Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza - podsticaj za stvaranje ekonomske unije u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU pokušaće 28. i 29. juna da pronađu rešenje za krizu koja ne jenjava u Uniji. Ovo je 19. samit od početka krize 2009. godine. Međutim, za razliku od prethodnih, kada su se uglavnom tražile "mere za gašenje požara", ovog puta je na dnevnom redu plan za korenite promene kojima bi se iscrtali obrisi prave ekonomske unije. Nedovoljna ekonomska integracija, po mišljenju mnogih analitičara, i jeste jedan od osnovnih uzroka krize u evro zoni. Razlike među liderima su i dalje velike, pri čemu Nemačka, najveća ekonomska sila u Evropi, povećanu integraciju i budžetsku odgovornost postavlja kao preduslov za mere solidarnosti unutar EU. Do sada je u EU odobrena pomoć viša od 540 milijardi evra za tri zemlje - Grčku, Irsku i Portugaliju, dok Španija i Kipar čekaju pomoć. Cilj je da se ovakve krize ubuduće izbegnu.
Sastanak počinje u četvrtak 28. juna u 15 časova po srednjoevropskom vremenu i planirano je da će trajati do petka popodne. Međutim, šef italijanske vlade Mario Monti najavio je da je spreman da radi "do nedelje uveče ukoliko je to neophodno" kako bi se do otvaranja finansijskih tržišta prvog radnog dana seldeće sedmice pripremio paket ubedljivih mera.
Samit će se održati u trenutku kada se kriza produbljava, budući da su Španija i Kipar zatražili pomoć, a na tržištima vlada nervoza. Cilj, međutim, nije da se još jednom utvrde detalji o planu pomoći vć da se osmisle obrisi prave ekonomske unije. Osnov za to biće okvirni pan koji je predsednik Saveta EU Herman Van Rompej (Rompuy) obznanio 26. juna, dva dana pred samit, i koji je napravljen u saradnji sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Evrogrupom. Zamisao je da se do decembra dođe do detaljnih predloga.
Prva oblast je bankarska unija. Zamisao je da se ove sedmice napravi okvir za bankarsku uniju svih 27 zemalja članica. Unija bi počivala na garancijama depozita na nivou EU i na zajedničkom mehanizmu za rešavanje kriza. Evropska centralna banka bi bila zadužena za nadzor u evro zoni, dok bi za kontrolu u zemljama koje nemaju zvaničnu valutu bila zadužena verovatno regulatorna agencija za banke EBA.
Background Pomoć EU do sada je odobrena za tri zemlje zone evra - Grčku, Irsku i Portugaliju - u ukupnom iznosu od 543 milijarde evra, dok su Španija i Kipar zvanično zatražile pomoć za bankarski sektor.
Grčkoj su odobrena dva pkaet pomoći, koja uključuju pozajmice, pomoć i brisanje duga, u ukupnom iznosu od 380 milijardi evra. Preduslov je bio drakonski paket mera štednje, uz nadzor zajmodavaca - EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčki dug iznosi 160% bruto domaćeg proizvoda, dok je plan da se do 2020. smanji na 120%. Grčka kasni u realizaciji programa, a planiran je i zahtev za reviziju ciljeva.
Druga zemlja koja je zatražila pomoć je Irska, koja je plan sa EU i MMF-om postigla u novembru 2010. godine. Te godine deficit je dostigao 32% burto domaćeg proizvoda, a ono što je zemlju gurnulo na ivicu ambisa bila je kriza na tržištu nekretnina, koja je opustošila bankarski sektor. Pomoć od 85 milijardi evra uslovljena je strogim merama štednje, koje Irska poštuje.
