Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evro zona usaglasila pomoć Španiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zone evra uspeli su u noći između 9. i 10. jula da se dogovore o planu pomoći španskim bankama, na osnovu koga bi Madrid već krajem meseca mogao da dobije 30 milijardi evra. Ministri zone evra su se dogovorili i da Španiji produže rok za smanjenje budžetskog deficita zbog ekonomskih teškoća sa kojima se ta zemlja suočava. Na sastanku je doneta odluka da se obnovi mandat sadašnjem šefu Evrogrupe Žan-Klodu Junkeru (Jean-Claude Juncker) čime je privremeno odloženo rešavanje pitanja njegovog naslednika, oko koga su se članice sporile.
Produžvanjem mandata Junkeru i imenovanjem visokih funkcionera u finansijskim institucijama razrešena su pitanja koje su već mesecima opterećivala zonu evra i EU.
Junker je posle sastanka koji je trajao devet sati saopštio da je postignut politički dogovor o nacrtu memoranduma koji se odnosi na pomoć španskim bankama. Prema njegovim rečima, cilj je da taj dogovor krajem jula bude i zvanično potvrđen kako bi Španija mogla da dobije pomoć od 30 milijardi evra. Novi sastanak Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija zone evra, zakazan je za 20. juli.
Rok za otplatu zajmova biće najviše 15 godina, ali će u proseku biti 12 i po godina, rekao je Junker.
Zemlje evro zone su za pomoć španskim bankama predvidele pomoć od oko 100 milijardi evra, ali će definitivna odluka o visini finansijske pomoći biti doneta najverovatnije u septembru, pošto se utvrdi koliko je svakoj banci pojedinačno potrebno.
Za pružanje pomoći biće postavljeni uslovi, kako za ukupni finansijski sektor tako i za svaku banku pojedinačno. "Među tim uslovima biće i smanjenje plata rukovodilaca banaka", rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble).
Zemlje evro zone su postigle dogovor da se Španiji, zbog ekonomskih teškoća sa kojima se suočava, produži rok za godinu dana - do 2014. da budžetski deficit spusti na 3% bruto domaćeg proizvoda.
Background Finansijski sektor je slaba karika španske privrede od 2008. godine, kada je počeo krah tržišta nekretnina. Do kraja 2011. godine španske banke su u bilansu nakupile 184 milijardi evra problematične aktive, što je 60% njihovog portfelja. Situacija se naglo pogoršala početkom maja 2012, kada je objavljeno da će država pomoći trećoj španskoj banci po visini aktive, Bankiji (Bankia), sa 23,5 milijardi evra. Španija je zvanično zatražila pomoć 25. juna.
Stopa nezaposlenosti u Španiji je dostigla rekordnih 24,4% u aprilu i najviša je u EU.
Pomoć EU do sada je odobrena za tri zemlje zone evra - Grčku, Irsku i Portugaliju - u ukupnom iznosu od 543 milijarde evra.. Pored Španije i Kipar je zvanično zatražio pomoć za bankarski sektor.
Evropski komesar za ekonomske poslove Oli Ren (Olli Rehn) je kazao da će Madrid zauzvrat morati do kraja jula da predstavi plan reformi za 2013. i 2014, koji mora "bezrezervno da bude primenjen". Cilj je da ove godine španski deficit ne bude viši od 6,3%, da 2013. bude do 4,5, a 2014. godine 2,8%, rekao je on.
Ministri finansija zone evra doneli su još jednu odluku na koju se s nestrpljnjem čekalo - da Junkeru produže mandat za dve i po godine. Junker je, međutim, izjavio da će znatno ranije otići sa tog mesta, najkasnije počektom naredne godine.
Članice zone evra mesecima nisu mogle da pronađu rešenje za pitanje imenovanja novog šefa Evrogrupe. Kandidat za to strateško mesto bio je Šojble, ali se Francuska tome usprotivila i zatražila da se Junkeru produži mandat.
Pitanje Junkerovog naslednika, međutim, nije u potpunosti rešeno, a mediji špekulišu da bi nakon Junkera predsedavanje Evrogrupom moglo biiti prvo povereno Šojbleu a zatim Francuzu Pjeru Moskovisiju (Pierre Moscovici).
Ministri finansija zone evra su predložili još jednog Luksemburžanina, Iva Merša (Yves Mersch), na mesto u upravi Evropske centralne banke. Njegovo imenovanje treba 10. jula da potvrde ministri finansija svih 27 članica EU.
Takođe, Nemac Klaus Regling, sadašnji šef privremenog mehanizma pomoći - Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), imenovan je za šefa stalnog mehanizma, Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM).
ESM će raspolagati kapitalom od 80 milijardi evra, a njegovi kapaciteti za zajmove biće 500 milijardi evra. Taj mehanizam je trebalo da 9. jula stupi na snagu, ali je to odloženo jer još nije dovoljan broj članica ratifikovao sporazum kojim se on uspostavlja. On će imati ulogu "evropskog monetarnog fonda" i moći će da daje zajmove zemljama sa finanijskim problemima pod određeni uslovima. Iz njega će, takođe, moći da se direktno dokapitalizuju banke u zoni evra.
Ministri finansija EU treba da počnu da sprovode odluke donete na samitu EU 28. i 29. jula, posebno kada je reč o integrisanom nadzoru bankarskog sektor kako bi se omogućila direktna dokapitalizacija banaka iz ESM-a.
Evropska komisija bi trebalo da predlog o tome predstavi do početka septembra i da ga zatim dostavi Evropskoj centralnoj banci na razmatranje, kako bi nacrt bio spreman do kraja godine, rekao je Ren.
"To je vrlo ambiciozan plan rada", rekao je Moskovisi i dodao da će to omogućiti da se uđe u samu srž problema, pošto će se prekinuti začarani krug između krize bankarskog sektora i duzničke krize.
Francuska, takođe, želi da se direktna dokapitalizacija banaka iz fondova za pomoć primenjuje retroaktivno tako da španske banke mogu da iskoriste tu mogućnost.
I Ren i Junker su potvrdili da za direktnu dokapitalizaciju neće biti potrebne garancije države, otkolnivši tako neizvesnost koja je rasla proteklih dana.
Na dnevnom redu sastanka zone evra su i finansijske prilike u Grčkoj i potrebe Kipra za pomoć banaka, ali su odluke o tome odložene za kasnije.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
