Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zona evra ponovo spasava Grčku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zone evra postigli su 21. februara, nakon višečasovnih pregovora u Briselu, dogovor o drugom planu pomoći Grčkoj, koji će joj pomoći da izbegne bankrot, ali ne i da postigne trajni ekonomski oporavak. Pregovori su trajali 13 sati, a osim izvesnog povećanja dela grčkog duga koji će biti otpisan planom su predviđene i druge mere koje treba da pomognu Grčkoj da javni dug do 2020. spusti na 120,5% bruto domaćeg proizvoda. Zvaničnici EU očekuju da će novi plan omogućiti Grčkoj da ostane u zoni evra, iako mnogi ekonomisti smatraju da je njen izlazak iz monetarne unije neminovan.
"Postigli smo dalekosežan sporazum o grčkom novom programu i učešću privatnog sektora koji će omogućiti značajno smanjenje grčkog duga i otvoriti put ka izdvajanju do sada nezabeleženog iznosa (finansijske pomoći)... kako bi se osigurala budućnost Grčke u zoni evra", rekao je šef Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker). Evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn) rekao je da je dogovor "prava šansa za novi početak" i "ključan korak za zonu evra i Grčku".
Ministri finansija evro zone su konačno usaglasili plan koje bi trebalo da omogući Grčkoj da zahvaljujući otpisu dela duga i finansijskoj pomoći u vidu zajmova smanji javni dug na 120,5% BDP do 2020. Visina javnog duga je bila jedan od glavnih problema u razgovorima, pošto je najnovija analiza pokazala da Grčka neće uspeti da ga spusti na 120% do 2020, što je Međunarodni monetarni fond postavio kao održiv nivo duga.
Da bi se omogućilo smanjenje javnog duga, na sastanku je dogovoren nešto veći otpis duga koji poseduju privatni poverioci. Prema planu, banke, osiguravajuća društva i investicioni i penzioni fondovi koji poseduju ukupno 200 milijardi evra grčkog duga, trebalo bi da pristanu na otpis 53,5% duga, dok je prvobitno bilo planirano da bude otpisano 50%. To bi trebalo da omogući da se grčki dug smanji za 107 milijardi evra, što je rekordan iznos u svetu. Nije još poznato koliko će privatnih kreditora učestvovati u tome.
Background Evropski lideri su se 27. oktobra 2011. u načelu dogovorili o drugom planu pomoći Grčkoj. Atina je ponovo zatražila pomoć pošto prvi plan iz 2010. u okviru koga je dobila 100 milijardi evra nije bio dovoljna da se izbori sa krizom.
Uslov za odobravanje nove pomoći je bio da se Grčka obaveže da će sprovesti neophodne reforme i stroge mere štednje. Novi plan štednje koji je 12. februara usvojio grčki parlament predviđa ukupne uštede od 3,3 milijarde evra u 2012. To će se, između ostalog, ostvariti smanjenjem minimalne zarade za 22%, otpuštanjem još 15.000 zaposlenih u javnom sektoru i smanjenjem dela penzija.
Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra.
Planom je predviđeno da se Grčkoj do kraja 2014. daju zajmovi u visini od 130 milijardi evra. U tome će učestvovati i MMF, ali u manjoj meri nego u ranijim planovima za pomoć. Odluku o učešću u planu spasavanja Grčke MMF će doneti u martu.
Zahvaljujući pomoći Grčka će biti u stanju da plati 14,5 milijardi evra koji dospevaju 20. marta i da izbegne situaciju da ne može da plati svoje obaveze. To će biti moguće pod uslovom da se privatni kreditori u dovoljnom broju odazovu pozivu da otpišu deo duga.
Da bi se javni dug smanjio na 120,5% do 2020, neće biti dovoljno da samo privatni poverioci ulože dodatne napore. To će morati da učine i javne institucije, tako što će smanjiti kamate na već date zajmove Grčkoj, kao i centralne banke zone evra.
U saopštenju objavljenom posle sastanka navodi se da će Evropska centralna banka moći da raspodeli profit koji je ostvarila kupovinom grčkih obveznica u protekle dve godine nacionalnim centralnim bankama, da bi ih vlade zatim prosledile Grčkoj kako bi nivo javnog duga bio održiv. ECB je potrošila oko 38 milijardi evra na grčke obveznice koje sada vrede oko 50 milijardi evra.
Uz plan pomoći idu i strogi uslovi, a Evropska komisija je pozvana da pojača nadzor nad sprovođenjem obaveza u Grčkoj. Ministri finansija zone evra su pozivali i na otvaranje posebnog računa radi boljeg nadzora i praćenja sredstva namenjenih servisiranju grčkog dug, navodi se u saopštenju sa sastanka.
Pregovori su bili teški jer neke zemlje sumnjaju, uprkos mnogim obećanjima, u sposobnost Grčke da sprovede neophodne reforme, a neizvesnost pojačavaju i predstojeći parlamentarni izbori u toj zemlji. Grčka već petu godinu za redom beleži pad BDP, a stanovništvo teško prihvata sve veća smanjenja budžetskih izdvajanja, što traže poverioci.
Finansijska tržišta su oprezno reagovala na dogovor o planu pomoći Grčkoj, a evro je ojačao u odnosu na dolar i jen.
Mnogi ekonomisti sumnjaju da je novi plan pomoći biti poslednje poglavlje u grčkoj krizi, a time i dužničke krize koja potresa zonu evra već dve godine. Oni ukazuju da je plan usmeren samo na budžetsku štednju. a ne na obnavljanje rasta zbog čega bi Grčka mogla da ima problema.
"Grčki plan je i dalje krhak i ranjiv. Čak i sa njime većina problema je pred Grčkom a ne iza nje", rekao je Soni Kapur (Sony Kapoor), direktor centra za istraživanja Ridifajn (Red-Define).
U briselskom institutu Brojgel su još veći pesimiti. Predstavnik tog instituta je ocenio da se njime samo odlaže sudbonosni bankrot. "Grčka neće sprovesti obećanu štednju i naći će se u situaciji da odlučuje o izlasku iz zone evra ili da je guraju ka tome", rekao je on.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
