Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ambasadorka Danske: Malim koracima do uštede energije
|
|
|
|
Objavljeno : 10.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Mete Kjuel-Nilsen (Mette Kjuel-Nielsen), ambasadorka Danske u Srbiji
Danska se nada dodeli statusa kandidata za Srbiju u martu. Srbija je, što je konstatovano i u zaključcima Evropskog saveta u decembru, ostvarila veliki napredak u evropskoj agendi. Jedan od prioriteta danskog predsedavanja je energetska efikasnost i ekologija, oblast u kojoj je Srbija na veoma niskom nivou. Za promenu u toj oblasti potreban je i novac, ali on nije preduslov za svaki napredak. Potrebna je promena svesti. Obični ljudi ne treba da sede u foteljama i čekaju da vlada i lokalne vlasti donesu propise. Svako treba da preuzme odgovornost. Među danskim investitorima raste interesovanje za ulaganja u Srbiju.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Kakav je stav Danske prema dodeli statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU?
Danska Srbiju smatra evropskom zemljom kojoj je mesto u EU. Nadamo se da ćemo videti u martu Srbiju kako dobija status kandidata. Zaključci Evropskog saveta iz decembra jasno kažu šta treba da se uradi, takođe navodeći da je cilj da se omogući davanje statusa kandidata Srbiji. Kao što je danski Ministar za Evropska pitanja, Nikolai Vamen, rekao: ‘To će ipak zavisiti od činjenice, da li zemlje članice misle da je Beograd značajno doprineo procesu dijaloga sa Prištinom’.Treba dodati da su Zaključci Evropskog saveta vrlo pohvalni prema značajnom napretku koji je Vlada postigla u evropskoj agenda.
Da li je proširenje na listi prioriteta danskog predsedavanja?
Proširenje je značajno pitanje za Dansku, uvek smo ga snažno zagovarali. Mora da se shvati da se mnogo važnih pitanja na svetskoj sceni takmiče za pažnju naših evropskih lidera. To bi moglo da znači da zemlje članice striktnije gledaju da li su kriterijumi i standardi ispunjeni. Međutim, ne mislim da je to nešto novo i smatram da je Srbija toga svesna. I srpski zvaničnici često ukazuju na to da će Srbija morati da bude malo bolja od onih koji su se ranije prijavljivali za članstvo u EU.
Koji su prioriteti danskog predsedavanja?
Predsedavanje preuzimamo u trenutku kada se EU suočava sa do sada možda najvećim izazovom. Ključni zadatak će biti da ujedinimo i ojačamo Evropu kroz konkretna rešenja koja bi pokrenula Evropu i pokazala vrednost i neophodnost evropske saradnje.
Prioriteti našeg predsedavanja podrazumevaju četiri osnovna cilja. To su naravno ekonomska situacija - da garantujemo ekonomski odgovornu Evropu, jačanje rasta i zapošljavanja, promovisanje zelenog rasta i rešenja za energetsku efikasnost i garantovanje bezbednosti Evrope i na unutrašnjem i na spoljnom planu.
U Srbiji je ekologija navedena kao poglavlje sa najvećim izazovima za usklađivanje sa EU. Koliko se po vašem mišljenju u Srbiji radi na ostvarivanju napretka u tom domenu?
Mislim da Srbija ima ogromne potencijale jer, iskreno govoreći, polazite od toliko niskog nivoa da će i male stvari značiti poboljšanje za 100%. Na državnom nivou je ostvaren je ogroman napredak u pogledu zakona i propisa.
Međutim, volela bih da vidim i nešto drugo, promenu svesti i konkretne mere.
Često dajem primer naše ambasade. Kada smo pre nekoliko godina odlučili da postanemo "zelena ambasada" u prvih osam meseci uspeli smo da uštedimo 30% troškova za struju samo vođenjem računa - isključivanjem svetla kada nismo u prostoriji, isključivanjem kompjutera noću i tokom vikenda, tako da ne budu u takozvanoj hibernaciji, isključivanjem klima uređaja da bi se koristili samo kada je zaista vruće i kada smo u prostoriji... Posle smo uložili u kotao za grejanje na gas, umesto starog sistema na naftu starog 20 do 30 godina. Prema našim procenama, ta investicija će nam se isplatiti za tri godine. Ubacili smo i tajmer tako da grejanje ne radi punom parom za vikend, kada nismo tu.
