Favoriti na predsedničkim izborima u Francuskoj poslednjeg dana kampanje 20. aprila nisu gubili ni minut. Njihov glavni cilj je da privuku neodlučne birače, kojih ove godine ima više nego inače, ali i one koji glasaju za ekstremne opcije, bez obzira da li je reč o levici ili desnici. Istraživanja pokazuju da će kandidat Socijalističke partije Fransoa Oland (Francois Hollande) bez sumnje dobiti u drugom krugu. Međutim, ni odlazeći predsednik, koji je od ubedljive pobede 2007. godine došao do statusa najnepopularnijeg predsednika, ne pokazuje nameru da se preda i čak računa na "iznenađenja". Kampanja pred prvi krug izbora završava se 20. aprila u ponoć, i od tada do završetka izbora, zakazanih za 22. april, zabranjeno je izjašnjavanje kandidata u javnosti. Jedna od tema u Francuskoj je i kako će se u vreme opšte rasprostranjenosti interneta i velikog uticaja društvenih mreža osigurati poštovanje propisa po kojem procene i prvi rezultati ne smeju da se objavljuju pre zatvaranja svih biračkih mesta.

Velika odlika ovih izbora biće veliki procenat apstinenata. Prema istraživanji Opinjonvej Fidušala (OpinionWay Fiducial), od glasanja bi se moglo suzdržati i 26% birača, što je za Francusku izuzetno visok procenat. Najveći procenat apstinenata zabeležen je 2002. godine - 28,4%. Tada se ekstremna desnica na iznenađenje svih kandidovala za drugi krug izbora.

Prema podacima organizacija za istraživanje javnog mnjenja sve je već odlčeno. Pet istraživanja objavljenih od 19. uveče pokazuje da će Oland u drugom krugu 6. maja pobediti sa više od 10 procentnih poena razlike u odnosu na Sarkozija. Najveću razliku pokazalo je istraživanje CSA - 57% za Olanda, a 43% za Sarkozija. Istraživanja uglavnom pokazuju da će Oland imati veću podršku u prvom krugu.

"Fransoa Oland vodi u odnosu na Sarkozija. To je - uz sva moguća odstupanja, nestabilnost, neizvesnost - tendencija koju beležimo iše dna", kazao je Bris Tenririje (Brice Teinturier) iz instituta Ipsos. Kako je dodao, kandidat socijalista ima "relativno stabilan položaj", dok se rang odlazećeg predsednika "urušava".

Godinu dana nakon što je krenuo u osvajanje predsedničke Jelisejske palate, Oland je oprezan. "Kažem - ne verujte da su izbori gotova stvar", poručio je poslednjeg dana kampanje na radiju Evropa 1.

To ne znači da Oland sumnja da mu je pobeda nadomak ruke. Poruka je upućena u velikoj meri onima koji se još nisu odlučili za koga će da glasaju, a njih je, prema istraživanjima, 25%.

"Ulog izbora u nedelju je da kandidat za promene dobije što veću podršku", da bi pobeda postala nepovratna.

Nepopularni Sarkozi računa na iznenađenja

I Sarkozi i Oland koriste svaki trenutak u završnici kampanje - novine, radio, televizija, sastanci. Intervjui i javni nastupi su brojni Jedan od osnovnih ciljeva je da se privuku neodlučni, koji su skloni da glasaju za ekstremnu levicu ili desnicu. Oba vodeća kandidata pokušavaju da uvere glasače da to nije najkorisnija opcija.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da biračko telo gotovo nikada nije bilo toliko neodlučno. Prema istraživanju Opinjonvej Fidušal (OpinionWay Fiducial), svaki četvrti Francuz ne zna za koga će glasati u prvom krugu. Neodlučnost je posebno velika među potencijalnim kandidatima kandidata radikalne levice Žana-Lika Melanšona (Jean-Luc Melenćon), kandidata centra Fransoa Berua (Francois Bayrou) i ekologa Eve Žoli (Joly).

Kada je o Sarkoziju reč, on se ne predaje, uprkos tome što je najnepopularniji predsednik, što je status do kojeg je došao samo pet godina od trijumfalne pobede 2007. godine. Za dnevnik Figaro rekao je da je veoma odlučan. "I ne sumnjam u iznenađenja koja će nam (prvi krug) doneti", rekao je on.

Odlazeći predsednik, o kojem se u javnosti stekao utisak da je "predsednik bogatih", koji nije bio dorastao tom položajem, u poslednji čas se još jednom izvinio u svom stilu. "Greška koju sam možda počinio na početku mandata je da nisam shvatio simboličku dimenziju uloge predsednika i da nisam uneo dovoljno svečanu notu", priznao je on za radio RTL.