Portugaliji je pomoć od 78 milijardi evra odobrena u maju 2011. godine, takođe uz slov sređivanja javnih finansija. Prema oceni nadzora - EU i MMF-a - Portugalija se drži mera štednje, koje podrazumevaju i smanjenje plate službanicima, penzija i socijalnih davanja, kao i povećanje poreza,
Španija je zvanično zatražila pomoć 25. juna. Uslovi i znos tek će se precizirati. To će biti pomoć koja se razlikuje od pomoći za Grčku, Portugaliju i Irsku jer će se odnositi na bankarski sektor i neće biti uslovljena merama štednje. Prema najnovijoj proceni, biće joj potrebno najviše 62 milijarde evra. Španija se nada sporazumu pre 9. jula, kada se održava sledeći sastanak ministara ekonomije zone evra.
Poslednji u nizu je Kipar, koji je 25. juna takođe zatražio pomoć. Zamisao je, kako navode vlasti u Nikoziji, da se "zauzdaju rizici koje za kiparsku privredu nosi finasnijski sektor, koji je veom aizložen grčkoj privredi". Još nije objavljeno da li će se zahtev odnositi samo na bankarski sektor, kao u Španiji, ili na celu zemlju, što podrazumeva i mere štednje.
Cilj je da se smanje troškovi koje za propast banaka snose evropski poreski obveznici i da se stane na put prelivanju između bankarske i dužničke krize. Bankarski sektor je posebno aktuelna tema u ovom trenutku, kada su Španija i Kipar zatražile pomoć za bankarski sektor.
Evropski zvaničnici predlažu da stalni fond za izvlačenje iz krize, Evropski mehanizam stabilnosti, koji će početi da funkcioniše u julu, postane "pojas za spasavanje" kojim će se ojačati mehanizam za rešavanje kriza. Postoji predlog takođe da se taj instrument koristi za dokapitalizaciju banaka, što traži Španija, ali odbija Nemačka.
Merkel: Evro obveznice samo preko mene mrtve
Gledano na duži rok, plan je da se ojača budžetski okvir, što pre svega znači veću kontrolu nad budžetima država članica, uz davanje veće moći institucijama zone evra. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) rekao je da će to iziskivati promenu osnivačkih ugovora EU. "Ova kriza je najveća pretnja sa kojom sam se suočili od početka izgradnje Evrope pre 60 godina. Moramo da odgovorima na to", rekao je on. Na tome insistira Nemačka, dok i Francuska u tome vidi "podelu" a ne napuštanje suvreniteta. Veći nadzor nad buddzetskim sistemima od EU traže i MMF i G20.
Zamisao je da zona evra dobije ovlašćenje da trazi promene budžeta ukoliko se njima krše budžetska pravila. Postoji mogućnost i uspostavljanja trezora za zonu evra, sa centralizovanim budžetom.
Zauzvrat bi se omogućilo izdavanje kratkoročnih evroobveznica ili uspostavljanje fonda za amortizaciju duga, što bi omogućilo da zemlje dele rizik pozajmica, a u praksi bi značilo da se zemlje sa rizičnijim hartijma zadužuju po nižim stopama jer rizik preuzimaju zemlje sa "zdravijim" javnim finansijama. Visoka stopa za zaduživanje, oko7% i više, jedan je od okidača koji zemlje navode da traže međunarodnu pomoć, a najnoviji primer za to je Španija koja je pomoć za banke zatražila kad je stopa na desetogodišnje hartije došla do oko 7%.
Nemačka, međutim, insistira na tome da podela rizika ne sme biti prva mera. Zamenik nemačkog ministra spoljnih poslova Mihael Link tako je insistirao na smanjenju deficita. "Smatramo da je loš put da počnemo od uspostavljanja zajedničkih dugova, što se u ovom izveštaju predstavlja kao rešenje za sve probleme", rekao je on. Prema izvorima sa jednog skupštinskog sastanka, kancelarka Angela Merkel je čak rekla da neće biti evro obveznica "dok je živa", s tim što je to bilo izrečeno u jeku rasprave.
