Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU u središtu kampanje u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuski predsednik i kandidat na predstojećim predsedničkim izborima Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), koji se čvrsto drži desne strane političkog spektra, odlučio je da u predizbornoj kampanji pokuša da privuče glasače pričom da su Evropi potrebne reforme. On je 11. marta zapretio da će Francuska istupiti iz šengenskog prostora ako se ne revidiraju propisi o slobodi kretanja, i založio za protekcionističke mere koje će zaštititi evropska preduzeća od posledica globalizacije. Zahvaljujući takvom Sarkozijevom nastupu, EU je, šest nedelja uoči prvog kruga izbora, dospela u središte predizborne kampanje u Francuskoj, u kojoj se do sada o njoj jedva govorilo. Sarkozijev glavni rival na izborima, kandidat socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande) optužio je odlazećeg predsednika da u odsustvu ideja koristi Evropu kao "žrtvenog jarca".
Sarkozi, vatreni zagovornik evropske integracije tokom predsedavanja Francuske EU 2008. i sklapanja ugovora o budžetskoj disciplini, okrenuo je, čini se, list u predizbornoj kampanji kojom želi da dođe do drugog predsedničkog mandata, u trenutku kada njegov rival ima veću podršku biračkog tela.
Na velikom predizbornom skupu u Vilpentu, kod Pariza, Sarkozi je zapretio da će Francuska istupiti iz Šengena, ako se ne sprovede reforma kako bi se obezbedila bolja kontrola nad ilegalnim migracijama. "Ugovori o Šengenu ne odgovaraju više ozbiljnosti situacije. Oni se moraju revidirati. Moramo sprovesti temeljnu strukturnu reformu Šengena poput one o kojoj smo se dogovorili za evro", rekao je Sarkozi 11. marta na skupu u Vilpentu na kome se okupilo oko 30.000 osoba.
On je naglasio da se pitanje migracija ne sme prepustiti samo "tehnokratama i sudovima". "Potrebno je sankcionisati, suspendovati ili isključiti iz Šengena zemlju koja ne može da ispuni standarde, kao što možemo sakncionisati članicu zone evra koja ne ispunjava svoje obaveze", rekao je Sarkozi.
"Ako se ustanovi da u narednih 12 meseci nije ostvaren nikakav ozbiljan napredak u tom pravcu, onda bi Francuska mogla da suspenduje svoje učešće u šengenskim ugovorima sve dok se u pregovorima ne postigne cilj", rekao je on.
Reforma šengenskih propisa je, međutim, već u toku na nivou EU. Ona je pokrenuta na proleće prošle godine na zahtev više članica, pre svega Francuske, Italije i Nemačke. Francuska i Italija suočile su se tada sa velikim prilivom ilegalnih imigranata u vreme političkih previranja i promena u arapskim zemljama. "Sarkozi govori o nečemu o čemu pregovaramo već više meseci", rekao je evropski diplomata za AFP.
Sarkozijeva izjava je poruka upozorenja koja je pre svega namenjenja Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji kako bi te zemlje odlučnije postupale, ocenio je evropski diplomata.
Background Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj održaće se 22. aprila, a drugi 6. maja. U drugi krug će, prema prognozama, ući sadašnji predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i kandidat socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande). Predsednički mandat u Francuskoj je pet godina.
Prema predlogu Evropske komisije za reformu šengenskih propisa, članice šengenskog prostora mogu da u krajnjem slučaju privremeno uvedu kontrole na granicama unutar tog pristora. To če biti moguće u slučaju masovnog i nekontrolisanog priliva ilegalnim imigranata, kao i u slučaju da neka u zemlja nije u stanju da se izbori s tim.
U najosetljivijem položaju je sada Grčka, koju druge članicei kritikuju da nije u stanju da kontroliše kopnenu granicu sa Turskom, preko koje dnevno ulazi oko 200 ilegalnih imigranata. "Ova granica je otvorena na izvol'te", rekla je austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner) na sastanku evropskih ministara unutrašnjih poslova 8. marta.
Kupuj evropsko
Na skupu koji je po mnogo čemu podsećao na one iz američkih kampanja za izbore, Sarkozi je predložio i protekcionističke mere kako bi se zaštitila evropska preduzeća. On je pozvao da se po ugledu na američki Zakon Kupuj američko (Buy American Act) iz 1933. kojim se američke vlasti obavezuju da prilikom javnih nabavki daju prednost američkim proizvodima, usvoji sličan zakon u Evropi.
