Zabrinutost za ekonomsku budućnost Španije jača u finansijskim krugovima uprkos sporazumu o paketu pomoći za tu zemlju koji je postignut 20. jula. Kamatna stopa na dugoročne obveznice Španije dostigla je i 7,5%, što je neodrživo, a recesija se produbila i nastaviće se i naredne godine. To podstiče špekulacije da će Španiji biti potrebna pomoć za celu zemlju, a ne samo za bankarski sektor. Neizvesnost se odmah odrazila na evropske berze i tržište novca - indeksi na evropskim berzama su 23. jula bili u padu, a evro je pao i dostigao najniži nivo prema jenu za prethodnih 12 godina.

Na berzi u Parizu zabeležen je pad od 2,14%, u Frankfurtu za 1,74%, Londonu za 1,68%, dok je u zemljama koje su najviše pogođene krizom pad bio veći - u Milanu za 5%, Madridu za 5,4%, a Atini 6%. Pad je zabeležen i na berzama u Aziji.

Na tržištu novca, evro je opao na 1,21 dolar tokom prepodneva 23. jula, što je najniži nivo za prethodne dve godine, pa je povratio delić vrednosti, dok je najizraženiji pad prema jenu - gde je u jednom trenutku evro pao na 94,3 jena, što je najniža vrednost od 2000. godine. Ovako snažan rast jena, koji se smatra sigurnom investicijom u kriznim vremenima, ne odgovara ni samom Japanu jer ometa izvoz, pa nije isključena ni intervencija te zemlje na deviznom tržištu.

Jedan od najvećih problema je što se Španija ponovo zadužuje po visokoj stopi, koja dostiže i 7,5%.

Investitori su takođe zabrinuti i zbog toga što je jedan od najznačajnijih regiona Španije, Valensija, 20. jula, kada je postignut sporazum o pomoći španskim bankama, i sama zatražila pomoć.

Vesti o kretanjima u španskoj privredi ne mogu da odagnaju zabrinutost: procena nezaposlenosti za ovu godinu povećana je na 24,6%, a prema novim podacima Narodne banke Španije, recesija će se nastaviti i 2013. godine, da bi se privredni rast ponovo ostvario tek 2014. godine. Recesija se u drugom tromesečju, prema proceni Narodne banke, produbila na 0,4%.

Sve oči uprte u Evropsku centralnu banku

Uprkos svim lošim vestima, ministar ekonomije Španije 23. jula je ponovo odbacio mogućnost da Španija zatraži sveobuhvatnu pomoć za finansije te zemlje, poput Grčke.

Na pitanje novinara da li odbacuje takvu mogućnost, on je odgovorio "bez sumnje". "Sa ovakvom neizvesnošću i nestabilnošću, tržišta se ponašaju neracionalno. Glavne potencijalne mere nisu u nadležnostima vlada", rekao je on, aludirajući na Evropsku centralnu banku, kojoj i analitičari pripisuju veliku moguću ulogu.

Ministar inostranih poslova Žoze Manuel Garsija Margalo (Jose Garcia-Margallo) ponovo je pozvao Evropsku centralnu banku na intervenciju, pre svega kupovinu španskog duga da bi se okončala špekulacija na tržištu na štetu Španije.

Potrese je osetila i Italija, koja se smatra "slabom karikom" evro zone, podložnom krizi. Kamatna stopa za dugoročno zaduzivanje te zemlje uveliko je premašila 6%. Vlada zabrinutost i za situaciju u Grčkoj, čija vlada se ove sedmice sastaje sa poveriocima te zemlje - EU, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom - kako bi pokušali da se dogovore o reformama i uštedama neophodnim za njihovo sprovođenje.

Analitičari smatraju da, kratkoročno gledano, samo Evropska centralna banka može da "ugasi požar". Intervencija je, prema stratezima banke BNP Pariba (Paribas) moguća u narednim sedmicama ukoliko se situacija dodatno pogorša.

Za početak - 30 milijardi evra

Plan pomoći za Španiju odobrili su ministri zone evra 20. jula na telefonskoj konferenciji. Iznos će biti naknadno utvrđen u zavisnosti od potreba banaka, u najvišem iznosu od 100 milijardi evra, s tim što će u prvi mah, do kraja jula, Španiji biti stavljeno na raspolaganje 30 milijardi evra.

Analitičari se boje da plan nije dovoljan i da će čak biti potrebna pomoć za celu zemlju.

Ovo je četvrta zemlja kojoj je odobren plan pomoći od početka krize u zoni evra krajem 2009. godine.

Za razliku od planova pomoći za Grčku, Irsku i Portugaliju, Španija će dobiti pomoć isključivo za bankarski sektor. U Španiji je zato najavljivano da plan neće biti praćen strogim merama štednje kakve su nametane ostalim zemljama koje su dobijale pomoć.

Opasnost od socijalnih nemira

Međutim, evro zona će Španiji nametnuti stroge uslove koji će se uglavnom, ali ne i u potpunosti, odnositi na finansijski sektor.

Osnovno je da će banke morati da predstavljaju planove restrukturiranja i da očiste bilanse od sumnjive aktive. Povećaće se i nadzor nad bankama i propisi, što će uključiti i mogućnost inspekcije iz Brisela u svakoj finansijskoj ustanovi te zemlje.

Španija će takođe morati da poštuje obaveze koje je preuzela za smanjivanje prekomernog deficita do 2014. godine. Mere za uštede 65 milijardi evra već su usvojene, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo i proteste.

Stotine hiljada Španaca izašlo je 20. jula na ulice u znak protesta zbog novih mera vlade, između ostalog pvoećanja poreza na dodatu vrednost.

Na problem socijalnog nezadovoljstva ukazao je i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc u razgovoru za nemački dnevnik Bild objavljen 21. jula.

"Protesti u Španiji pokazuju da postoji opasnost od socijalnih nemira zbog visoke stope nezaposlenosti u Evropi", kazao je Šulc.

On se založio da se uspostave "novi evropski programi da bi se najzad stvorila radna mesta za tu generaciju".

Šulc je istakao da se situacija u Španiji ne može porediti sa Grčkom. Kako je naveo, reč je o zemlji sa "solidnom industrisjkom osnovom i dobro organizovanim administracijom".

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Raste nezadovoljstvo u Španiji
  
• 

  Vesti

  : Španija povećava PDV na 21%
  
• 

  Vesti

  : Evro zona usaglasila pomoć Španiji
  
• 

  Vesti

  : Kriza - podsticaj za stvaranje ekonomske unije u Evropi