

  : Albanija, Kina i Turska preuzele deo tržišta na Kosovu
  
• 

  Vesti

  : Crveni tepih za Kineze u Kartijeu
  
• 

  Vesti

  : Aviokompanije izgubile spor sa EU
  
• 

  Vesti

  : Kina želi da pomogne Evropi ali ima i zahteve
  
• 

  Vesti

  : Van Rompej u Kini o ljudskim pravima i ekonomskim odnosima
  
• 

  Vesti

  : Kina spremna da pomogne zemljama EU u krizi
  
• 

  Vesti

  : Srbija bojkotuje Nobelovu nagradu, Evropa protestuje