Na dnevnom redu su i mere za podsticanje rasta, tim značajnije što se prognoze za izlazak zone evra iz recesije pogoršavaju. Lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije dogovorili su se na mini-samitu 22. juna da bi trebalo da se pokrene 1% bruto domaćeg proizvoda EU - odnosno između 120 i 130 milijardi evra - za podsticanje rasta. Da bi se to učinilo, potrebno je odobrenje još 23 zemlje. Mehanizam sa korišćenje tog novca išao bi preko jačanja Evropske investicione banke, uspostavljanja takozvanih projektnih obveznica, odnosno zajedničkih pozajmica za finansiranje infrastrukture, što je u EU već rađeno, i preko evropskih fondova koji su i dalje neiskorišćeni.
Vitorino: Potrebno ići korak po korak
Predsednik tink-tenka (think tank) Naša Evropa (Notre Europe) Antonio Vitorino smatra da je jasno da se na samitu ne mogu očekivati odluke o svim tim pitanjima, ali da je značajno da se postigne opšti kompromos o putu ka bankarskoj, budžetskoj i političkoj uniji. Prema njegovim rečima, uz taj plan je potrebno usvojiti i plan puta za naredna polugođa.
"Potrebno je razdvojiti odluke koje se mogu doneti veoma brzo i o kojima već postoji politička saglasnost (na primer davanje ovlašćenja za nadzor bankarskog sistema Evropskoj centralnoj banci) od inicijativa koje iziskuju promenu osnivačkih sporazuma i/ili veliku tehničku pripremu (na primer evropski fond za restrukturiranje bankarskog sektora ili izdavanje evro obveznica", naveo je on, a objavljeno je na sajtu Naše Evrope, koja se zalaže za tesno povezivanje Evrope, odnosno put ka evropskoj federaciji.
Prema njegovim rečima, za situaciju u Grčkoj najbolje je da se prihvati "inteligentna" revizija memoranduma o merama štednje koji je sklopljen sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom. "To ne znači da treba davati poklone Grcima i obećavati im više novca, već da je potrebno izmeniti neke aspekte agende memoranduma (posebno u pogledu napora za budžetsko prilagođavanje) kako bi bili realističniji, ali i kredibilniji za finansijska tržista.
Kada je reč o Španiji, problemi u bankarskom sektoru te zemlje, smatra Vitorino, omogućiće Evropi da krene put bankarske unije, što će se pozitivno odraziti na stabilnost monetarne unije. Vest o pomoći Španiji koja će omogućiti državi da bankama daje pozajmice, nije umirila tržišta, rekao je Vitorino. "Rezultat je da Španija mora da se zadužuje po stopama višim od 5% za kratkoročne pozajmice, a za dugoročne čak i za više od 7% što, srednjeročno gledano, nije održivo", rekao je on.
Prema rečima predsednika Naše Evrope, koju je osnovao jedan od otaca Evrope Žak Delor (Jacques Delors), potrebne su mere za prekid veze između krize u bankarskom sektoru i dužničke krize zemlje.
Nervoza na tržištu
Kao što je i uobičajeno uoči odlučujućih sastanaka, na tržištu valada nervoza. Berze su 26. juna zatvorene ili u minusu ili nepromenjeno, s tim što je na madridskoj berzi zabeležen pad od 1,44%.
Španija je u centru pažnje. Pored toga što je zvanično podnela zahtev za pomoć za banke, Španija se suočila i sa snižavanjem rejtinga banaka - Mudiz je snizio ocenu za 28 finansijskh institucija te zemlje. Španija je u tom kontekstu pozajmila 3,077 milijardi evra na tri i šest meseci, sa kamatnim stopama u oštrom porastu.
Veliki rast kamatne stope zabeležila je Italija, koja je pozajmila 3,9 milijardi evra.
U ponedeljak 25. juna pomoć je zatražila je peta zemlja - Kipar, čiji bankarski sektor je pretrpeo teške posledice zbog krize u Grčkoj.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
