Kipar 1. jula preuzima predsedavanje EU sa željom da pokaže da tu dužnost može da obavi makar onoliko efikasno kao i bilo koja druga zemlja članica. Finansijska kriza će sigurno obeležiti period predsedavanja, pogotovo s obzirom na to da je i Kipar uoči početka predsedavanja zatražio finansijsku pomoć za banke. Značajnu polemiku izazvala je i odluka Turske, koja vodi pregovore o članstvu u EU, da bojkotuje kiparsko predsedništvo zbog spora dve zemlje oko podele Kipra, čiji severni deo je pod turskom kontrolom. Kiparski zvaničnici su najavili da neće koristiti period predsedavanja da bi vršili pritisak za rešavanje kiparskog pitanja i ujedinjenje ostrva. Kako je najavljeno, želja kiparskog predsedništva je da se tokom šest meseci predsedavanja postigne politički dogovor o narednom višegodišnjem finansijskom okviru EU, koji je okvir za utvrđivanje godišnjih budžeta Unije.

"Za Kipar je važno ne toliko da može da organizuje predsedavanje, već da to može da učini onoliko dobro koliko i svaka druga članica Unije", izjavio je portparol predsedništva Kipra Kostas Jenaris.

Finansijska kriza je jedan od problema sa kojim se suočava Kipar. Kiparske banke su u velikoj meri izložene grčkim obveznicama, tako da se kriza proširila Kipar, najistočniju zemlju članicu EU, zahvativši pre svega banke te zemlje koja važi za poreski raj u Evropi. Kipar je zbog toga bio prinuđen da traži pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda, a konačno utvrđivanje potreba i modela pomoći se očekuje.

Prema preliminarnim informacijama, Kipar može da računa na oko 10 milijardi evra pomoći, koje zvaničnici evro zone planiraju da daju za banke i fiskalne potrebe. Kipar će zauzvrat bez sumnje morati da se podvrgne merama štednje. To nije lak zadatak za vladu koja je bliska sidikatima sdržavnih slzužbenika i koja želi da sačuva poreski sistem povoljan za preduzeća, sa stopom od 10% na dobit preduzeća, zbog čega je ova zemlja sedište mnogih stranih kompanija. Na Kipru tvrde da im je pomoć potrebna samo za banke, što je slučaj i u Španiji.

Situaciju ne olakšava ni činjenica da je Kipar ove godine u recesiji. Tri velike svetske rejting agencije su kiparske obveznice stavile u kategoriju špekulativnih ulaganja, zbog čega zemlja ne može da se finansira na međunarodnom tržištu. Kipar je za 2012. dobio od Rusije pozajmicu od 2,5 milijardi evra, a u medijima se špekuliše o još jednom zajmu za 2013. godinu.

Odnosi sa Turskom - najveći izazov

Ipak, najveći problem za Kipar su odnosi sa Turskom, koja je odlučila da tokom narednih šest meseci bojkotuje kiparsko predsedništvo EU. Kipar je podeljen od 1974. godine, kada je Turska izvršila invaziju na trećinu teritorije na severoistoku ostrva. Turska je time odgovorila na državni udar grčkih nacionalista koji su želeli da se zemlja priključi Atini.

Iako je od tada prošlo gotovo 40 godina, "zelena linija" koju čuvaju Ujedinjene nacije i dalje razdvaja dve zajednice. Samo Turska priznaje Tursku republiku Severni Kipar. U međunarodnim okvirima priznata je jedino Republika Kipar, u kojoj žive kiparski Grci.

Pregovori o ujedinjenju su na mrtvoj tački. EU je kao preduslov za pristupanje Kipra EU tražila ujedinjenje. Uprkos tome, Kipar se pridružio EU 2004. godine, a pristupnim ugovorom je suspendovana primena pravnog nasleđa na severnom turskom delu ostrva, s tim da je EU otvorena za prijem drugog dela Kipra nakon rešavanja ovog pitanja.

"Postoji opasnost da pitanje podele Kipra ili primena turskog plana B poremeti predsedavanje, ali Kipar želi da pokaže da je efikasan član EU", istakao je profesor političkih nauka Univerziteta u Nikoziji Hubert Faustman (Faustmann). Pojedini mediji su, naime, preneli izjave neimenovanih turskih diplomata koji pominju da Turska priprema “plan B”, odnosno pooštravanje mera prema Kipru za period nakon 1. jula. Pod time bi se podrazumevala promena imena Turske republike Severni Kipar u Kipar turska republika, što bi podrazumevalo isti nivo državnosti kao i ostatak Kipra. Prema tim izvorima, i pasoši bi bilo promenjeni i na njima bi se kao državljanstvo navodilo kiparski Turčin.

