Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pedeset godina Zajedničke poljoprivredne politike
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.01.2012. | Ažurirano : 24.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija proglasila je 23. januara početak kampanje povodom pedesetogodišnice Zajedničke pojoprivredne politike. Kampanja će trajati cele godine i obuhvataće interaktivni vebsajt, putujuću izložbu, audio-vizulene i štampane materijale, kao i serije događaja u Briselu i zemljama članicama. Zajednička poljoprivredna politika je jedini segment evropske politike koji je u velikoj meri zamenio politiku zemalja članica, kako u pogledu pravnog okvira, tako i u pogledu finansiranja, budući da većina sredstava potiče iz budžeta EU, a ne nacionalnih ili regionalnih budžeta. Podaci pokazuju da je Zajednička poljoprivredna politika pomogla stalni rast produktivnosti i trgovine, iako je u isto vreme potrošnja domaćinstava za hranu prepolovljena. Zbog visokih izdvajanja iz evropskog budžeta za Zajedničku poljoprivrednu politiku to je često jedna od najvećih tačaka sporenja prilikom donošenja evropskog budžeta.
"Ova godina je važna ne samo da bismo se sećali prethodnih 50 godina, već da bismo gledali napred ka novoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP)", kaže Dačijan Čološ (Dacian Cioloş), komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj. "Ako se vratimo u 1962, tada su se Evropljani najviše brinuli da li će imati dovoljno hrane u tanjiru. Danas je pitanje dostupnosti hrane važno, ali imamo i nove brige kao što su klimatske promene i održivo korišćenje novih izvora energije. Ova kampanja će nam pomoći da ukažemo na te promene“.
Pod sloganom "Partnerstvo Evrope i poljoprivrednika", kampanja CAP@50 je započela u ponedeljak 23. januara u Briselu okupljanjem više od 150 gostiju koji su deo istorije Zajedničke poljorivredne politike, ali i oni koji učestvuju u trenutnoj reformi ZPP. U šest zemalja osnivača EU takođe je već obeležen ili će tek biti obeležen početak kampanje.
Sajt „Pedeset godina ZPP“ će na 22 jezika predstaviti film o uticaju poljoprivrede na svakodnevni život građana, kao i video izjavu komesara za poljoprivredu koji govori o kampanji.
ZPP se uvek menjala u skladu sa izazovima na tržištu. Na primer, reforma koja je započela 1992. više je bila usmerena ka tržištu, a manje ka trgovini. Pritom su uzeti u obzir zabrinutost potrošača za teme kao što su dobrobit životinja, kao i dupliranje broja poljoprivrednika u EU nakon proširenja na 27 zemalja.
U oktobru 2011. Komisija je predstavila svoj konačni predlog dalje reforme ZPP, koja je fokusirana na bezbednost hrane, klimatske promene, održivi razvoj i uravnoteženi regionalni razvoj i treba da pomogne poljoprivrednom sektoru da se izbori sa efektima krize i sa sve većom promenljivošću cena poljoprivrednih proizvoda
Istorija Zajedničke poljoprivredne politike
Pre tačno 50 godina, 14. januara, nakon 140 sati pregovaranja, Savet ministara tada šest članica je doneo odluku da se uspostavi zajedničko poljoprivredno tržište, da se primene posebna pravila za konkurentnost i da se formira Evropski poljoprivredni vodič i garantni fond.
Nakon 22 godine, 1984. usvojene su kvote za mleko kako bi se proizvodnja mleka uskladila sa potrebama tržišta.
Godine 1992. usledila je reforma koja je značila preusmeravanje sa podrške tržištu na podršku proizvođačima kroz direktne subvencije. Veliki akcenat je stavljen na kvalitet hrane, zaštitu tradicionalnih i regionalnih proizvoda, kao i brigu o okolini.
Delokrug delovanja ZPP proširen je 2000. na ruralni razvoj. Zajednička poljoprivredna politika fokusirala se na ekonomski, socijalni i kulturni razvoj Evrope sa višegodišnjim programima na nacionalnom regionalnom i lokalnom nivou.
U reformi 2003. odustalo se od bezuslovnog subvencionisanja proizvodnje zbog čega su poljoprvrednici bili primorani da više razmišljaju o zahtevima tržišta. Dakle, više nije važio princip "što više proizvodiš-više novca", jer se više vodilo računa o tražnji. Međutim, u slučaju nekih potresa na tržištu, poljoprivrednici su mogli da računaju na pomoć. Takođe, poljoprivednici su bili u obavezi da poštuju specifične standarde zaštite životne okoline, zaštite životinja i bezbednosti hrane. Farmeri koji ne ispune ove standarde, dobijali bi manju pomoć.
U periodu 2004-2007, broj poljoprivrednika se duplirao, dobrim delom kao posledica proširenja za novih 12 članica.
Evropa danas proizvodi gotovo sve poljoprivredne proizvode. Za nekoliko proizvoda, kao što su maslinovo ulje, meso, vina, viski i druga žestoka pića, Evropa je svetski lider u proizvodnji. U isto vreme Evropa je glavni uvoznik nekih proizvoda.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
