Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumuni ujedinjeni protiv političara
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rumuni su i 18. januara u Bukureštu i 20 županija izašli da demonstriraju protiv predsednika Trajana Baseskua i vlade Emila Boka, iako je sve hladnije. To je bio šesti dan protesta ljudi svih socijalnih kategorija, starih i mladih, koji protestuju protiv stalnog pada životnog standarda, arogancije vladajuće klase koja nije u stanju da obezbedi ni onaj minimum potreban za život velikog broja građana. Zajednička im je još jedna tačka - odbojnost prema političarima, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji.
Demonstranti protestuju i zato jer vlast, kako navode, vidljivo ignoriše demokratske principe, ljudska prava, intelektualne vrednosti oličene u prosveti, kulturi, zdravstvu.
Oni izlaze svaki zbog svojih briga, teškoća i nezadovoljstva, a za sve to najviše krive predsednika Trajana Baseskua jer smatraju da on kontroliše sve državne institucije i sam odlučuje za 22 miliona Rumuna.
Background Rumunija je EU pristupila 2007. godine, kao i Bugarska. Rumunija je među najsiromašnijim zemljama u EU po pitanju plata, kao i bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Nezaposlenost, međutim, nije toliko visoka kao u nekim drugim zemljama i ispod je proseka EU.
Prosečna godišnja neto plata u Rumuniji prošle godine je iznosila 3.567 evra, odnosno oko 300 evra mesečno, dok je prosek 25 članica EU, bez Bugarske i Rumunije, 19.088 evra, odnosno 5,3 puta više. U Rumuniji je bruto domaći proizvod po stanovniku, koji se smatra jednim od pokazatelja bogatstva zemlje, 46% evropskog proseka. Bugarska, ali i veći deo Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ima još niži BDP po stanovniku.
Rumunija je prema podacima iz 2010. i jeftinija od svih zemalja EU osim Bugarske, sa indeksom cena na nivou 58,8% evropskog proseka, što je otprilike na nivou Crne Gore.
Pokazatelj po kojem je Rumunija u relativno dobrom položaju je stopa nezaposlenosti, koja je u trećem tromesečju iznosila 7,5%, dok je prosek EU bio 9,7%. Rumunija je po tome otprilike na nivou Belgije, i bilja od mnogih zemalja EU, uključujući i Veliku Britaniju, Letoniju, Francusku i Italiju.
Rumuniju je 2009. pogodila teška ekonomska kriza, sa recesijom od 6,6%. Pad se, međutim, u 2010. smanjio na 1,6%, procena za 2011. je rast od 1,7%, a predviđanja za 2012. i 2013. rast od 2,1% odnosno 3,4%.
Protesti su spontani, niko ih ne organizuje, ali se demonstranti dobro osećaju zajedno, jer govore otvoreno o svojim problemima. Ta spontanost je često nedostajala tokom protesta zbog mera štednje u 2010. godini.
Prema pisanju AFP-a, "kap koja je prelila čašu" i dovela do okupljanja bio je odnos predsednika Trajana Baseskua prema lekaru Raedu Arafatu, državnom podsekretaru za zdravstvo i osnivaču jedne hitne medicinske službe koja dosta dobro funkcioniše. Malo je falilo da Arafat bude prinuđen da podnese ostavku nakon što se suprotstavio planu reforme zdravstva, koju Basesku brani svim sredstvima. Basesku ga je tokom nastupa na televiziji optužio da se njegov dropinos svodi na "dezinformisanje stanovništva".
"Predsednik se suprotstavio ličnosti koja uživa značajno poverenje među rumunskim stanovništvom, i to je bio okidač, katalizator opšteg nezadovoljstva na svim nivoima rumunskog stanovništva", objasila je sociolog Mirčea Kivu.
Karakteristično za demonstrante je to da velika većina ne trpi političare, ne pripada političkim partijama, te političari i nemaju smelosti da im se približe. Dva političara iz opozicije su pokušala da uđu među demonstrante ali su bili izviždani i primorani da napuste protest, jer ljudi nisu samo protiv vlasti, već i protiv političara uopšte.
Opoziciona Socijal-liberalna unija (USL) sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL), jedina parlamentarna opozicija u Rumuniji, najavila je za 19. januar popodne marš i miting 10.000 ljudi u Bukureštu, upravo na Trgu Univerziteta gde građani protestuju.
Biće to važan test za opoziciju koja se sprema da preuzme vlast, jer se može desiti da ih ljudi ne prihvate i time im pokažu da, ako ne žele više političare kao takve, da onda više ni oni, koji su opozicija sadašnjoj vlasti, nisu poželjni.
Vlada desnog centra je u jeku teške recesije 2009. godine odlučila da sprovede mere štednje, najrigoroznije u EU, da bi dobila paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda i EU. Tako je AFP-u penzionerka koja je radila 37 godina rekla da ima penziju 160 evra, dok je prosečna plata 350 evra.
Autor: Dopisnica Bete iz Bukurešta Jelkica Petrov i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
