Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Pomoć Španiji: tajni razgovori i pritisci
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.06.2012. |
|
|
|
|
|
|
Vlada Španije je, nakon poricanja da joj je to potrebno, od EU zatražila pomoć za banke, a taj zahtev je i prihvaćen na vanrednom telefonskom sastanku Evrogrupe. Španija je time postala četvrta zemlja koja je dobila zajam za rešavanje krize, nakon Grčke, Irske i Portugalije. Premijer Španije Marijano Rahoj (Mariano Rajoy), međutim, insistira na razlici između svoje zemlje i ostalih koje su dobile pomoć - vlasti u Madridu uspele su da izdejstvuju da pomoć bude "po meri", samo za banke, bez uslovljavanja pomoći novim strogim merama štednje. U Španiji najavljuju nastavak mera štednje koje su već započete, što će biti težak zadatak s obzirom na nezaposlenost i recesiju. Tržišta su pozdravila vest o pomoći, pa je kamatna stopa Španije za 10-godišnje obveznice 11. juna bila oko 6%. Međutim, deo analitičara smatra da je pitanje vremena kada će Španija zatražiti i pomoć za spasavanje zemlje.
Rahoj, koji je odbijao i sam pomen pomoći, paket za banke je pokušao da predstavi kao uspeh. "Da nismo učinili sve što smo preduzeli u poslednjih pet meseci, juče (10. juna) busmo imali paket za spas Španije" u celini, rekao je Rahoj, podsetivši na sve reforme koje su sprovedene u Španiji.
Španski premijer se posebno našao na meti kritika zbog toga što je do poslednjeg momenta prećutkivao planove o traženju pomoći, a javnosti se obratio tek dan nakon što je vlada zatražila i dobila "zeleno svetlo" za pomoć.
Najviši iznos pomoći biće 100 miijardi evra. Cilj je da se poboljša stanje u španskim bankama, koje su zapale u probleme zbog velike izloženosti sektoru nekretnina, što je za posledicu imalo nagomilavanje problematičnih kredita. Na kraju 2011. godine, španske banke su imale 184 milijarde evra problematičnih kredita, posebno onih za koje postoji opasnost da nikada ne budu otplaćeni.
Kao što su analitičari i najavili, pomoć će se realizovati preko državnog fonda za pomoć bankama Frob, koji će pomoć raspodeliti bankama koje zatraže pomoć.
"Uslovi će biti nametnuti bankama, a ne španskom društvu", istakao je ministar ekonomije Luis de Gindos (Guindos).
Međutim, situaciju ne treba posmatrati kroz crno belu prizmu. Španija za sada nije podvrgnuta planu spasavanja za celu zemlju, ali će Brisel na nju ipak budno motriti, što znači da neće imati pravo ni na jedan pogrešan korak.
Background Španska vlada je uporno odbijala mogućnost pomoći, iako je ona svakim danom postajala sve neminovnija.
Finansijski sektor je slaba karika španske privrede od 2008. godine, kada je počeo krah tržišta nekretnina. Situacija se naglo pogoršala početkom maja 2012, kada je objavljeno da će država pomoći trećoj španskoj banci po visini aktive, Bankiji (Bankia), sa 23,5 milijardi evra. Od tada je Španija pod pritiskom tržišta, ali i Evrope, kojima je bilo stalo da se problem reši pre izbora u Grčkoj 17. juna iz straha od širenja krize.
Evrogrupa je, objavljujući sporazum o pomoći Španiji, ukazala da ima "poverenja" da će Španija ispuniti obaveze koje je preuzela u pogledu smanjenja deficita i strukturnih reformi kako je ispravila makroekonomsku neravnotežu.
Prema pisanju dnevnika desnog centra El Mundo, u Evrogrupi su insistirali na poštovanju ciljeva koja je sebi postavila španska vlada u pogledu smanjenja deficita i nastavka strukturnih reformi. To su povećanje poreza na dodatu vrednost, koje Madrid zvanično odbija, kao i reforme tržista rada i penzijskog sistema. To će biti težak zadatak. Španija pokušava da smanji budžetski deficit na 5,2% bruto domaćeg proizvoda sa 8,9% u 2011. godini, kao i da stavi pod kontrolu deficite 17 autonomnih reiona i zauzdra rekordnu nezaposlenost koja iznosi 24,44% radno sposobnog stanovništva.
