Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nedovoljna debata o krizi uoči izbora u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Francuskoj je 9. aprila zvanično počela kamapanja za prvi krug predsedničkih izbora, koji će se održati 22. aprila. Predizborna kampanja u Francuskoj praktično traje već nedeljama, a od 9. aprila počelo je emitovanje predizbornih spotova i lepljenje plakata. Debata tokom kampanje je, prema oceni dopisnika stranih medija u Parizu, dosta površna. Novinari vodećih stranih medija smatraju da se predsednički kandidati ne bave dovoljno ekonomskom krizom i da ne pripremaju Francuze za "žrtve" koje će morati da podnesu. Evropska pitanja, takođe, zauzimaju malo mesta u programima predsedničkih kandidata na izborima u Francuskoj.
Prema oceni stranih novinara, predsednički kandidat socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande) je previše obazriv, odlazeći predsednik Nikola Sakrozi (Nicolas Sarkozy) obećava reforme koje ne mogu da se ostvare, dok kandidat Fronta levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) predstavlja izvesno osveženje.
Pet dopisnika evropskih i međunarodnih medija u Pariza su u raspravi koji su 4. aprila organizovali francuski EurAktiv, konsultantska kompanija APCO vorldvajd (APCO Worldwide) i agencija Opinjon vej (Opinion Way) ocenili da se u predizbornoj kampanji ne raspravlja dovoljno o ekonomskoj krizi koja pogađa Evropu i Francusku.
Dopisnik agencije Rojters (Reuters) Pol Tejlor (Paul Taylor) ocenio je da se o "pravim pitanjima" malo govori u kampanji. Kandidati smatraju smanjenje javnih izdvajanja i uvođenje mera štednje "zamkom" i jednostavno ih ignorišu, rekao je on. Političari ne pripremaju Francuze za žrtve koje će morati da učine, rekao je Tejlor i upozorio na mogućnost "eksplozije" socijalnog nezadovoljstva nakon izbora, ako se građanima Francuske ne predoči istina.
Dopisnik Vol Strit žurnala (Wall Street Journal) Gabriele Parusini (Parussini) takođe smatra da predsednički kandidati ne uzimaju za ozbiljno sadašnji ekonomski kontekst. On je rekao da se kampanja može zasnivati na programu štednje, pod uslovom da postoji pravi plan. Kao primer toga naveo je način na koji je izabran britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) i u manjoj meri njegov španski kolega Mariano Rahoj (Rajoy).
Predizborna kampanju u Francuskoj ima elemente predstave, ocenio je dopisnik italijanskog TV i radio servisa RAI Alberto Toskano (Toscano). On je ocenio da je groteskna Olandova ideja da se godišnji prihodi koji prelaze miliona evra oporezuju sa 75%, a da predlozi Sarkozija u vezi sa reformom šengenskih propisa predstavljaju propagandu.
Kandidati bi trebalo da više govore o budućnosti francuskog socijalnog modela. Iako je Francuska možda bolje preživela krizu od svojih suseda, deficit se poveća, rekao je Toskano.
Toskano je dodao da se kroz debatu otkriva "francuski paradoks nostalgije i želje za promenom".
Nostalgična Francuska
Background Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj održaće se 22. aprila, a drugi 6. maja. Na izborima se kandidovalo 10 kandidata, a u drugi krug će, prema prognozama, ući sadašnji predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i kandidat socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande). Predsednički mandat u Francuskoj je pet godina.
Novinar švedskog lista Svenska daglade (Svenska Dagbladet) Juan Toljerd (Johan Tollgerdt) rekao je da se u kampanji ne govori "o industriji ni o inovacijama", kao da Francuska u tome pomalo zaostaje.
"Čini se kao da je gubitnik u globalizaciji što ekonomski gledano nije tačno", rekao je Pol Tejlor koji smatra da su francuski mediji delimično odogovorni za ispraznost izjava i predloga, pošto političku debatu ne usmeravaju na prava pitanja.
Vođa Fronta levice Žan-Lik Melanšon jedini je uneo svež dah u kampanju, istovremeno predstavljajući "nostalgiju za majem '68", rekala je grčka novinarka Ira Felukaci, dopisnica grčkih listova Epikaira i Elefterotipija.
Popularnost kandidata ekstremne levice izaziva zanimanje u inostranstvu, do te mere da je Vol strit žurnal izveštavao o Melanšonovom velikom skupu na Trgu Bastilja.
Zanimljivi kandidat ektremne levice
Ali Melanšon neće verovatno bitnije uticati na Olandovu politiku, ako kandidat socijalista pobedi na izborima, smatraju novinari. "Nećemo više čuti da se govori o Žan-Liku Melanšonu 7. maja", rekao je Toskano. Slično ocenjuje i dopisnik Rojtersa. Oland, prema njegovim rečima, neće imati interesa da se nagodi sa Frontom levice pred naredne parlamentarne izbore.
Ira Felukaci smatra da Melanšon sada mnogo više koristi nego šteti levici. On će doprineti većoj podršci levici jer će sa sobom doneti glasove pobornika zaštite životne sredine, levičara pa i neodlučnih birača, ukazala je ona.
