Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament odbacio ACTA
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament je 4. jula odbacio Međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja i piraterije (ACTA), koji je izazvao kritike zbog mogućeg ugrožavanja sloboda, posebno korisnika interneta. Pošto parlament nije prihvatio taj sporazum, on neće moći da važi u EU, odnosno da postane zakon, iako su ga potpisale 22 njene članice. To je prvi put da je Evropski parlament ostvario mogućnost koju je dobio Ugovorom iz Lisabona da odbaci međunarodni trgovinski sporazum.
Evropski poslanici su velikom većinom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija - 478 poslanika bilo je protiv, 39 je bilo za, a 165 poslanika se uzdržalo od glasanja. Evropski parlament odbio da usvoji sporazum ACTA pošto je pet njegovih odbora dalo negativno mišljenje na sadržaj sporazuma. Svi nadležni odbori Evropskog parlamenta - za građanske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i međunarodnu trgovinu - dali su negativno mišljenje o ACTA.
Tokom rasprave 3. juna samo je grupa konzervativnih poslanika stala u odbranu ACTA. Oni su zatražili od Evropskog parlamenta da sačeka mišljenje Evropskog suda pravde o tome da li je taj sporazum u skladu sa evropskim zakonima. Međutim, pošto je većina poslanika odbacila taj zahtev, znatan broj poslanika je bio uzdržan prilikom glasanja, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
Izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA, britanski poslanik Dejvid Martin (David) ukazao je na značaj borbe protiv piraterije i krivotvorenja, ali je pozvao posalnike da odbace ACTA jer nije do kraja jasan, što bi moglo da ugrozi građanske slobode, preneo je AFP.
U raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je rekao da će sporazum ponovo izneti pred parlament ako Evropski sud pravde bude dao pozitivno mišljenje na taj dokument. Komisija se zalaže za prihvatanje sporazuma zbog zaštite ekonomskih interesa kompanij koje su žrtve piraterije i krivotovrenja.
Background Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije potpisale su 26. januara 2012. u Tokiju međunarodni sporazum ACTA, čiji je cilj da se harmoniziju međunarodni standardi u zaštiti intelektualne svojine u više oblasti, od muzičke i filmske do farmaceutske industrije.
Sporazum treba između ostalog da zaštiti intelektualno vlasništvo i umetnička dela od masovnih krađa i piraterije na internetu. Mnogi stručnjaci, međutim, upozoravaju da sporazum može pod maskom borbe protiv piraterije da ugrozi slobodu interneta i anonimnost njegovih korisnika.
Popuštajući pred sve većim nezadovoljstvom javnosti, Komisija je saopštila 22. februara 20120. da će se obratiti Evropskom sudu pravde kako bi taj sud utvrdio da li je ACTA u skladu sa osnovnim pravima i slobodama u EU, poput slobode izražavanja i informisanja, zaštite podataka i intelektualne svojine.
Akta je ugovarana od 2007. godine između SAD, Japana, Kanade, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i još nekoliko zemalja. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, što je bilo naročita meta protivnika sporazuma. Sporazum stupa na snagu ako ga ratifikuje najmanje šest potpisnica.
Dojče vele navodi da ovakav ishod glasanja predstavlja "pobedu hiljada Evropljana koji su gnevno protestovali protiv Akte", a Evropski parlament je saopštio da je tokom ove rasprave prvi put iskusio "direktno lobiranje hiljada građana EU", s obzirom na demonstracije nezadovoljnih građana i imejlove i pozive koji su slali poslanicima.
Parlament je saopštio da je dobio peticiju sa potpisima oko 2,8 miliona građana širom sveta koji su tražili da ga odbaci.
Sporazum od početka izaziva kontroverze. Širom Evrope su izbili protesti, pošto su 22 od 27 zemalja Unije stavile potpis na taj sporazum, koji je nekoliko godina ugovaran iza zatvorenih vrata.
Protivnici sporazuma su tvrdili da ACTA omogućava cenzuru interneta, da je pristrasna u korist vlasnika autorskih prava, posebno muzičke i filmske industrije u SAD, a da internet provajdere pretvara u "šerife" koji će kontrolisati šta rade njihovi korisnici.
Proces ratifikacije ACTA je pokrenuo debatu širom Evrope o tom sporzumu, slobodi na internetu i značaju koji zaštita evropske intelektualne svojine ima za naše ekonomije. Pod žestokim pritiskom javnosti mnoge članice EU koje su potpisale sporazum su tokom zime i proleća zamrznule postupak ratifikacije dok ne budu videle ishod glasanja u Evropskom parlamentu.
U međuvremenu, Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda za ljudska prava da proceni da li je ACTA u skladu s evropskim propisima, ali je Evropski parlament odlučio da razmotri sporazum i glasa o njemu pre no što Sud donese svoje mišljenje, što je proces koji bi mogao da potraje i do dve godine.
Evropska komesarka za unutrašnja pitanja i osnovna prava Vivijan Reding je ranije upozorila da pravo na intelektualnu svojinu nije "apsolutno osnovno pravo" i naglasila da zaštita tog prava nikada ne može biti opravdanje za ugrožavanje slobode izražavanja ili blokiranje pristupa na internetu
Oblast zaštite intelektualne svojine spada u nadležnost i EU i članica. Zbog toga sporazum moraju da potpišu i ratifikuju svih 27 članica, kao i EU. Da bi sporazum bio prihvaćen, mora da ga odobri i Evropski parlament. Nakon ratifikacije u članicama i usvajanja u Evropskom parlamentu, konačnu odluku o zaključivanju sporazuma donosi Savet ministara EU. Tek tada se obaveštavaju ostale potpisnice ACTA i sporazum stupa na snagu.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
