Mesto Škotske u EU neće biti zagarantovano ukoliko se građani na referendumu 2014. godine odluče za nezavisnost. Kako se navodi u izveštaju britanske organizacije Biznis for nju Jurop (Business for New Europe), odluka članica EU o proceduri za pristupanje koju će Škotska morati da prođe zavisiće u velikoj meri od toga da li će smatrati proglašenje opasnim presedanom, koji se može odraziti i na druge zemlje sa jakim pokretima za nezavisnost. Pored toga, na proceduru bi uticali i zahtevi Škotske, koja u okviru Velike Britanije ima mnoge povlastice, uključujući izuzeće od obaveze da usvoji evro i smanjeni doprinos budžetu EU, za koji se izborila još Margaret Tačer u vreme dok je bila na čelu britanske vlade. Odluka bi, takođe, imala posledice i na javne finansije i ekonomsku budućnost zemlje.

Pitanje je stava i same Škotske o članstvu u EU. Sadašnji premijer i veliki pobornik nezavisnosti Aleks Samond (Alex Salmond) tvrdi da bi zemlja ostala u EU, uz ponovne pregovore o uslovima članstva.

Bilo je, međutim, i najava da bi Škotska mogla da odustane od članstva i pristupi samo Evropskom sporazumu o slobodnoj trgovini (EFTA). To bi značilo da Škotska kreće putem Norveške, što bi joj omogućilo pristup unutrašnjem tržištu bez svih obaveza članstva.

Ta mogućnost je, međutim, samo na prvi pogled privlačna. U tom scenariju Škotska bi morala da plati za pristup unutrašnjem tržištu i da usvoji sve propise u vezi sa njim. Pored toga, ne bi imala predstavnike u Savetu EU ni u Evropskom parlamentu, gde se donose propisi. To bi takođe sprečilo Škotsku, čija sadašnja vladajuća partija SNP želi da bude lider u oblastima zelenih tehnologija, da utiče na donosenje odluka o tim propisima.

Zbog toga je verovatnije da bi Škotska zatrazila članstvo u EU.

U slučaju odluke o otcepljenju Škotske, neizvesno je da li bi se prema Škotskoj zauzeo stav kao prema de fakto (facto) članici EU koja može da ima ubrzanu proceduru. Budući da osnivačkim sporazumima nije predviđena takva mogućnost, odluka bi svakako mogla da bude jednoglasna. Pokazalo se da je pretpostavka SNP-a da je članstvo ŠKotskoj zagarantovano - preuranjena.

Strah od separatizma

Uslovi pod kojima bi Škotska mogla da pristupi zavisili bi od jednoglasnog dogovora zemalja članica, a njihov stav od mogućeg straha da će se podstaći separatističke struje u Evropi i od zahteva Škotske za pogodnostima u okviru EU. Problem separatizma značajan je posebno za zemlje koje i same imaju jake separatističke pokrete, poput Španije i Belgije. One se, kako se navodi u izveštaju, mogu plašiti da bi lako pristupanje nezavisne Škotske EU dalo vetar u leđa takvim pokretima

Pristupanje mogu da otežaju i posebni zahtevi Škotske, koja bi verovatno želela da zadrži posebne povlastice koje ima u okviru Velike Britanije.

Britanija, naime, nema obavezu da usvoji evro, što je sada obaveza svih novih članica. Iako se ta obaveza ne mora uvek sprovesti udelo (što pokazuje i primer Švedske), pitanje je da li je škotska javnost spremna da prihvati i samu tu obavezu.

Vladajući SNP smatra da bi Škotska zadržala izuzeće koje je dobila Velika Britanija 1991. godine ukoliko zadrži funtu. To bi teško bilo prihvaćeno ukoliko bude postojao strah od "škotskog presedana".