Melanšon izigrava tribuna, dok je Oland je vrlo obazriv, navode novinari. Pol Tejlor iz Rojters je ocenio da se postupci kandidata socijalista svode na to da izbegne grešku i da je Oland dobrovoljno u senci Sarkozija, pošto računa da će mu manja popularnost odlazećeg predsedniak pomoći da pobedi.
Toskano smatra da je ova kampanja "treće poluvreme" u kampanji za izbore 2007. Sarkozi i tadašnja kandidatkinja socijalista Segolen Roajal (Royal) tada su po stavovima bili jasno razdovjeni i obećavali novine, poput participativne demokratije i otvaranja zemlje. Italijanski novinar je naveo da Sarkozi sada plaća za neispunjena obećanja koje je dao tokom kampanje 2007.
Predizbornu kampanju, koja je kritikovana u Francuskoj, vrlo pažljivo prate i u članicama EU, a promena na vlasti u Francuskoj će se osetiti, rekao je Parusini. Grci se, na primer, nadaju se pobedi Olanda pošto se zalaže za to da se ponovo pregovora o paktu za jačanje budžetske discipline, rekla je Ira Felukaci.
Prema istraživanju koje je za francuski EurAktiv sproveo Opinion vej, većina uticajnih stranaca koji žive ili rade u Francuskoj smatra da će na izborima pobediti Oland. Istraživanje u okviru koga je ispitano 182 stranaca u Franucuskoj, uključujući predstavnike ambasada i međunarodnih medija, pokazalo je da 52% ispitanika smatra da će pobediti kandidat socijalista, a 46% da će pobediti Sarkozi.
Evropska pitanja malo zastupljena u kampanji
Evropska pitanja zauzimaju malo mesta u programima predsedničkih kandidata na izborima u Francuskoj, a kada se povremeno i pojave, onda je to kroz nameru Fransoa Olanda da ponovo pregovara o budžetskom sporazumu ili kroz pretnje Nikole Sarkozija o napuštanju "šengenskog" prostora.
Kad je reč o krizi u zoni evra, socijalista Oland želi da u zamenu za ratifikaciju ugovora o budžetskoj disciplini, potpisanog 1. marta, dobije "pakt o odgovornosti, rastu i upravljanju" već na sastanku Evropskog saveta 28-29. juna. Rast će, prema Olandu, biti zasnovan na emitovanju evropskih obveznica za finansiranje projekata u oblasti transporta, energije i novih tehnologija.
Sarkozi, međutim, smatra da je ponovno pregovaranje o tom sporazumu "utopija" i želi da "zlatno budžetsko pravilo" bude usvojeno u parlamentu, odnosno da, kako je predviđeno novim ugovorom o budžetskoj disciplini, bude uneto u ustav ili odgovarajući zakon. Za to se zalaže i kandidat centra Fransoa Bajru. Ekolog Eva Žoli zalaže se za delimično udruživanje dugova kroz evro obveznice, a levičar Žan-Lik Melanšon odbacuje "zlatno pravilo" i traži referendum o sporazumu.
Marin Le Pen, kandidatkinja krajnje desnice, želi da organizuje referendum o izlasku iz zone evra, kao i Nikola Dipon-Enjan.
Kad je reč o zajedničkoj politici u poljoprivredi (CAP), Marin Le Pen jedina traži odustajanje od toga, a Sarkozi i Oland žele da novac za CAP bude isti i u narednom evropskom budžetu. U tim pregovorima, Sarkozi želi da francuski doprinos bude zamrznut na sadašnjem nivou.
Bajru i Oland podržavaju evropske zajedničke institucije i ne žele da EU bude svedena na francusko-nemačko vođstvo za razliku od Sarkozija. Centrista Bajru želi izbor predsednika EU na opštim izborima, dok se Eva Žoli zalaže za sporazum o "federalnoj Evropi". Marin Le Pen želi da nacije budu iznad Evrope, a francuski zakon iznad evropskog prava. Kandidat Radničke borbe Natali Arto se pak zalaže za "ujedinjene socijalističke države Evrope".
Kad je reč o "Šengenu", Sarkozi je zapretio izlaskom Francuske iz te zone u kojoj je zagarantovana sloboda kretanja ako do kraja godine ne bude uvedeno sankcionisanje ili čak izbacivanje zemalja koje ne uspevaju da obezbede granicu. Revizija sporazuma je već u toku u Briselu kako bi se vladama omogućilo da privremeno uspostave kontrolu granice u slučaju velikog talasa imigranata.
Glavni predsednički kandidati, Sarkozi i Oland potvrdili su zalaganje za usvajanje zakona kojim bi se kažnjavalo negiranje genocida nad Jermenima 1915. za vreme Otomanskog carstva iako ga je Ustavni savet već jednom poništio, a sama inicijativa dovela do tenzija sa Turskom. Kad je reč o nastavku pregovora Turske o ulasku u EU, Oland je nejasan po pitanju da li Ankara na kraju treba da ima ili ne svoje mesto u EU.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta/AP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