Komunistički predsednik Kipra Demetris Hristofijas tvrdi da Kipar ne želi da koristi predsedavanje EU kako bi pitanje podele stavio na sto, ili da ga koristi kao oružje protiv Turske. "Kiparski Grci žele da promene imidž i pokažu da su dobri Evropljani. Žele da odigraju ulogu nepristrasnih sudija i, kao mala zemlja, nemaju mnogo interesa da brane u velikim evropskim raspravama", istakao je Faustman.

Skromni ciljevi za bolju Evropu

Kipar želi da predsedavanju pristupi skromno, uz moto "bolja Evropa", relevantnija za građane i svet. Paket prioriteta je u skladu s tim ograničen, navodi briselski EurAktiv.

Glavni prioritet je napredak u utvrđivanju višegodišnjeg budžeta EU za period 2014-2020. godine. Na Kipru su svesni da će se ovim pitanjem pre svega baviti Evropski savet i njegov predsednik Herman van Rompej (Rompuy), kao i da konačan dogovor neće moći da se postigne do kraja godine. Međutim, u Nikoziji se nadaju da će tokom kiparskog predsedavanja o tom pitanju koje uvek izaziva brojne sukobe biti postignut makar politički dogovor, nakon čega bi konačno rešenje usldilo za vreme irskog predsedništva.

Drugi prioritet je predlog Evropske komisije za integrisanu pomorsku politiku. Na Kipru smatraju da koherentan pristup može da olakša koegistenciju vetroparkova na moru i brodskog transporta. Na Kipru bi u oktobru trebalo da se održi konferencija o pomorskoj politici na visokom nivou, uz učešće predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Barroso).

Kipar planira da pruži doprinos i u zajedničkoj politici azila, koju Komisija planira da zaokruži do 2013. godine. Imigracija je jedna od tema koja muči Kipar, zemlju koja je geografski blizu Afrike. Na Kipru vlada zabrinutost zbog sukoba Evropskog saveta i Evropskog parlamenta o ovom pitanju i namera zemalja članica u okviru Saveta da ova pitanja reše zaobilazeći institucije.

U pogledu spoljnih odnosa, Kipar pridaje posebnu pažnju odnosi sa mediteranskim zemljama u okviru Evrposke politike susedstva. Na Kipru najavljuju da će podržati programe koji uključuju civilno društvo, promovisanje poštovanja ljudskih prava i zaštitu etničkih manjina.

Kada je reč o proširenju, Kipar želi napredak u pristupnim pregovorima za zemlje Zapadnog Balkana, Islanda ali i Turske. Približavanje Turske EU bilo bi u interesu i obe strane, smatraju kiparske diplomate.

Najistočnija tačka EU

Kipar je najistočnija zemlja EU, na stotinak kilometara od Sirije i Libana.

Ostrvo površine oko 9.000 kilometara kvadratnih podeljeno je od 1974. godine na grčki deo, koji je međuanrodno priznat i članica EU od maja 2004. godine i zone evra od januara 2008. godine, i turski koji nije priznat u međunarodnim okvirima.

Glavni grad je Nikozija, a zvanični jezici grčki i turski. Turski deo zauzima oko trećinu ukupne površine i ima oko 200.000 stanovnika, dok u grčkom delu živi oko 840.000.

Kipar je treće po veličini mediteransko ostrvo, iza Sicilije i Sardinije.

Privredu uglavnom sačinjavaju usluge – oko 70% bruto domaćeg proizvoda, pre svega finansijske usluge i turizam.

Grčki deo Kipra je kulturno i ekonomski blizak Grčkoj. Kiparske banke su vlasnici velikog dela grčkih obveznica, koje su znatno obezvređene tokom krize, zbog čega je i Kipar zapao u krizu i prinuđen da traži pomoć.

BDP je oko 17,3 milijardi evra, javni dug 71,6% bruto domaćeg proizvoda u 2011. sa očekivanim rastom na 76,5% u ovoj godini. Javni deficit bi sa 6,3% iz 2011. ove godine trebalo da se smanji na 3,4% ove godine. Ove godine očekuje se recesija od 0,8% nakon prošlogodišnjeg blagog privrednog rasta od 0,5%.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriza - podsticaj za stvaranje ekonomske unije u Evropi
  
• 

  Intervju

  : Kipar: Turska vređa celu EU
  
• 

  Intervju

  : Ambasadorka Danske: Malim koracima do uštede energije