Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori u Grčkoj - uzdah olakšanja u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vest da je konzervativna Nova demokratija pobedila na izborima u Grčkoj izmamila je uzdah olakšanja širom Evrope. To je stranka za koju se smatra da će otkloniti bauk izlaska Grčke iz zone evra, koji bi sigurno bio potres za celu EU. Međutim, daleko od toga da je formiranje vlade izvesno, a jedan od problema mogla bi biti želja socijalističkog PASOK-a, koji bi mogao Novoj demokratiji da obezbedi parlamentarnu većinu, da u vladu uključi ekstremnu levicu Sirizu, koja odbija mere štednje. U Grčkoj postoje jasni rokovi za pregovore o formiranju vlade, tako da pregovori stranaka ne smeju da budu predugi.
Lider Nove demokratije Antonis Samaras (61) najavio je da namerava da "odmah" formira vladu "nacionalnog spasa", naklonjenu ostanku Grčke u evro zoni. Međutim, i on se založio za "neophodne pregovore o planu štednje", što bi prema najavama iz finansijskih centara u EU možda i bilo moguće, makar u pogledu rokova otplate.
Predsednik Grčke Karolos Papuljas poverio je Samarasu "probni mandat" za formiranje vlade.
"Grci su glasali za ostanak Grčke u zoni evra, nemamo ni minut za gubljenje", rekao je Samaras nakon pobede nad šefom radikalne levice Sirize Aleksisom Ciprasom (37).
Deo zvaničnika EU i zemalja članica jasno je stavio do znanja da su osetlili olakšanje. Oni su takođe najavili da žele da nastave da velikim iznosima pružaju pomoć Grčke, koja je sa svojih 11 milion astanovnika postala "bolesnik" Evrope. Iz Pariza, Brisela, pa čak i Berlina, stigle su naznake da je moguće ublažavanje uslova "memoranduma" kojim je Grčka prinuđena na štednju u zamenu za više stotina milijardi evra zajmova, barem u pogledu štednje.
"Nastavićemo da podržavamo Grčku kao deo porodice EU i zone evra", navodi se u zajedničkom saopštednju predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja (Rompuy) i Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso).
Background U Grčkoj su 6. maja održani izbori nakon kojih stranke nisu uspele da se dogovore o vladi zbog oprečnih stavova o merama štednje koje je Grčka prihvatila. Zemlja je nakon toga ušla u period još veće neizvesnosti, a isplata 2,6 milijarde evra pomoći je suspendovana. Grčka je od tada na ivici bankrota, a svi pokazatelji su u crvenoj zoni. BDP je u padu za 6,5%, nezaposlenost je 22,6%, a vlasnici računa svaki dan povlače velike iznose bankarskih depozita. Državna kasa bi do sredine jula mogla da bude prazna.
U prethodne dve godine Grčkoj je u dva navrata odobrena pozajmica od 347 milijardi evra da bi zemlja izbegla bankrot. Plan pomoći traje do 2015. godine, a podrazumeva i brisanje duga od 107 milijadi evra. Plan pomoći je 1,5 puta viši od bruto domaćeg proizvoda zemlje.
Socijalistički PASOK i Nova demokratija su dominirale političkim životom Grčke 30 godina, a na ovim izborima su ih glasači kaznili smatrajući da su odgovorni za loše stanje u zemlji. Te dve stranke su u vladi nacionalnog jedinstva 2011. i 2012. i prihvatile mere štednje u zamenu za pomoć Grčkoj.
Na finansijskom tržištu vest je dočekana sa oprezom, budući da se strahuje da je ovo samo privremeno olakšanje. U prepodnevnim satima na berzama u Evropi beležio se uglavnom blagi pad. Indeksi u Parizu su stagnirali, u Londonu je beležen pad od 0,14%, Madridu od 1,8%, Milanu 1,59%, dok je samo u Frankfurtu zabeležen blagi rast od 0,34%.
Ovo nije donelo veliko olakšanje Italiji i Španiji, koje su sada "pod lupom" tržišta kao moguće slabe karike. Kamata na španske obveznice na 10 godina premašila je 7%, što je novi rekord i smatra se neodrživo visokim nivoom za zaduživanje.
Nova demokratija je na izborima dobila 29,66% glasova, odnosno 129 od 300 mesta u parlamentu zahvaljujući dodatnih 50 mesta koje dobila prvoplasirana stranka prema grčkim zakonima. Levičarska Siriza dobila je 26,89%, odnosno 71 mandat, a socijalistički PASOK 12,28%, odnosno 33 skupštinska mandata. To znači da PASOK i Nova demokratija mogu da formiraju vladu budući da zajedno raspolažu većinom u parlamentu. Desničarska nacionalistička stranka Nezavisni Grci dobila je 7,51% i 20 mandata, neonacistička Zlatna zora 6,92% i 18 mandata, Demokratska levica Dimar, koja se izdvojila iz Sirize 6,25% odnosno 17 mandata, a komunistički KKE 4,5% odnosno 12 mandata.
Velika podela u društvu dala je vetar u leđa Novoj demokratiji i Sirizi. Kominustučka stranka KKE doživela je rekordni pad popularnosti, ali su zato neonacisti stranke Zlatna zora učvrstili svoju poziciju, sa 18 poslanika, što će im omogućiti da prvi put u istoriji uđu u parlament.
Dnevnik desnog centra Katimerini ocenio je da su rezultati "presuda u formi uzdaha olakšanja", dok Ta Nea levog centra na naslovnici traži "Vladu, bez odlaganja!".
Politikolog Janis Lulis smatra da je glasanje bilo odraz straha od izlaska iz evro zone, a ne stvarne podrške reformama. "Vlada će biti slaba, nije zasnovana na širokoj podršci, i postoji rizik da će ovo biti samo privremeno olakšanje", rekao je on za AFP.
Lideri grčkih stranaka nemaju mnogo vremena za dogovor o formiranju vlade. Ukoliko Samaras ne bi uspeo da u roku od tri dana postigne dogovor o formiranju lvlade, na red bi došao Aleksis Cipras,lider Sirize. On je međutim, isključio mogućnost ulaska ukoalicije i odlučio je da ostane u opoziciji.
Lider PASOK-a Evangelos Venizelos, koji bi Samarasu mogao da donese dovoljnu podršku za formiranje vlade, do sada je uslovljavao dogovor o vladi učešćem Sirize i drugih stranaka. Ukoliko bi Venizelos ostao pri tom stavu, opet bi se pojavio bauk političkog ćorsokaka. Tada bi Papuljas još jednom mogao da uzme stvar u svoje ruke i pokuša da postigne dogovor u razgovorima sa svim parlamentarnim strankama. Ovaj korak može da traje više dana.
Prema rečima Lukasa Papademosa, bivšeg premijera zajedničke vlade PASOK-a i Nove demokratije 2011. i u prvoj polovini 2012, plan Samarasa je da zatraži dodatni rok od dve godine, sa 2014. na 2016, za uvođenje reda u budžet.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
