Problematični krediti u bankarskom sistemu Srbije, ali i drugih zemalja u najbližem susedstvu će najverovatnije rasti ako država ne preduzme mere koje će bankama i dužnicima omogućiti da brže reše pitanje duga. Srbija je sa učešćem od 18,8% problematičnih kredita lider u regionu, odmah iza Crne Gore. Svaki peti kredit srpskoj firmi je problematičan zbog čega banke ogromna sredstva moraju da odvajaju za pokrivanje rizičnih zajmova. To ne znači da Srbiji preti finansijska kriza budući da banke imaju dovoljno kapitala već je suviše potencijalnog novca za investicije zarobljeno u bilansima banka, smatraju u Svetskoj banci.

Prema definiciji Narodne banke Srbije, problematični krediti su oni čiji korisnik kasni u otplati kamate ili glavnice više od 90 dana od datuma dospeća.

Na radionici Svetske banke održanoj pre nekoliko dana u Beču istaknuto je da su problematični krediti sve veći problem u regionu centralne i istočne Evrope i centralne Azije. Radionici je prisustovalo 110 predstavnika iz 24 zemlje, uključujući i Srbiju.

Pozivajući se na poslednje podatke MMF-a, regionalni menadžer za investicione uslove u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Lisa Kestner navodi da Srbija ima jedan od najviših nivoa problematičnih kredita u regionu. Uz to, nivo teško naplativih kredita raste i apsolutno i relativno od kraja 2010.

IFC je deo Grupe Svetske banke. Srbija je član IFC od 2001. godine. Ova korporacija je dosad u Srbiju plasirala kredite vrednosti 514 miliona evra.

Na kraju trećeg tromesečja 2011. udeo problematičnih kredita srpskog bankarskog sektora iznosio je 18,8%, a veći udeo u okruženju ima samo Crna Gora 21%. Udeo problematičnih kredita u BiH je 12,6%, u Hrvatskoj 11,8%, a u Albaniji 16,6%, pokazuju podaci MMF-a. U Bugarskoj taj procenat iznosi 13,5, Mađarskoj je 12,4, dok je u Rumuniji nešto viši 14,2%.

Viši nivo problematičnih kredita imaju Litvanija 21,1% i Kazahstan čak 36,6%. Međutim, prilikom poređenja treba imati na umu da zemlje nemaju istu metodologiju za registrovanje problematičnih kredita, upozorila je Kestnerova. Domaći propisi, u zavisnosti od rizičnosti klijenta koji uzima kredit, zahtevaju rezervacije banke od 40 do 100% iznosa kredita.

Ukupni krediti bankarskog sektora sa kašnjenjem dužim od 90 dana na kraju septembra 2011. iznosili su 321,5 milijardi dinara što je 18,8 % ukupno odobrenih (bruto) kredita, podaci su Narodne banke Srbije (NBS).

Problematični krediti privredi (javni i privatni sektor) čine 67,6 % ukupnih problematičnih kredita što znači da je svaki četvrti, peti kredit odobren srpskim kompanijama problematičan. Najveće učešće u apsolutnom iznosu u problematičnim kreditima imaju kompanije iz sektora prerađivačke industrije (37%), trgovine (29%), građevinarstva (12%) i nekretnina (9%). Stanovništvo učestvuje sa 13,5 % u ukupnim problematičnim kreditima.

Pozadinu naraslih problematičnih kredita Lisa Kestner vidi u činjenici da su Srbija, Litvanija i Kazahstan pre krize beležile visoke stope raste i zaduživanja, ali je u krizi sve veći broj kompanija koje ne mogu da otplate zajam. Ona očekuje da će problematični krediti rasti u većini zemalja, uključujući i Srbiju.

Međutim, to ne znači da je Srbiji preti finansijska kriza budući da banke imaju dovoljno kapitala za pokrivanje eventulanih gubitaka, naglasila je ona. Cilj debate o problematičnim kreditima je da se što pre nađu rešenja za problematične kredite kako bi privreda mogla da nastavi poslovanje i da se poveća broj novih radnih mesta, dodala je ona.

Ubrzati stečajni postupak

Učesnici radionice su razmatrali, između ostalog, kakvo regulatorno okruženje stvoriti da i zajmodavci i zajmoprimci reše problem dugovanja; banke nakon što im se bilansi očiste od problematičnih kredita da nastave kreditiranje drugih biznisa, a firme dužnici da uđu u proces restrukturiranja i da nastave sa radom, kazala je Lisa Kestner.

