Slovenija bi zbog problema u bankarskom sektoru mogla postati šesta članica zone evra koja će zatražiti pomoć EU. Analitičari procenjuju da Sloveniji treba tri do 3,5 milijarde evra za dokapitalizaciju banaka koje su previše izložene rizičnim projektima, odnosno imaju previše takozvanih problematičnih kredita. Ljubljana nije zvanično od EU zatražila pomoć za svoje banke, a tu mogućnost za sada odbacuju slovenačke vlasti. Međutim, ni intervencija države u dokapitalizaciji Nove ljubljanske banke (NLB), koja posluje i u Srbiji, nije otklonila sumnje u otpornost slovenačkog bankarskog sistema. NLB mora da se dokapitalizuje da bi se uskladila sa novim propisima EU, a pomoć države postala je potrebna kada je manjinski akcionar, belgijska banka KBC, zbog sopstvenih teškoća odustala od dokapitalizacije.

Nakon odustajanja KBC, Slovenija se našla u situaciji da sama uloži kapital u NLB da bi povećala nivo adekvatnosti kapitala u skladu sa novim evropskim propisima čiji je cilj da se banke pripreme za krizu, odnosno da raspolažu sa više kaptiala da bi mogle da pokriju loše plasmane.

Prvobitno je bilo dogovoreno da do 30. juna KBC kupi deonice u NLB u vrednosti od 61 milion evra i time poveća svoj udeo u toj banci sa 25% na 33,9%. Istovremeno, vlada bi kupila konvertibilne obveznice u vrednosti 320 miliona evra. Time bi se nivo adekvatnosti kapitala NLB povećao sa 6% na 9%, što banke na zahtev Evropskog tela za banke (EBA) moraju učiniti.

KBC je, međutim, odustala od toga pošto joj Komisija nije jasno rekla da može da zadrži udeo u NLB i posle 2012. S obzirom da je i sama dobila državnu pomoć nakon velikih gubitaka u 2008, KBC je dužna da se, prema planu o restrukturiranju koji je u novembru 2009. odobrila Evropska komisija, povuče iz više banaka. KBC mora da se povuče iz NLB do 31. decembra 2012, a na sastanku koji je tražio KBC evropski komesar za zaštitu konkurencije Hoakin Almunija (Joaquin Almunia) je, kako prenosi briselski EurAktiv, obavestio belgijsku banku da mora da se povinuje planu. KBC-u je rečeno da, ako želi da zadrži udeo u NLB i nakon 2012, to mora da nadoknadi drugim odgovarajućim merama, odnosno da se povuče iz neke druge zemlje istočne ili centralne Evrope.

Slovenačke vlasti su zatim obvestile Komisiju da će na drugi način, putem fondova, dokapitalizovati NLB sa 382,9 miliona evra. Komisija je to u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći odobrila privremeno - na šest meseci, ali je pokrenula i istragu o planu za restrukturiranje banke.

Slovenija je 3. jula sa 61 milionom evra dokapitalizovala svoju najveću banku, preko paradržavnih fondova Slovenačkog odštetnog fonda (Sod) i Kapitalnog društva (Kad). Udeo države se time u NLB povećao sa 55% na oko 64%, dok se učešće KBC smanjilo sa 25% na oko 22%, prenose slovenački mediji. Po informacijama dnevnika "Delo", Vlada Slovenije je već duže vreme pregovarala sa paradržavnim fondovima o toj dokapitalizaciji.

Slovenačko Ministarstvo finansija je prethodno saopštilo da će ti fondovi iskoristiti rezerve za kupovinu deonica tako da neće biti novog zaduživanja ili povećanja budžetskog deficta.

Poznavaoci prilika u Sloveniji upozoravaju da ni najnovija državna intervencija neće pomoći NLB banci, niti će to moći da učini manjinski vlasnik KBC, već da će joj biti potrebna dodatna sredstva.

Kako navodi Rojters, slovenačke vlasti se nadaju da će do kraja godine prodati više od polovine udela u NLB strateškom investitoru i planiraju da zadrže udeo od 25%. NLB je prijavila neto gubitak u 2011. u iznosu od 239 miliona evra, a godinu dana godina ranije gubitak od 202 miliona evra. NLB je najveća slovenačka banka, u čijem posedu je jedna trećina aktive u slovenačkom bankarskom sektoru. Grupa NLB u Srbiji ima NLB banku, čija aktiva je prema podacima Narodne banke Srbije s kraja marta iznosi 41,6 milijardi dinara, po čemu je a 16. mestu od 33 banke u Srbiji. Prema izveštaju NLB banke, ona je u prvom tromesečju zabeležila dobit od 25,4 miliona dinara.

Banke u Sloveniji su oslabljene zbog problematičnih zajmova koje su davale firmama. Dokapitalizacija je potrebna i Abanci i Novoj kreditnoj banci Maribor.

Grčki scenario za Sloveniju?

Evropska komisija je 3. jula objavila da ne očekuje molbu Slovenije za finansijsku pomoć, o čemu su u poslednje vreme pisali veliki evropski dnevnici. Štampa u EU i stručnjaci ocenuju da bi Slovenija mogla biti šesta zemlja zone evra kojoj bi mogla zatrebati pomoć.

Portparol Evropske komisije je rekao 3. jula da komisija nije dobila zvaničan zahtev za pomoć od Slovenije i da nema šta da doda finansijskim preporukama koje je za tu zemlju objavila u maju.

Nakon samita EU u Briselu, slovenački premijer Janez Janša je 29. juna rekao da za sada nema nikakvih razloga da Slovenija zatraži pomoć od Evrope. On je dodao da mere koje su preduzete dovoljne, ali je dodao da neizvesnost postoji jedino kada je reč o bankarskom sektoru. Janša je rekao da su sprovedene kontrole u vodećim bankama i da će Slovenija moći da da odogovr u vezi sa evropskom pomoći tek pošto rezultati kontrola budu poznati.

Dva dana ranije, Janša je rekao da bi Slovenija mogla da se nađe u situaciji da zatraži međunarodnu pomoć i suoči se sa "grčkim scenariom", ako opozicija u julu ne podrži izmene zakona koje su predložene kako bi se stabilizovale javne finansije. "Ishod glasanja u parlamentu će odrediti da li će Slovenci moći sami da pobede ekonomsku krizu ili će morati da se povinuju uslovima koje im nameću drugi (EU)", rekao je Janša, preneo je AFP.

Slovenački parlament će se tada izjasniti o unošenju zlatnog budžetskog pravila u ustav i izmenama propisa za organizovanje referenduma koje je predložila Janezova konzervativna SDS, kako bi se izbeglo osporavanje ili blokiranje zakona o javnim finansijama. Prema sadašnjem zakonu, stranke, sidnikati i bilo koja oganizacija civilnog društva koja prikupi 40.000 potpisa može da traži referendum i usporitvi se zakonu koji je već izglasan u parlamentu. Vlada se odlučila na taj korak, poučena iskustvom prethodne vlade koja je u decembru 2011. oborena, pošto su građani na referendumu odbacili reformu penzionog sistema.

Da bi te izmene bile izglasane potrebna je podrška dve trećine poslanika u parlamentu, ali im se protivi vodeća opoziciona partija Pozitivna Slovenija, koje predovodi gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

<

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pomoć Španiji: tajni razgovori i pritisci
  
• 

  Vesti

  : Nemačka strahuje od raspada zone evra
  
• 

  Vesti

  : Problematični krediti sve veći problem za Srbiju