"Zato vas pitam, zašto SAD, najliberalnija zemlja na svetu, dozvoljava sebi nešto što Evropa sebi brani. Francuska će tražiti od Evrope da usvoji Kupuj evropsko po ugledu na Zakon Kupuj američko tako da kompanije koja proizvode u Evropi imaju kroisti od evropskih javnih sredstava", rekao je on.
Prema njegovim rečima, takav zakon bi predviđao da se deo javnih nabavki rezerviše za mala i srednja preduzeća. "Ako kroz godinu dana ne budemo napredovali na tom planu, Francuska će jednostrano primeniti svoj plan za mala i srednja preduzeća dok se u pregovorima to ne postigne", rekao je on.
Ta ideja je na liniji inicijative Kupuj francusko, o kojoj se mnogo raspravljala tokom krize i u okviru levice i desnice, a čiji je cilj da se zaštitie francuski proizvodi od posledica globalizacije.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije (Michel Barnier) je, međutim, 12. marta, ocenio da je Evropi potrebno rešenje koje neće biti protekcionističko. On je rekao za AFP da zajedno sa komesarom za trgovinu Karelom De Guhtom (Gucht) radi na predlogu čiji je cilj da se garanuje reciprocitet sa trećim zemljama, poput Kine, u pristupu javnim tržišitima.
Predlog Evropske komisije, koji bi treblao da bude objavljen 21. marta, predviđa da se u određenim slučajevima pristup javnim tržištima u EU ograniči preduzećima iz trećih zemalja, ako te zemlje ne obezbeđuju jednake uslove evropskim preduzećima koje se prijavljuju na tendere. Ta mere je pre svega usmerena na Kinu. Među opcijama koje se razmatraju je i zabrana pristupa određenom delu javnog tržišta u EU ili ugovara za preduzeća iz zemalja koje ne poštuju u dovoljnoj meri princip reciprociteta.
Oland: Evropa Sarkoziju žrtveni jarac
Sarkozi se, međutim, takvim nastupom u kampanji izlaže mogućnosti da bude optužen za nedoslednost, s obzirom da je kritikovao svog rivala, kandidata socijalista Fransoa Olanda (Francois Hollande) zbog namere da, ako pobedi na izborima, ponovo pregovara o paktu za budžetsku disciplinu.
Povodom najnovijih Sarkozijevih izjava, Oland je optužio svog rivala da koristi Evropu kao "žtvenog jarca". "I, tek što je potisan taj ugovor, nije još ni ratifikovan, eto Sarkozija koji se, pošto nema ništa drugo da predloži Francuzima, ponaša prema Evropi kao prema žrtvenom jarcu i traži da se ponovo pregovara ne samo o jednom već o tri ugovora - šengenskom i još dva ugovora", dodao je on.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se proteklih dana smanjila razlika u podršci Olandu i Sarkoziju. Prema najnovijem istraživanju, Sarkozi ima podršku 25% birača a Oland 27%. Na trećem mestu je lider Nacionalnog fronta Marin Le Pen (Marine) sa 18%, a iza nje je kandidat stranke centra Demokratski pokret Fransoa Bejru (Francois Bayrou) sa 13%.
Le Penova je optužila Sarkozija da je doprineo uvođenju "diktature Evrope" a da se protiv nje sada navodno bori.
Francuski mediji su ocenili da posle Sarkozijevog nastupa u Vilpentu, Oland može delovati liderima EU kao "umereni reformista" u poređenju sa Sarkozijem.
U pokušaju da preokrene situaciju u svoju korist uoči izbora, pošto je suočen sa mogućnošću da 6. maja u drugom krugu izgubi na izborima, Sarkozi je u Vilpentu govorio ponovo o strancima i islamu a njegov govor je sadržao jasne desničarske stavove.
Francuski predsednik je rekao da je zakon kojima je u Francuskoj 2011. zabranjeno nošenje burke na javnom mestu donet u želji da se ženama omogući da odlučuju o svojoj sudbini.
"Na teritoriji Francuske Repulike, muškarci i žene imaju pravo da zajedno idu na bazen, da imaju iste lekare u bolnicama i iste jelovnike u javnim menzama", rekao je on povodom polemike oko uvođenja zasebnog vremena za muškarce i žene na bazenima i halal mesa u školskim kantinama.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
