Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kompanije nezainteresovane za više žena u odborima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samo 24 evropske kompanije potpisale su inicijativu o većem učešću žena u upravnim odborima kompanija koju je pre godinu dana pokrenula evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding, saznaje portal Juropijan vojs (European Voice). Redingova će 5. marta predstaviti rezultate svoje inicijative o dobrovoljnom obavezivanju kompanija da povećaju učešće žena u svojim telima. Pretpostavlja se da će komesarka najpre priznati neuspeh inicijative, a da će onda predložiti da se zakonom predvide obavezne kvote za učešće pripadnica nežnijeg pola u upravljačkim telima. Međutim, ta ideja nailazi na otpor i u poslovnoj zajednici, ali i među njenim kolegama u Evropskoj komisiji.
Redingova je pre godinu dana predstavila inicijativu da se kompanije dobrovoljno obavežu da povećaju prisustvo žena u odborima, ali je upozorila da će predložiti zakon o kvotama za žene ako se inicijativa koja je na dobrovoljnoj osnovi pokaže neuspešnom. Cilj inicijative je da se broj pripadnica nežnijeg pola u upravljačkim telima poveća na 30% do 2015. i na 40% do 2020.
Iako ima naznaka da će još kompanija potpisati inicijativu u narednim danima, kao poslednji pokušaj da izbegnu zakonsku obavezu, očekuje se da će Redingova oceniti da je inicijativa propala.
Inicijativa je utoliko više neuspela jer podaci pokazuju suprotan trend. Broj žena predsednica odbora u 600 najvećih kompanija pao je sa 20 na 19.
Insajderi, prema pisanju Juropijan vojsa, navode da je Redingova odlučna da zakonski reguliše ovo pitanje jer je lično zainteresovana za to, ali da njen predlog nailazi na otpore u samoj Komisiji.
Background Žene su u 2010. bile na čelu vlada samo tri članice EU - Nemačke, Finske i Slovačke, a broj članica vlada na ministarskim položajima povećao se sa 22% u 2005. na 27% u 2010, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Udeo žena u parlamentu je u proseku bio 24%, što je za jedan procentni poen više nego u 2005. Broj žena u parlamentu varira od zemlje do zemlje. Taj procenat je iznad 40% u Holandiji i Švedskoj i ispod 10% u Mađarskoj i Malti. U Evropskom parlamentu oko 35% poslanika su žene.
Evropska komisija, takođe, zastupa ideju o ravnopravnosti polova. Prilikom fomiranja sadašnjeg sastava Komisije njen predsednik Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je tražio od članica da predlože žene za komesare, ali je broj žena u Komisiji, devet od ukupno 27 komesara, ostao isti u odnosu na prethodni sastav. Član Komisije je i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), sada na čelu novoformirane evropske diplomatske službe.
Prema podacima Eurostata i Evropske komisije, manje od 5% čelnika uprava kompanija su žene, udeo žena u evropskim institucijama je iznad 10%, u administraciji oko 27%. Učešće žena je nešto veće u pravosuđu. Na funkcijama u evropskim sudovima i vrhovnim sudovima je po oko 30% žena. Među poslovnim liderima oko 30% su žene.
Evropski parlament je 28. februara ponovio zahtev da se ovaj problem zakonski reguliše budući da je njegov Odbor za ženska prava zatražio od Komisija da uvede ove godine kvote "ako reakcija kompanija i članica ne bude adekvatna".
Mikael Gustafson, poslanik iz redova švedskih socijalista i predsedavajući ovog odbora je rekao: "Razgovaramo o ovome već 20-30 godina i ništa nije učinjeno". Kako je rekao, Unija mora zakonski da "uništi muške stereotipe" koji koče napredovanje žena.
U proseku, u EU 12% izvršnih direktora su žene, a u samo 3% fotelja predsednika odbora sede žene.
Jedna od tri velike kompanije u EU uopšte nema žene u odboru, pokazuju podaci iz 2010. Sa druge strane, dve trećine diplomiranih studenata na evropskim univerzitetima su upravo žene.
Belgija, Francuska i Italija uvele su obavezne kvote, dok u Holandiji i Španiji postoje samo preporuke o većem učešću žena u radu odbora.
Krovna asocijacija Evropski ženski lobi koji okuplja više od 2.000 ženskih organizacija u EU, objavila je 29. februara izveštaj u kojem traži "radikalne promene". Sesil Greboval (Cécile Gréboval), generalna sekretarka grupe, ocenila je da je najveći napredak u paritetu žena i muškaraca u odborima napravljen u Francuskoj u kojoj su zakonom predviđene kvote uvedene prošle godine.
Međutim, ako Redingova odluči da kvote progura kroz zakon, naići će na otpor članica. Kada je komesarka 17. februara obrazlagala svoju inicijativu u Savetu za zapošljavanje i socijalna pitanja, većina ministara rada je bila protiv zakonskog obavezivanja kompanija. Samo su ministri iz zemalja koje su već uvele kvote podržali to rešenje na nivou cele EU.
Ona se tada pozvala na rezultate studija uglednih istraživačkih kompanija koje tvrde da firme kojima rukovode žene ostvaruju bolje finansijske rezultate. Na primer, konsultantska kompanija MekKinsi (McKinsey) je utvrdila da kompanije sa uravnoteženijim učešćem oba pola u rukovođenju imaju 56% veći operativni profit od kompanija kojima upravljaju isključivo muškarci.
Ako odluči da zakonom obaveže firme na veći broj direktorki, Redingovoj će se suprotstaviti i poslovna zajednica. Gijom Kravero (Guillaume Cravero) iz udruženja BiznisEvropa (BusinessEurope) koje zastupa udruženja poslodavaca iz 35 zemalja, rekao je da obavezne kvote neće rešiti problem i da je jedino rešenje dugoročni dobrovoljni pristup kompanija ovom pitanju.
Nemačka industrijska komora saopštila je da zakonske kvote nisu u duhu biznisa, i da bi promene u poslovnoj kulturi kroz ohrabrivanje žena da se prijavljuju za "muška radna mesta" i bolju dečiju zaštitu, imali veći efekat, navodi Juropian vojs, portal o EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
