Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU se opire preporukama G20
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samit G20 održan u meksičkom gradu Los Kabosu još jedan je u nizu na kojem se evro zona našla u centru pažnje, ali u izvesnom smislu i na optuženičkoj klupi kao područje koje doprinosi lošoj ekonomskoj situaciji u svetu. Lideri velikih ekonomskih sila poput Rusije i SAD pozdravili su mere koje se preduzimaju u EU za rešavanje krize u evro zoni, gde su krizne tačke sada Grčka i Španija. Za razliku od prethodnog samita u Kanu, ovog puta su mere koje su potrebne Starom kontinentu, poput bankarske unije, unete i u završnu deklaraciju. U EU, međutim, umanjuju značaj toga i ističu da se odluke u vezi sa Evropom donose u Evropi.
"Iz onoga što sam čuo od evropskih lidera, rekao bih da shvataju izazove i razumeju zašto je za njih važno da preduzmu ambiciozne i odlučne mere", rekao je američki predsednik Barak Obama na kraju samita. Dodao je da je uveren da će Evropa uspeti u tom zadatku.
Predsednik Rusije Vladimir Putin bio je još pozitivniji, rekavši da je "ohrabren" pristupom Komisije, sa kojom se kako je istakao retko slaže, i najznačajnijih zemalja zone evra.
To, međutim, nije bila prva poruka koju su čuli. Liderima je prvo upućen niz manje ili više otvorenih zamerki o načinu na koji upravljaju dužničkom krizom koja im pravi probleme više od dve godine.
Prema saopštenju iz ruskog predsedništva, lideri novih ekonomskih sila - BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) ocenile su da je loše što nema konkretnih mera za smirivanje dužničke krize zone evra. Oni su takođe rekli da su spremni da daju svoj doprinos povećanu sredstava Međunarodnog monetarnog fonda, što Evropljani raže prethodnih meseci, ali su takođe postavli jasne uslove za to - novac mogu da daju ukoliko MMF-u bude nedostajao i tek ako sprovede reformu iz 2010. kojom se povećavaju glasačka prava zemalja BRIKS-a. Prema nezvaničnim izvorima, ukupan doprinos BRIKS-a mogao bi da bude nešto veći od 70 milijardi evra.
Background Grupa 20 osnovana je 1999. godine kao odgovor na krizu u Rusiji i Aziji i okuplja ekonomski najrazvijenije zemlje i privrede u usponu. Prema podacima osnivača, članice G20 zemlje imaju ukupno 85% svetskog bruto domaćeg proizvoda, 80% međunarodne trgovine (uključujući i internu trgovinu u EU) i dve trećine svetskog stanovništva.
Članice su najveće svetske razvijene privrede okupljene u G7 - Nemačka, Kanada, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija, 12 zemalja u usponu - Južna Afrika, Saudijska Arabija, Argentina, Australija, Brazil, Kina, Južna Koreja, Indija, Indonezija, Meksiko, Rusija i Turska. Evropska unija kao celina zauzima 20. mesto, a predstavljaju je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). U radu učestvuju i MMF i Svetska banka, a na sastanke su redovno pozvane i Holandija i Španija.
Zamisao osnivanja bila je da ekonomski jake zemlje uspostave okvir za zajednički rad na rešavanju i izbegavanje problema. G20 je glavni okvir za međunarodnu ekonomsku koordinaciju. Organizacijom trenutno predstava Meksiko, sledeće gdine Rusija, Australija 2014, a Turska 2015.
EU je na optuženičkoj klupi iz samita u samit. Svaki novi sastanak je prilika za lidere evro zone da kažu da su spremni da jednom za sva vremena reše dužničku krizu. Članice evro zone koje su u G20 ovog puta su rekli da su spremne da preduzmu "sve neophodne mere da očuvaju integritet i stabilnost" evro zone, navodi se u završnoj deklaraciji sa samita.
Za razliku od prethodnog samita u Kanu u novembru ovoga puta je i u završnu deklaracijuu neta detaljna lista mera za odagnavanje krize na starom kontinentu. Da bi se ojačala budžetska i eknomska integracija, preduslov za snižavanje troškova javnog zaduživanja, u tekstu se pominje plan bankarske unije koju Evropljani žele da uspostave da bi umirili tržišta.
U deklaraciji G20 samo je navedeno "nekoliko ideja za dodatni napredak", rekao je jedan visoki zvaničnik EU, želeći da umanji značaj toga i napomenuvši da se "odluke o Evropi moraju donositi u Evropi".
U sličnom tonu je ovo prokomentarisao i predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande). "Evropa mora sama da pruži odgovor", "on nam ne može nametnut spolja", rekao je Oland.
Pritisak je takođe iznervirao predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, koji je dosta oštro odgovorio kanadskom novinaru na pitanje o kredibilitetu Evropljana. "Iskreno, nismo ovde da biste nam držali predavanje u pogledu demokratije ili načina upravljanja privredom", rekao je on na konferenciji za novinare.
Raspoloženje EU možda je najbolje opisao premijer Italije Mario Monti. Cela rasprava o Evropi na samitu G20 "je napredak jer omogućava svakome od nas, kao GPS koji se povremeno ažurira, da vidimo kako se na naše probleme gleda u drugim delovima Evrope i sveta", rekao je on u Los Kabosu.
Članice G20 su u završnoj deklaraciji pozdravile mere koje se preduzimaju u EU da bi se učvrstila evro zona i poboljšalo funkcionisanje finansijskih tržišta. Pozdravljena je i najavljena pomoć Španiji, a navodi se i da je značajno osigurati da Grčka ostane na putu reformi i u zoni evra.
Kada je reč o privrednom rastu, nisu navedeno konkretne mere, ali se ističe da će članie G20 preduzeti neophodne mere za jačanje privrednog rasta u svetu i obnovu poverenja. "Ukoliko bi se ekonomski uslovi pogoršali u osetnoj meri, zemlje koje imaju prostora u budžetu spremne su da koordinišu i sprovedu diskrecione budžetske mere da bi podržale unutrašnju tražnju", navodi se.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
