Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Francusko-nemački odnosi - umetnost kompromisa
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska i Nemačka su 8. jula obeležile 50 godina pomirenja na ceremoniji u Remsu, gradu koji ima simbolično mesto u istoriji odnosa dve zemlje. Već 50 godina nemačko-francuska saradnja je motor evropskih integracija i to bi trebalo da se nastavi, iako je novi francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Holland) rekao da ne želi tako poverljiv odnos sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel kakav je negovao njegov prethodnik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy). Odnose dve zemlje koje su u novijoj istoriji tri puta ratovale sada odlikuje spremnost na kompromise, iako često imaju različite stavove o većini evropskih pitanja.
"Francusko-nemački odnosi su temelj evropske strukture, pošto nam je istorija dala posebnu odgovornost", rekao je francuski premijer Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault). Ero, bivši profesor nemačkog, želeo je da na taj način odgovori na kritike koje pre svega stižu iz opozicione desnice da su francuski socijalisti, koji su odnedavno na vlasti, za nekoliko nedelja unazadili francusko-nemačke odnose.
Činjenica je da je Oland, da bi progurao pakt o rastu na nivou EU, nastojao da zaobiđe Merkelovu oslonivši se delom na italijanskog premijera Marija Montija a delom na nemačke socijaldemokrate koji su u opoziciji. Na samitu EU u Briselu 27. i 28. juna francuski predsednik je podržao "savezništo" Rima i Madrida nasuprot Berlinu kako bi se omogućilo da se iz evropskih mehanizama pomoći dokapitalizuju banke i lakše kupuju obveznice zaduženih zemalja.
"Evropa ne može da funkcioniše sa nemačko-francuskim kondominijumom (zajedničkom upravom dve zemlje na nekoj teritoriji), koji odlučuje u ime svih ostalih. Italija postoji, evropske institucije postoje", rekao je nedavno francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus (Laurent Fabius).
Fransoa Oland je najavio tokom kampanje da će se distancirati od ere "Merkozi'" u kojoj je taj par, ne baš uvijeno, nametao svoje kompromise ostatku Unije, rekao je stručnjak iz evropskog nezavisnog instituta Evropski savet za spoljne odnose Tomas Klau (Thomas).
Međutim, Klau ne veruje da francusko-nemačkog par "kao ključni dvojac u evropskoj politici" počinje da se raspada. Prema njegovim rečima, ako bi se formirao blok na jugu nasuprot bloku na severu, to bi ugrozilo stabilnost a francuski socijalisti su toga vrlo svesni. "Marija Montija vrlo poštuju u Evropi ali njegovo prisustvo na čelu Italije je vrlo privremeno", rekao je on.
Klau je ocenio da je reč o "klasičnom scenariju kada par prolazi kroz trenutke krize nakon dolaska novih lidera". Težak početak su imali i nekadašnji predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Ćirac) i nemački kancelar Gerhard Šreder (Schroeder) koji je naginjao ka britanskom premijeru Toniju Bleru (Tony Blair). Nije bilo lako ni Merkelovoj i Sarkoziju, koji su, iako oboje pripadaju istoj političkoj orijentaciji, različitih temperamenata. Oni se nisu slagali oko mnogo toga - od Unije za Mediteran do uloge Evropske centralne banke.
"Francusko-nemačko prijateljstvo može da izdrži neslaganja, što nije prvi put", rekao je prošle nedelje nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle).
Konkretno, Francuska koja je centralizovana zemlja sa većom ulogom države i Nemačka sa federalnom organizacijom i liberalnom ekonomijom oduvek su imale različite stavove o većini evropskih politika - od energije i zaštite konkurencije do odbrane i spoljne politike. "Njihov odnos se nikada nije zasnivao na jednistvu stavova već želji da se postigne kompromis na osnovu različitih stavova kako bi se zatim usvojio na evropskom nivou", rekao je Klau.
Henrik Utervede iz francusko-nemačkog instituta u Ludvigsburgu smatra da je nemačko-francuski kompromis tu za vrlo važne, krupne odluke kada je reč o budućnosti političkog ili monetarnog ustrojstva. To važi i kada je reč o sada aktuelnom pitanju daljeg prenosa nadležnosti, koji prema Berlinu prethodi finansijskoj solidarnosti, dok se Francuska zalaže za suprotno - za solidarnost pre političke integracije.
Kompromis Francuske i Nemačke je utoliko snažniji ukoliko se njihovi stavovi više razlikuju. "Evropa funkcioniše po modelu velike koalicije. Rasprava Oland-Merkel, to je debata levice i desnice, stabilnosti i rasta. To je neophodna polemika", smatra Utervede.
Povodom pedesete godišnjice francusko-nemačkog pomirenja Oland i Merkelova su naglasili da prijateljstvo dve zemlje ničim ne može biti narušeno. Oni su to rekli prilikom susreta 8. jula ispred katedrale u Remsu, gde su 50 godina ranije tadašnji predsednik Francuske Šarl de Gol i nemački kancelar Konrad Adenauer postigli dogovor o pomirenju dva naroda.
Na obeležavanje godišnjice pomirenja senku je bacilo skrnavljenje grobova Nemaca koji su poginuli u Prvom svetskom ratu, na groblju Sent-Etjen-Arnes u severnom delu Francuske. Oland je to osudio i naglasio da "nijedna mračna sila" ne može da pokvari duboko nemačko-francusko prijateljstvo.
"Naše prijateljstvo inspiriše Evropu. Mi ne želimo da držimo lekcije, nameravno samo da damo primer" rekao je Oland. "Živelo francusko-nemačko prijateljstvo" rekla je Merkelova na francuskom, odogovarajući na Olandov govor.
"Evropa je više od novca i nemačko-francuski odnosi su nezaobilazni u tome, oni su snažno obležili evropsko ujedinjenje, ali to nije ekskluzivan odnos, svako je pozvan da mu se priključi", rekla je ona.
Oland je rekao da ima dobre odnose sa Merkelovom i da njih dvoje nisu morali da "forsiraju" odnose. "Ja sam oduvek imao sa Merkelovom iskrene odnose i ona takođe. Mi kažemo stvari, pokušavamo da pronađemo kompromise, da ne pričamo tek tako i da budemo svesni svojih odgovornosti", rekao je on.
Ceremonija u Remsu označila je početak obeležavanja 50. godišnjice od potpisivnaja Jelisejskog sporazuma, kojim su udareni temelji pomirenja dve zemlje posle Drugog svetskog rata. Taj sporazum su 22. januara 1963. potpisali De Gol i Adenauer. Oland je najavio da će na godišnjicu potpisivanja sporazuma u januaru 2013. doći u Berlin.
Rems je svedok sukoba između dve zemlje u novijoj istoriji. Taj grad su tokom francusko-pruskog rata 1870. okupirali Prusi, zatim je teško oštećen u bombardovanju tokom Prvog svetskog rata 1914. do 1918, a bio je pod okupacijom nacističke Nemačke od juna 1940. do avgusta 1944. godine.
Zapovednik savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, američki general Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) je u tom gradu postavio svoj glavni štab i u Remsu je 7. maja 1945. nemački general Alfred Jodl potpisao bezuslovnu kapitulaciju nacističkih snaga.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