Svetska banka je, prema rečima Kestnerove, organizovala skup jer je zabrinuta zbog usporenog privrednog rasta regiona koji je delom prouzrokovan i povećanjem broja kompanija koje ne mogu bankama da vrate kredite.

Visok procenat problematičnih kredita u mnogim zemljama regiona govori da je veliki iznos novca blokiran u bilansima banaka na ime rezervacija za pokrivanje rizične aktive.

Banke ne mogu da oslobode ta sredstva i nastave proces kreditiranja drugih kompanija koje bi započele nove investicije. Posledica toga su ograničeni izvori finansiranja za kompanije i preduzetnike čime se koči kreditna aktivnost, otvaranje novih radnih mesta i privredni rast u krizi.

Svetska banka, recimo, preporučuje da treba stvoriti regulatorni okvir koji će omogućiti i bankama i firmama da brzo reše pitanje duga. Stečajni postupci u Srbiji dugo traju, a i kad poverilac uspe da naplati dug, procenat naplaćene sume je vrlo mali.

Prema izveštaju Svetske banke Doing Business za ovu godinu, na svaki dolar koji potražuju kreditori u Srbiji, izbore se tek za 24,4 centa što je lošije od proseka za istočnu Evropu i centralnu Aziju gde poverioci uspeju da naplate 35,8 centi na svaki dolar duga koji potražuju. U poređenju sa razvijenim zemljama OECD, u Srbiji kreditori naplate gotovo tri puta manje.

Stručnjaci ove finansijske institucije veruju da bi trebalo ukloniti regulatorne barijere tako da zadužena firma može da se zadužuje kratkoročno kako bi nastavila poslovanje dok sa bankom rešava pitanje dugoročnog duga. Takođe, rešenje za naplatu duga treba tražiti van suda kako bi se izbegao dug sudski postupak. Učesnici radionice su razgovarali i o unapređenju stečajnog postupka iako su mnoge zemlje poslednji godina sprovodile reforme u ovoj oblasti.

Generalna ideja Svetske banke nije da država interveniše u bankarskom sistemu, već da se stvori okruženje u kojem se problem duga brže rešava, naglasila je Kestnerova. Većina zemalja u regionu, uključujući i Srbiji nema regulisano pitanje duga pojedinca i time bi, smatra ona, što pre trebalo da se pozabave domaći zakonodavci.

MMF za ograničene dokapitalizacije

Zabrinutost za visok procenat problematičnih kredita u Srbiji deli i MMF.

MMF smatra da država treba da preduzme mere koje bi pomogle bankama da očiste bilanse, uključujući usvajanje zakona o faktoringu da bi se omogućilo nekreditnim institucijama da preuzmu naplatu problematičnih sredstava.

Nenaplativa potraživanja banaka naročito su aktuelna poslednjih dana. Javnost je uzdrmala vest da je nivo potraživanja koja će teško biti naplaćena u Agrobanci dostigao 200 miliona evra, a taj minus ne može biti pokriven iz kapitala banke. NBS je u ovu banku krajem prošle godine uvela prinudnu upravu zbog nepravilnosti u poslovanju.

U preporukama koje je MMF objavio 20. februara nakon sastanka sa pregovaračkim timom Srbije podvlači se da program iz decembra 2011. za pružanje finansijske pomoći bankama treba dodatno ojačati.

Prema planu, banke mogu dobrovoljno da se prijave da prodaju svoje problematične kredite Agenciji za osiguranje depozita ili da traže injekciju kapitala od države. Misija MMF je međutim preporučila da pre prijavljivanja za program treba uvesti jedinstveni standard revizije.

Dokapitalizaciju treba ograničiti samo na održive banke i zahtevati da privatni akcionari učestvuju u dokapitalizaciji privatnih banaka kao uslov za pomoć države. U slučaju dokapitalizacije ili kupovine problematičnih kredita, MMF sugeriše da država treba da dobije većinski paket nad akcijama ili zlatnu akciju nakon dokapitalizacije.

Piše: Ivana Pavlović

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : MMF dao preporuke budućoj Vladi Srbije
  
• 

  Vesti

  : Prodaja ćerki jedino rešenje za zapadne banke
  
• 

  Intervju

  : Francuske banke povećavaju kapital u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Komisija produžila krizna pravila za banke
  
• 

  Vesti

  : Srbija četiri mesta niže po uslovima poslovanja
  
• 

  Vesti

  : Države EU će pomagati bankama