Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Inicijativa za smenu predsednika Rumunije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Većina u rumunskom parlamentu je 5. jula na vanrednoj sednici kojoj je prisustvovao i šef države, predstavila zahtev za smenjivanje predsednika Republike Trajana Baseskua. Nova parlamentarna većina smatra da je predsednik tokom svog drugog mandata više puta prekršio Ustav - preuzimanjem dužnosti premijera i stalnim mešanjem u poslove Vlade, nepoštovanjem parlamenta i drugih državnih institucija. Inicijativa za smenjivanje šefa države usledila je nakon neuspelih pokušaja kohabitacije premijera i predsednika.
Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL) i Konzervativna partija (PC) koje čine Socijal-liberalnu uniju (USL), osvojile su parlamentarnu većinu 27. aprila, a 7. maja formirana je Vlada Viktora Ponte.
Baseskuova Demokratska liberalna partija (PDL) i njeni saveznici izgubili su većinu zbog teških i, kako se tvrdilo, često nepotrebnih mera štednje koje su pogodile najsiromašnije i zbog skromnog ekonomskog razvoja.
Premijer Ponta je ranije izjavio da je spreman na kohabitaciju sa predsednikom, ali to nije bilo moguće, sledio je niz konflikata od kojih su neki bili veoma oštri, a bilo je i pokušaja kompromitovanja ministara. Tako nastala nepomirljivost i netolerancija dovele su do inicijative za smenjivanje šefa države.
U tekstu zahteva za smenjivanje koji je 5. jula pročitan, navodi se da Basesku nije poštovao Ustav, niti princip podele vlasti, već je kontrolisao Vladu i faktički bio i premijer i predsednik Demokratske liberalne partije, jer je Emil Bok, koji je od 2009. bio na tim funkcijama, ispunjavao sve što mu je Basesku tražio.
Basesku nije međutim obavio glavnu dužnost - da bude posrednik među državnim institucijama, već je izazivao stalne konflikte. On je na samom početku svog prvog mandata izjavio da neće biti predsednik-arbitar, već "predsednik igrač", podseća se u zahtevu za smenjivanje.
Tokom svog prvog mandata u tome nije uspeo jer mu se tadašnji premijer Kalin Popesku Taričeanu stalno suprostavljao, ali su tih godina beleženi stalni sukobi i pokušaji da se premijer smeni, do čega nije došlo.
U tekstu se navodi da je Basesku kontrolisao pravosuđe u toj meri da je imenovao glavnog tužzioca Uprave za suzbijanje korupcije (DNA) i glavnog državnog tužioca.
Navedeni su i primeri Baseskuovog mešanja u pravosuđe: on je u svom prvom mandatu imenovao više od 3.000 sudija i tužilaca, dok su bivši predsednici Jon Ilijesku i Emil Konstantinesku imenovali 1.029, odnosno 1.072 sudija. O kontroli pravosuđa govore i česti protesti Nacionalne unije sudija.
Basesku je u Parlamentu rekao da je od 2005. godine modernizovao državne intitucije, izgradio "nezavisno i slobodno pravosuđe" i ocenio da njegovi kritičari sada žele da pravosuđe stave "pod kontrolu".
Predsednik je naveo da "nije hteo da laže", da je uvek govorio šta se može i šta se ne može, i da je hteo da predupredi da se desi nešto loše.
Po proceduri, Ustavni sud do 6. jula treba da iznese fakultativno mišljenje o suspendovanju predsednika. Rasprava i glasanje o zahtevu za smenjivanje predsednika održaće tog dana popodne, kada će u parlamentu govoriti i Basesku.
Posle glasanja, ukoliko se zahtev podrži, u roku od dve sedmice organizovaće se referendum na kojem će biti doneta konačnau odluka o smenjivanju Baseskua.
Parlament je za smenjvanje Baseskua glasao i 2007. godine, ali je tada na referendumu većina bila protiv.
Konflikt predsednika i premijera se objašnjava time što Vlada samostalno ispunjava svoje obaveze, ne potčinjavajući se Baseskuu. Kako se ocenjuje, to nije sukob predsednika desnog centra i premijera levog centra, već borba za vlast.
Autor: Jelkica Petrov, dopisnica Agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