Pominjem te male stvari jer mnogo ljudi može da ih preduzme. Obični ljudi ne treba da sede u foteljama i čekaju da vlada i lokalne vlasti donesu propise. Svako treba da preuzme odgovornost.
Jedna od najvažnijih stvari u tom pravcu mogao bi da bude prelazak plaćanja grejanja sa kvadratnog metra na realnu potrošnju. Dok svako ne oseti da ima uticaj na račun stav se neće drastično promeniti. Danskoj je trebalo mnogo vremena da dospe do sadašnjeg položaja. Srbija može da pokupi kajmak, kako se to kaže, da preuzme ono što smo mi učili 20 godina.
Na početku ima troškova, ali kasnije velikih ušteda. Glavna prepreka je stanje svesti, na političkom i administrativnom nivou i na nivou pojedinaca.
Kao i mnoge druge zemlje, Srbija zavisi u velikoj meri od jednog izvora energije, a ima ogromne izvore alternativne energije. Srbija ima veliki poljoprivredni potencijal što znači i potencijal biogasa biomase, imate i veliki potencijal za druge vrste alternativne, održive energije.
Kako ocenjujete ekonomsku saradnju Srbije i Danske?
Imamo dobar potencijal koji ni izbliza nismo iskoristili.
Tokom prethodne godine svedok sam sve većeg interesovanja danskih kompanija, sve veći broj malih i srednjih preduzeća kontaktira ambasadu da bi dobili informacije, razmotrili oblasti za koje su zainteresovani, videli s kojim bi partnerima mogli da sarađuju. To se promenilo u odnosu na prvih par godina koje sam provela ovde, kada smo morali mi da razmotrimo ko bi mogao biti zainteresovan, da ih poguramo. Svest o Srbiji, kao i o drugim balkanskim zemljama, je sve prisutnija.
Gde su najveći potencijali za saradnju?
VIdim potencijal u poljoprivredi, tekstilu, metalskoj industriji, izmeštanju usluga u oblasti informacionih tehnologija, kao i veliki interes i potencijal u raznim oblastima energetike, poput tehnika energetske efikasnosti i pomoći u izgradnji postrojenja na alternativnu energiju.
Da li ima nekih konkretnih najava za ulaganje?
Kada govorimo o velikim investicijama, tu je veoma poznata kompaniju Grundfos koja je došla pre oko godinu dana sa takozvanom braunfild investicijom (brownfield), prebacili su proizvodno postrojenje iz Danske u postojeću proizvodnu jedinicu.
Ta kompanija će na proleće početi izgradnju nove fabrike. To je već bilo najavljeno, onda je došla kriza i kompanije su morale da provere da li postoji tražnja za tim proizvodima. Zato je nastao zastoj. Sada je prekinut i na proleće će početi izgradnju nove fabrike.
Izvoz Srbije u Dansku je pet puta manji od uvoza iz te zemlje. Koji je razlog za to?
Razlog je očigledan. Srbija treba više da razvija proizvode za izvoz.
Koji je fokus za pomoć Danske Srbiji?
Tokom prethodnih 4-5 godina pažnju u bilateralnoj saradnji sa Srbijom usmerili smo na privredni rast, zapošljavanje, ali i na pomoć za podsticanje izvoza. Pre toga smo imali dosta socijalnih programa fokusiranih na nevladine organizacije. Okrenuli smo se od toga ka drugim programima.
U ovom trenutku imamo dva veoma velika programa. Oba su usmerena na južnu Srbiju, Niš i južno od Niša.
Jedan projekat traje već izvesno vreme, a cilj mu je da podstakne lokalni ekonomski razvoj i mala i srednja preduzeća kroz stvaranje klastera za saradnju. Pokušavamo da im pomognemo i da razumeju šta znači biti kompanija okrenuta ka izvozu.
Drugi veliki program je nov, ali mislim da ima velike potencijale. Reč je o projektu voća i bobica u južnoj Srbiji. Zamisao je da se poveća zaposlenost u tom sektoru, poraste izvoz i ostvari dodata vrednost u Srbiji.
Podržavamo i donatorski fond u okviru Svetske banke za podršku reformi u pravosuđu u Srbiji, a imamo aktivnu saradnju i u odbrani.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
