Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neprihvatljiva ponuda privatnih kreditora Grčke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri evro zone odbacili se 23. januara ponudu privatnih kreditora za restrukturiranje grčkog duga ocenivši je kao nedovoljnu i tako poslali vlasnike grčkih hartija na ponovno pregovaranje sa zvaničnom Atinom. Na sastanku u Briselu ministri su rekli da ne mogu da prihvate zahtev kreditora da nove obveznice koje bi trebalo da zamene postojeće imaju prinos od četiri procenta. Banke i drugi privatni investitori koje predstavlja Insitutut za međunarodne finansije kažu da je kuponski prinos od 4% najmanje što mogu da prihvate ako treba da otpišu 50% grčkog duga. Grčka je saopštila da nije spremna da plati prinos veći od 3,5%, a taj stav su zdušno podržali u Briselu ministri zone evra, kao i Međunarodni monetarni fond. Od zadužene članice se takođe traži da ubrza strukturne reforme kako bi mogla da ispuni svoje obaveze u pogledu smanjenja budžetskog deficita.
Fiskalni program za Grčku opet nije bio u skladu s predviđanjima, priznao je šef ministara finansija evrozone Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker) nakon sastanka lidera evrogrupe. On je rekao je Grčka mora da postigne dogovor sa privatnom kreditorima, tako da prinos na nove obveznice bude "nedvosmisleno" ispod 4%.
"Ministri su zahtevali od grčkih kolega da u pregovorima insistiraju da prinos na nove obveznice bude ispod 4% za čitav period trajanja obveznice, što znači da bi prinos trebalo da padne ispod 3,5% do 2020", rekao je Junker.
Kao rezultat pregovora, "ostvaren je konsenzus da nema vremena, i da Grčka mora da ostvari konkretan napredak u strukturnim reformama i da ostvari rast kako bi dug bio održiv", rekao je holandski ministar finansija Jan Kees de Jager. Bez toga ne možemo da nastavimo da joj pozaljmljujemo novac“, dodao je on.
Cilj pregovora je da se grčki dug smanji za 100 milijardi evra, sa 160% BDP na 120% do 2020, što je prema procenama zvaničnika EU i MMF-a prihvatljiv nivo zaduženosti za grčku ekonomiju.
Međutim, od Grčke se traži da ispuni svoje obaveze u pogledu smanjenja deficita, jer s obzirom na budžetske pokazatelje iz 2011. prihodi još nisu dostigli ciljani nivo uprkos nedavnim porezima koji su nametnuti kao deo plana štednje.
Ali napori grčkih vlasti ne bi trebalo da budu ograničeni na sektor budžeta. Komesar zadužen sa ekonomiju i monetarna pitanja Oli Ren je naglasio potrebu da Atina "ubrza primenu strukturnih reformi kako bi ojačala ekonomiju i osigurala rast“.
Nemoguće je postići dogovor?
Izvori iz grčkog ministarstva finansija naveli su da će Atina nastaviti pregovore sa kreditorima stavljajući 13. februar kao krajnji rok da se započne emitovanje novih hartija. Krajnji rok za postizanje pregovora je 3. februar, rekao je izvor blizak pregovorima.
Neslaganje u pregovorima podiže rizik da će biti nemoguće postići dogovor o dobrovoljnom otpisu duga između kreditora i grčke vlade, što je ishod koji bi imao katastrofalne posledice za finansijska tržišta.
Pregovori u vezi sa "uključenošću privatnog sektora" u otpisu duga odvijaju se skoro sedam meseci bez konkretnog ishoda. U slučaju da se dogovor ne postigne do marta, kada bi zvanična Atina trebalo da otplati 14,5 milijardi evra duga koji dospeva na naplatu, ovoj zemlji sledi bankrot.
Uprkos neslaganjima dve strane, Oli Ren je rekao da očekuje da će sporazum u vezi sa otpisom duga biti postignut kroz nekoliko dana.
Novi fond za spasavanje treba da bude veći
Osim o grčkom dugu, ministri evrozone raspravljali su o jačanju budžetskih pravila za članice kao i o koracima za konačno finaliziranje strukture evropskog fonda za spasavanje evrozone, tzv. Evropskog mehanizma za stabilnost, koji bi trebalo da postane operativan od jula.
Ovaj fond će imati kapacitet od 500 milijardi evra i zameniće Evropski fond za za finansijsku stabilnost (European Financial Stability Facility), koji je doosad bio korišćen za pomoć Irskoj i Portugalu, i iz kojeg će se iskoristit novac za deo drugog paketa pomoći Grčkoj od 130 milijardi evra.
Nemačka insistira da onog momenta kad se uspostavi, novi fond ne bi trebalo da prelazi 500 milijardi evra. Italijanski premijer Mario Monti i šef MMF-a Kristin Lagard smatraju da treba podići nivo fonda, ako je moguće i do 1000 milijardi, kako bi imao dovoljno kapaciteta da se izbori sa problemima velikih ekonomija kao što su Španija i Italija.
Fajnenšal Takms je preneo je ponedeljak da je nemačka kancelarka spremna da prihvati da se fond poveća na 750 milijardi evra u zamenu za stroža budžetska pravila u evrozoni. Međutim, ovo je odmah demantovao njen portparol. "To nije istina. Nema takve odluke“, rekao je portparol agenciji Rojters.
Italijanki premijer Monti rekao je novinarima nakon sastanka da nisu usvojeni nikakvi zaključci u vezi sa Evropskim mehanizmom za stabilnost. Zvaničnici navode da svi detalji oko novog fonda mroaju biti dogovoreni do Samita EU 30. januara.
Dogovor ipak moguć
Uprkos dubokim razlikama, čini se da se Grčka i privatni kreditori približavaju dogovoru koji bi trebalo da omogući da se grčki dug realno smanji za 65-70%, a nominalno 50%.
Izvori bliski pregovorima su naveli da su pregovori zapeli na pitanju da li će dogovor smanjiti dug Grčke od 350 milijardi evra na nivo za koji evropske vlade veruju da je održiv.
"Verovatno će biti nova analiza održivoti duga o kojoj će raspravljati ministri evrozone“, rekao je izvor iz jedne atinske banke. "Razgovori će se nastaviti ove nedelje. Cilj je da se postigne dogovor do sledećeg ponedeljka“ kada počinje Evropski samit u Briselu.
Lagard je apelovala na evropske lidere da se slože oko „fiskalnog dogovora“ koji je dogovoren prošlog meseca u vidu podele finansijskog rizika, kroz emitovanje obveznica evrozone ili kroz fond za otpis duga.
Merkelova je rekla da nije vreme da se raspravlja o povećanju fondova za spas evrozone. "Mislim da nije u redu da se prelazi na novu stvar, hajde da prvo učinimo da novi fond proradi“, rekla je Merkel.
Izvor: Euractiv.rs, AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