Sarkozi je tu priliku iskoristio da potpiri strah od ekonomskih nedaća u slučaju pobede levice. "Evropa se tek oporavlja, to je činjenica i nemamo pravo na grešku", upozorio je on.

Za razliku od Olanda i Sarkozija, koji bi voleli da podele što veći broj glasova, kandidati koji se bore za treće mesto pozivali su birače da ne padaju pod uticaj kampanje da se mora glasati za jednog od dva najjača kandidata.

Prema većini istraživanja, treće mesto će sa oko 16% glasova zauzeti liderka ekstremne desnice Marina Le Pen. Na četvrtom mestu je lider ekstremne levice Žan-Lik Melanšon.

Sarkozi pokušava da preotme deo glasova od Le Penove, dok je ona upozorila da je glasanje za Sarkozija - lasanje za nekoga ko je već otišao.

Melanšon je, sa druge strane, pozvao pristalice levice da glasaju za ekstremnu levicu kako bi joj omogućili da pretekne eksrtemnu desnicu.

Kandidat centra Fransoa Beru je 2007. godine bio na trećem mestu, a sada je, prema istraživanjima, na petom. On je optužio davorite za demagogiju i podelu između elevice i desnice.

Kako sprečiti širenje informacija

Ostaje i jedno tehničko pitanje - kako će se u doba interenta sprečiti širenje procena o rezultatima pre zatvaranja birališta u 20.00, što je prema francuskim zakonima zabranjeno. Vlasti su zapretile i sudskim postupcima u slučaju kršenja propisa.

Francuzi su navikli da rezultate izbora čuju čim se zatvore biralsista u 20.00. Takav sistem traje već 30 godina. To omogućava veoma pouzdan sistem procena na osnovu pravih listića, a ne procena. Naime, na selima i u manjim gradovima birališta se zatvaraju u 18.00, dva sata pre nego u velikim gradovima.

Organizacije za istraživanje njavnog mnjenja su do 20.00 već prebrojale prve rezultate sa izesnog broja reprezantativnih glasačkih mesta, tako da odmah po zatvaranju birališta mogu sa priličnom sigurnošću da objave ishod izbora za celu zemlju. Ti rezultati su pouzdaniji nego u većini drugih zemalja, u kojima se prve procene daju na osnovu ankete na izlasku sa birališta.

Zabrana objavljivanja podataka, međutim, ne važi za strane medije, poput švajcarskih i belgijskih, koji su već najavili da se, kao ni u prethodnim izborima, neće osećati dužnim da poštuju taj propis. Postoje velike šanse da rezultati budu poznati i pre nego što to bude dozvoljeno, budući da organizacije za istraživanje pouzdane podatke mogu da imaju malo pre 19 časova.

Širenje informacija lako je preko društvenih mreža - u Francuskoj ima oko 23 miliona Fejsbuk (Facebook) naloga i tri miliona tviter (Twitter) naloga.

Najveći mediji u Francuskoj uglavnom su kazali da će poštovati zakon - televizije TF1, Frans 2, Frans 3, radio Frans inter i sajtovi novina Mond (Le Monde), Puan (Le Point) i Figaro (Le Figaro). "Možemo da kritikujemo zakon, ali ćemo ga poštovati budući da smo francuski medij", navode u Figarou. U ovom listu, međutim, nisu isključili ni mogućnost da podatke ipak unapred objave u slučaju da konkurencija bude otvoreno kršila propis.

Levičarski list Liberasion (Liberation) je, međutim, "zadržao pravo" da na internet sajtu objavi procene posle 18.30, "ukoliko je razlika (u broju glasova) jasna, a izvori pouzdani", naveo je direktor redakcije Nikola Demoran (Nicolas Demorand).

Oland smatra da bi kršenje toh propisa moglo da "smanji učešće" birača. Sarkozi, međutim, smatra da nije moguće napraviti elektronsku granicu između Francuske i drugih zemalja, čiji mediji ne podležu francuskom zakonu. Zato je obećao da će ukoliko bude izabran promeniti taj zakon.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nedovoljna debata o krizi uoči izbora u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : EU u središtu kampanje u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Francuzi ne veruju u poštenje političara
  
• 

  Vesti

  : Povratak u budućnost bivšeg francuskog ministra
  
• 

  Vesti

  : Političke razmirice u Francuskoj