Budžetske povlastice

Povlastice u evropskom budžetu su nešto što će Škotska sigurno želeti da zadrži. Velika Britanija je 1984. dobila trajni povecahaj iz budžeta jer je imala izuzentno visok doprionos uprkos tome što je tada bila jedna od najsiromašnijih zemalja članica. Škotska je tokom prethodnih godina imala bolje budžetske prihode od Engleske, a ima povlastixce kao i ona.

Nedavni proračun donjeg doma parlamenta pokazao je da je neto doprinos Škotlanđana budžetu EU oko 16 funti po osobi, a da bi bez povlastica bio skoro šest puta viši - 92 funte.

Teško da Škotska može da računa na zadržavanje ove povlastice, jer se u EU mnogi protive sadašnjem položaju Velike Britanije, koja više nije među siromašnijima.

Britanija ima izuzeće od obaveze da pristupi Šengenskom ugovoru, koji omogućava kretanje bez pasoša u Evropi. Budući da se Škotska nalazi između Engleske i Irske, koje nemaju obavezu da pristupe šengenskoj zoni, bilo bi logično da se takav status odobri i Škotskoj. Međutim, osećanje opasnosti zbog presedana koji predstavlja otcepljenje moglo bi da dovede do problema.

Pored toga, Velika Britanija ima i mogućnost da ne učestvuje u nekim aspektima zajedničkih aktivnosti EU u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i izuzeće od Evropske povelje o osnovnim pravima.

Postavilo bi se i pitanje pogodnosti u oblasti ribarstva, koje ima Velika Britanija, Škotska čini znatan deo ribarske industrije. Posebne pogodnosti su uspele d adobiju nedavno i neke druge zemlje, poput Malte. Međutim, budući da Škotska već primenjuje zajedničke propise o ribarstvu, biće teško obrazložiti zašto su joj potrebni posebni uslovi.

Kako se navodi u zaključku Biznis for Nju Jurop (Busineš for New Europe), što više pogodnosti i izuzeća bude želela da traži, Škotska će imati i veći rizik da je članice vrate na redovan put pristupanja, koji iziskuje vreme.

(Ne)održiva privreda

Kada je reč o privredi, agencija Blumberg objavila je na svom internet sajtu da glasači neće na glasanju biti u potpunosti upoznati sa brojkama na kojima će se zasnivati njihova ekonomska budućnost.

"Mora se prevazići netačan stav da Škotska ne može da bude održiva privreda, jer može", izjavio je glavni ekonomista za Evropu u londonskoj Sitigrupi (Citigroup) Majkl Saunders (Michael). On je ocenio da bi ekonomska budućnost zavisila od toga kako se iskoriste potencijali.

Budžetski deficit Škotske sada je manji nego u celoj Velikoj Britaniji i iznosi 7,4% bruto domaćeg proizvoda, dok je za celu zemlju 9,2%. Javna izdvajanja po stanovniku su oko 10% viša nego na nivou cele Britanije.

Škotska bi sa nezavisnošću verovatno dobila veliki udeo prihoda od nafte u skladu sa geografskom rasprostranjenošću nafte, što bi značilo oko 10 milijardi funti u skladu sa podacima poreske službe o fiskalnoj godini koj se završava ovog meseca. Gas i nafta učestvuju sa oko 17% odnosno 25 milijardi funti u škotskoj privredi u 2010-2011. godini.

Međutim, problem predstavlja predviđeno smanjenje proizvodnje nafte. Kancelarija za budžetsku odgovornost u novembru je smanjila prognozu za prihod od nafte i gasa iz Severnog mora od ove fiskalne godine do 2015-2016. godine za 23% na 4 milijarde funti, a ranije je predviđala 61 milijardu funti. Proizvodnja je prošle godine opala za 18% nakon povećanja poreskih stopa, a izvlačenje je u opadanju. Deficiti Škotske bi zbog toga mogao da 2014-2015. premaši nvo deficita na nivou cele Velike Britanije.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Škotski put ka nezavisnosti
  
• 

  Vesti

  : Škotski referendum: igra visokog rizika
  
• 

  Vesti

  : Za separatiste EU pozitivna tvorevina