U Bernu je 5. aprila potpisan sporazum kojim su povećani nameti za imovinu nemačkih građana skrivenu u evropskom poreskom raju – Švajcarskoj. Nemačka i Švajcarska su prvi sporazum o oporezivanju imovine nemačkih poreskih obveznika u Švajcarskoj, čija vrednost se procenjuje na 100 milijardi evra, potpisale u avgustu prošle godine. Međutim, njega nije prihvatio deo nemačke javnosti, pre svega levičarska opozicija koja smatra da je isuviše blagonaklon prema nemačkim bogatašima koji izbegavaju poreski sistem svoje zemlje. Pooštravanje uslova novog sporazuma ih, međutim, i dalje ne zadovoljava, pa je ratifikacija neizvesna. U Švajcarskoj je sporazum naišao na odobravanje javnosti. Švajcarska, koja je dugo bila poreski raj za imućnije poreske obveznike Evrope, ali i drugih delova sveta, od početka finansijske krize je pod sve većim pritiskom zemalja širom sveta da im omogući ubiranje poreza.
Sporazum su u Bernu potpisali u ime švajcarske vlade državni sekretar Mihael Ambil (Michael Ambuehl) a u ime Nemačke ambasador te zemlje Peter Gotvald (Gottwald). Prema odredbama sporazuma, nemački poreski obveznici koji su imovinu sklonili u Švajcarsku platiće porez između 21% i 41%, umesto između 19% i 34% što je bilo predviđeno pretodnim sporazumom. Porez na kamate i dividende iznosiće 26,375%, kao i u Nemačkoj, s tim što će namet prikupljati švajcarske banke, što će vlasnicima računa omogućiti anonimnost.
Pored toga, u slučaju nasleđa novca položenih u švajcarskim bankama, naslednici će imati izbor da plate dažbinu za nasledstvo u iznosu 50% vrednosti, ili da prijave ulog francuskim vlastima.
Pored toga, biće povećan broj zahteva za informacijama o mogućim slučajevima poreske utaje u Švajcarskoj – 1.300 za dve godine, što je 301 više nego prethodnim sporazumom.
Pomeren je i rok kada stupa na snagu zabrana ulaganja novca u Švajcarsku i druge poreske rajeve bez prijave nemačkim vlastima. Do sada je bilo predviđeno da je tok 31. maj 2013, ali je sada pomeren na 1. januar 2013, kada je predviđeno da stupi na snagu.
"Tokom prethodnih sedmica vođene su žustre rasprave", kratko je ocenila predsednica Švajcarske Evelin Vidmer-Šlumpf (Eveline Widmer-Schlumpf), dodavši da sporazum omogućava da se prevaziđu razlike u stavovima koje su opstajale decenijama.
Poslednja ponuda Švajcarske
Background
Pregovori o rešavanjui utaje poreza nemačkih građana uz pomoć Švajcarske, trajali su godinama. Borba protiv utaje poreza već nekoliko godina je jedna od glavnih aktivnosti nemačkih vlasti, koje su u tom svetlu čak pribegavale kupovini diskova sa bankarskim podacima ukradenih iz banaka Švajcarske i Lihtenštajna. Zahvaljujući tim kradenim podacima naplaćeno je 1,6 milijardi evra poreza.
Švajcarska je čuvena po povoljnim poreskim uslovima i čuvanju bankarske tajne, što je omogućilo veliki procvat bankarskog sektora. Nedodirljivo švajcarsko bankarstvo pre nekoliko godina je ipak malo promenilo status, nakon velike afere sa SAD. Švajcarske vlasti su pre oko tri godine američkim vlastima dostavile podatke o više stotina američkih klijenata osumnjičenih za utaju poreza. Time je uzdrman i veliki bankarski gigant Švajcarske, UBS. SAD i dalje sa Švajcarskom nema sporazum o oporezivanju skrivene imovine, uz klauzulu anonimnosti, a pregovori su u toku.
Sporazum o oporezivanju skrivene imovine, takozvani Rubik sporazum, do sada je potpisala i Velika Britanija u avgustu prošle godine, a procenjuje se da bi mogao bi da donese toj članici EU 5,6 miliona evra do 2013. Pregovori sa Francuskom nisu uspeli. Pregovore i dalje vodi nekoliko evropskih zemalja.
Na odlivanje novca u Švajcarsku ukazuje se i u Indiji. Prema podacima francuskih medija, bogati građani i firme iz Indije imaju na računima u Švajcarskoj 1,7 milijardi evra. Od 2008. je, prema tim podacima, oko pola milijarde evra povučeno sa tih računa, a indijske vlasti razlog za povlačenje vide u želji da se novac prebaci na mesta na kojima će se teže otkriti, poput Singapura i Dubaija.
Šlumpf je, međutim, Nemce i upozorila da o sporazumu više nema pregovora. "Nema više mogućih rasprava. Možemo ga podržati ili ne", istakla je ona na konferenciji za novinare.
Na to je nemačku opoziciju upozorilo i Udruženje švajcarskih banaka, koje okuplja više od 300 firmi.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ukazao je na prednosti sporazuma koji, po njegovim rečima, "garantuje da će ubuduće sav kapital položen u Švajcarskoj biti oporezovan, baš kao i u Nemačkoj".
Međutim, sporazum i dalje nema podršku nemačke levičarske opozicije, koja ima većinu u gornjem domu Parlamenta u kojem su zastupljeni regioni. Opozicija želi da onemogući usvajanje sporazuma. "Bilo je neodgovorno potpisati ovaj sporazum. To je šamar svim poštenim poreskim obveznicima", rekao je šef Socijaldemokratske partije (SDP) Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel).
Švajcarski poslanici bi sporazum trebalo da odobre u junu, a švajcarska ministarka finansija izrazila je očekivanje da će usvajanje proći bez većih problema.
Narušeni odnosi dve zemlje
Švajcarska i Nemačka već mesecima pregovaraju o načinu da se zaustavi masovno neprijavljeno prebacivanje imovine nemačkih poreskih obveznika u Švajcarsku. Prema navodima medija, ukupna vrednost se procenjuje na više od 100 milijardi evra.
Ovaj problem narušava i odnose između dve zemlje, koje zbog toga žele da ga što pre izglade.
Nemačka vlada zbog toga nije protestovala kada je objavljeno da je u Švajcarskoj raspisana poternica za tri nemačka poreska inspektora, osumnjičena da su umešana u kupovinu ukradenog diska (CD) na kojem su imena nemačkih građana koji su, u želji da utaje porez, novac prebacili u Švajcarsku.
Predsednica Švacarske ukazala je i da će, kada sporazum stupi na snagu, porsutpci protiv poreskih inspektora biti obustavljeni.
Švajcarska je potpisala sporazum o neprijavljenoj imovini sa Velikom Britanijom, a pergovara i sa Grčkom i Austrijom. Pregovori se vode i sa SAD, ali, po rečima predsednice te zemlje, "nisu laki".
EurActiv Srbija
Povećani porezi za skrivenu nemačku imovinu u Švajcarskoj 
