Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Žene u EU zarađuju 16,4% manje nego muškarci
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.03.2012. | Ažurirano : 05.03.2012. |
|
|
|
|
|
|
Žene širom EU u proseku zarađuju 16,4% manje nego muškarci, pokazuju najnoviji podaci koje je Komisija objavila 2. marta povodom Evropskog dana za jednake zarade.Taj dan pokazuje koliko dodatnih dana žene moraju da rade da bi dostigle zaradu kolega muškaraca. Prema podacima Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova 2009-2015. razlika u visini plata muškaraca i žena u Srbiji je 16%. To znači da su žene morale da rade do 2. marta 2012. da bi ostvarile zaradu muških kolega iz prošle godine. Prema zvaničnim podacima koje su srpske vlasti navele u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, muškarci u Srbiji imaju u proseku samo 3,5% višu platu nego žene.
Ovo je drugi put da se u EU obeležava Dan za jednake zarade. Prošle godine obeležen je 5. marta jer je razllika između plata žena i muškaraca bila nešto veća - 17,8%. "Evropski dan jednakih zarada podseća nas na broj dana i sati u toku kojih žene rade za "džabe" od 1. januara pa do danas“, rekla je evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding. Princip jednakih zarada upisan je u Ustavima EU počev od 1957. Krajnje je vreme da to primenimo svuda" rekla je Redingova.
Ove godine razlika između zarada ide od 2% u Poljskoj do više od 27% u Estoniji. Ispod 10% je u Italiji, Malti, i Sloveniji i Belgiji, više od 20% u Slovačkoj, na Kipru, u Nemačkoj i Grčkoj, a više od 25% u Estoniji, Češkoj i Austiji.
Međutim, ove podaci nisu dovoljni da se donese zaključak o nivou diskriminacije na tržištu rada. U većini zemalja u kojima je niska zaposlenost žena (Malta, Italija, Grčka, Poljska) razlika u zaradama je niža od proseka, što ukazuje na mali broj nekvalifikovanih žena na tržištu rada. Visoka razlika ukazuje najčešće na podeljenost tržišta (Finska, Estonija, Slovačka) ili na veliko učešće žena koje rade pola radnog vremena (Nemačka, Britanija, Austija, Švedska).
Uprkos pozitivnim trendovima, ima zemalja u kojima se razlika između zarada još više povećava, kao što su Bugarska, Francuska, Letonija, Mađarska, Portugalija i Rumunija.
Nejednake zarade ukazuju na problem balansiranja rada i privatnog života. Komisija ocenjuje da porodične dužnosti nisu jednako podeljene i da žene zbog dece često prave pauze u karijeri i ne rade puno radno vreme. Prema podacima iz 2010. stopa zaposlenosti žena sa detetom je 65,6% u poređenju sa 90,3 za muškarce sa detetom.
Iako dve trećine diplomaca čine žene, one ipak čine manje od 33% naučnika i inženjera širom EU. Čak i u sektorima u kojima dominiraju žene, kao što su zdravstvo i socijalni rad u kojima žene učestvuju sa 80%, žene imaju manju platu od muškaraca.
Ženske veštine su često potcenjene naročito u poslovima u kojima žene čine većinu. Na primer, poslovi koji zahtevaju fizičku spremnost a obavljaju ih muškarci, više su vrednovani nego kad ih obavljaju žene. Recimo, žena kasirka u supermarketu zarađuje manje nego muškarac u magacinu.
Kada žene dominiraju u poslu, primaju manju platu. Za muškarce važi suprotno, što ih je više primaju veću platu. Na primer, žene u sektoru čišćenja zarađuju manje nego muškarci sličnih veština u zanimanjima kojima dominiraju muškarci kao što je prikupljanje otpada.
Poslanica Evropskog parlamenta Edit Bauer iz redova slovačkih demohrišćana u svom izveštaju o razlikama u zaradama ističe da razlika raste sa godinama, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta. Žene primaju manje penzije nego muškarci i kod žena postoji veći rizik da postanu siromašne nego među muškarcima.
Ona tvrdi da žene u Britaniji koje se zaposle odmah po izlasku sa fakulteta zarađuju više od muškaraca. Međutim, razlika nastaje prvi put kada se žena vrati na tržište rada nakon porodiljskog odsustva. Zbog toga ona smatra da je vreme da se promeni odnos prema materinstvu i vrednovanju roditeljstva u društvu.
Smanjivanje razlika u platama zahteva akciju na nekoliko nivoa, na čemu Komsija radi sa članicama. Nemačka vlada je prošle godine predstavila softver koji omogućava kompanijama da porede plate svojih zaposlenih. Austija je zakonom predvidela obavezu kompanija da objavljuju godišnje izveštaje o razlikama u platama.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|