Na tržištu optimizam, analitičari spuštaju loptu
Na tržištu je vest o pomoći dočekana sa optimizmom. Stopa na desetogodišnje obveznice Španije smanjena je na oko 6% 11. juna u prepodnevnim satima.
Stratezi banke BNP Pariba (Paribas) smatraju da će reakcija kratkoročno gledano biti poziibna, dok ekonomista Kredi agrikola CIB (Credit Agricole) Slavena Nazarova ističe da plan neće biti praćen uslovima u pogledu budžeta, već samo reformom finansijskog sektora.
Uprkos optizmizmu sa kojem je vest o pomoći dočekana na tržištu i u Evropskoj uniji, postavlja se pitanje da li će ova pomoć otkloniti popasnost od potrebe za paketom pomoći za celu zemlju. To je scenario koga se svi plaše, s obzirom na to da bi troškovi bili više stotina milijardi evra jer je reč o četvrtoj po veličini privredi evro zone.
"Madrid će se vratiti za većim zahtevima", smatra nezavisni ekonomista sa prebivalištem u Barseloni Edvard Hju (Edward Hugh). U planu spasavaja usmerenom na finansijski sektor "zanemaren je pun opseg krize u Španiji", smatra glavni ekonomista Sakso banke (Saxo) Sten Jakobsen (Steen).
Težak put do dogovora
Dogovor Evrogrupe o pomoći naravno nije bio iznenadan i nije prošao bez trvenja. Prema izjavi visokog zvaničnika jedne evropske vlade, od 6. juna bilo je stalnih kontakata uEvropi, a 7, juna održana je i telefonska konferencija Evrogrupe, koja je držana u tajnosti. "Tada je pokrenut proces".
Jedna stvar o kojoj je trebalo voditi računa je da Španija ne želi da ostavi utisak da je priterana uz zid. Zbog toga su, prema izvoru AFP-a iz diplomatskih krugova, preduzeti svi koraci da bi španska vlada prva javno progovorila o pomoći. To praktično znači da su se evropski lideri u javnosti suzdržavali od pritisaka koje su vršili van dometa medija i javnosti.
Bilo je i trvenja po pitanju suštine sporazuma, budući da je Španija želela pomoć "po meri" bez uslova po pitanju štednje. Stav Nemačke, najvećeg finansijera evropskih fondova, u početku je bio da Španija mora da prihvati uslove, a za to je imala podršku više zemalja. Druga grupa, među kojima je Francuska, želela je da se uslovi odnose samo na restrukturiranje finansijskog sektora.
U javnosti su kružile špekulacije o sastanku Evrogrupe, ali je tek 9. juna uveče zaista i zakazana telefonska konferencija, a nazrele su se i konture pomoći. MMF je tako unapred objavio svoju procenu o potrebama španskih banaka, nakon čega je i Španija podnela zahtev. Na vlasti u Madridu bez sumnje je uticalo i snižavanje kreditnog rejtinga, ali i pritisak iz Vašingtona.
Međutim, do poslednjeg trenutka nije bilo izvesno da je dogovor i moguć. Nemačka je odustala od zahteva da se pomoć uslovi merama na nivou celog društva, ali je zato Finska ostala pri tom stavu. Ta zemlja je zadržala pravo da traži "garancije" za paket pomoći Španiji, što je radila i u slučaju Grčke.
Na društvenoj mreži Tviter (Twitter) Rahoja ismevaju zbog toga što je prećutkivao korake za rešavanje krize.
Uprkos tome, život se u Španiji nastavlja svojim tokom, pa je Rahoj, osim što je negirao da je podlegao pristiscima, prisustvovao i prvom meču Španije na Evropskom prvenstvu u fudbalu u Poljskoj.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|