 Moderna Grčka se oduvek borila sa pokrivanjem svojih troškova, zbog čega bi sada mogla da bude izbačena iz zone evra. Prvi predsednik grčke republike Joanes Kapodistrija je u prvoj polovini 19. veka u pismima svom saradniku naveo da je zabrinut zbog prekomerne potrošnje.
"Ne slažem se sa vašim mišljenjem u pogledu sredstava kojima raspolaže nacija i odnosu koji vi smatrate da postoji između troškova i sredstava", poručio je on, u pismu napisanom na francuskom, svom saradniku Aleksandru Kontostavlu, članu tripartitne komisije za finansije, tokom kratkog perioda prve moderne grčke republike.
Odlomke je 11. juna objavila firma Vergos, koja će ove istorijske dokumente prodati 17. juna na aukciji u Atini.
"Kad biste uračunali strašno siromaštvo našeg naroda i dugotrajnu jalovost zemljišta Grčke, koja je posledica nedostatka napretka i kapitala, videli biste da su sredstva kojima raspolažemo u nesrazmeri sa našim potrebama, i to me brine", dodao je on.
Pismo je datirano 29. februara 1828, tri godine pre nego što je Kapodistrija ubijen, kao žrtva bratoubilačkih borbi koje su bacile senku na borbu za nezavisnost od otomanskog carstva.
Prema katalogu kuće Vergos, Kapodistrija je u pismu saradniku pisao i o "osnivanju i radu kuće novca" u kojoj bi se kovala drahma, koja je bila zvanična moneta zemlje do ulaska u evro zonu. Postoji mogućnost da ponovo i postane, ukoliko Grci na izborima 17. juna odbace politiku štednje i finansijskog oporavka koja je zemlji nametnuta u zamenu za međunarodni paket pomoći za izlazak iz krize.
U martu 1828. predsednik je sa gnušanjem govorio i o "egoizmu i pohlepi bogataša i zelenaša" i zapretio da će protiv njih primeniti silu.
Izvor: AFP
Ilustracija: Wikimedia
 Povezani sadržaj
|
