Bugarska, koja u septembru 2012. ima neraspodeljenih 1,5 milijardi evra sredstava iz fondova Evropske unije, uspela je da iskoristi deo evropskog novca za izgradnju nove linije metroa u Sofiji, ali mora da bude u mogućnosti da sredstva iskoristi i za druge infrastrukturne projekte, poručila je Evropska komisija jednoj od dve najmlađe članice Unije. Sa 19% iskorišćenosti strukturnih i kohezionih fondova, od Bugarske je u EU gora samo Rumunija koja to uspeva sa svega 4%, pokazao je izveštaj Komisije za evropske poslove pri francuskom Senatu.

Poslednjeg dana avgusta, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) otvorio je u Sofiji liniju metroa koja je delimično izgrađena sredstvima EU i čija se jedna stanica simbolično zove Evropska unija. Na ceremoniji otvaranja zajedno s bugarskim premijerom Bojkom Borisovim Barozo je rekao da je to "perfektna demonstracija" kako Evropa pomaže zemlji, pošto je EU platila polovinu troškova izgradnje.

U zemlji je sada malo onih koji se žale zbog ulaska u EU 1. januara 2007. jer stotine hiljada Bugara živi i radi u zemljama Unije i, uprkos krizi, šalje u domovinu sve veće i veće sume novca.

Kao i još sedam članica EU (Rumunija, Danska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka), i Bugarska je ugovorom obavezana da se pridruži zoni evra. To, međutim, znači da ispunjava sve kriterijume za ulazak u evro zonu, odnosno kriterijume konvergencije. Za ulazak u evro zonu potrebno je da deficit zemlje ne bude viši od 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug od 60% bruto domaceg proizvoda. Inflacija tokom cele godine sme da bude najviše 1,5% visa nego u tri zemlje članice evro zone sa najnižom inflacijom, a dugoročne kamatne stope mogu da budu najviše za dva procentna poena više nego u tri zemlje sa najnižom inflacijom. Fluktuacija deviznog kursa mora biti u propisanim granicama bez ozbiljnijih problema najmanje dve godine pre pristupanja, što se ostvaruje u Evropskom mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Neophodna je i nezavisnost centralne banke.

Ali, u Bugarskoj niko ne očekuje da evro uskoro bude uveden, tako da kada je ministar finansija Simeon Djankov u aprilu izjavio da nije vreme za pridruživanje evrozoni, to jedva da je bila vest, piše 5. septembra britanski Ekonomist u svojoj sekciji za jugoistočnu Evropu. Sličnog stava bila je i Evropska centralna banka u svom izveštaju o konvergenciji.

Ipak, kada je uz ministra finansija ito to izjavio i premijer Bojko Borisov početkom septembra za američki Vol Strit Džornal (The Wall Street Journal), to jeste postala značajna vest.

Dok budućnost evra ne bude jasna, rizici od pridruživanja zoni evra su mnogo veći nego dobrobit, rekao je Djankov koji ocenjuje da je razlog za to što je Bugarska postala vest samo koincidencija sa sličnim najavama iz Poljske, litvanije i Letonije. Naredna članica EU, Hrvatska koja u Uniju ulazi 1. jula 2013, ne razmislja u doglednoj budućnosti o evru, što je 3. septembra izjavila šefica diplomatije Vesna Pusić.

Po oceni analitičara Marina Lesenskog koga citira Ekonomist, Bugari su zadovoljni statusom kvo i većina je sada protiv članstva u evrozoni. Lev je vezan za evro od samog početka pridruživanja zemlje Uniji tako da Bugarska već uživa mnoge benefite jedinstvene valute.

Ali, analitičar Evropskog saveta za spoljne poslove (briselske tink-tenk organizacije) Dimitar Bečev veruje da je nešto drugo u pozadini: po njegovoj oceni, to je polazna tačka za kampanju za parlamentarne izbore 2013. godine.

Koalicija desnog centra koju vodi Borisov, iako manjinska, ima, po oceni britanskog lista, šanse da ponovo dobije mandat na narednim izborima (što bi bilo prvi put u modernoj istoriji Bugarske), jer je vodeća opoziciona Socijalistička partija oslabljena unutrašnjim sukobima.

Ministar finansija Djankov je pod pritiskom javnih službenika i penzionera za više para, ali iako se približavaju izbori on odlučno kaže da fiskalna disciplina neće biti prekršena: Ne, apsolutno ne".

Komisija francuskog Senata: Samo 19% sredstava iskorišćeno

Kao jedan od velikih problema Bugarska je praktično od samog početka članstva u EU imala kapacitet korišćenja evropskih fondova. Na to je i Barozo ukazao tokom poslednje posete Sofiji, istakavši da je veći deo razgovora s bugarskim zvaničnicima bio kako da zemlja što bolje iskoristi 1,5 milijardu evra još dostupnih. On je pozdravio "stabilan napredak u apsorpciji fondova tokom 2011. godine" ali i ukazao da mnogi fondovi još nisu iskorišćeni a trebalo bi za infrastrukturne projekte slične novoj liniji metroa.

U julskom izveštaju o Bugarskoj koji je izradila komisija francuskog Senata za evropske poslove navodi se da je, kada se radi o evropskim fondovima, Bugarska iskoristila samo 19% svih sredstava koja su joj dodeljena za period 2007-2013. godina a koja iznose 6,9 milijardi evra.

To su strukturni i kohezioni fondovi koji mogu da imaju značajan ekonomski impakt ali pod uslovom da mogu da brzo budu "apsorbovani". U Bugarskoj bi trebalo da doprinesu povećanju bruto domaćeg proizvoda za 9 poena ako budu iskorišćeni do 2015. godine.

Umesto toga, a situacija je slična i u Rumuniji, ukazuje se u izveštaju, sredstva se sporo koriste najpre zbog neiskustva i posebno nepostojanja adekvatnih administrativnih i sudskih kapaciteta. Upravo zbog toga su projekti u Bugarskoj počeli tek 2009. godine i u januaru 2012. procenat iskorišćenosti fondova iznosio je 19%.

Da bi se poboljšala iskorisćenost fondova, Evropska komisija je smanjila obavezan procenat kofinansiranja od strane primaoca sa 15% na 5% az Bugarsku i Rumuniju, što je dalo rezultate i dovelo do povećanja korišćenja fondova.

Ekonomski pokazatelji ipak dobri

U izveštaju, komisija francuskog Senata ukazuje da je Bugarska od ulaska u EU imala najpre period brzog rasta koji je potom postao skromniji: između 2002. i 2007. godine prosečna stopa rasta bila je 6%, a zatim svega 1,7% od 2007. do 2010. godine. Nakon što je u 201. godini rast bio skoro na nuli, u 2011. je iznosio 1,7%. Po oceni iste komisije, zemlja taj rast ima zahvaljujući izvozu, jer je unutrašnja tražnja i dalje slaba.

Sve vlade koje su se smenjivale u Sofiji od ulaska u EU posvetile su se rigoroznom upravljanju javnim finansijama i do 2009. zemlja je imala budžetski suficit. Zbog krize, u 2009. deficit je dostigao 4,3%, a dve godine kasnije pao na 2,1%. "Može se zaključiti da je ukupni javni dug - 15,3% bruto društvenog proizvoda u 2011. godini izdržljiv pa čak i slab u odnosu na prosečni u Uniji, što je zasluga Bugarske", piše u izveštaju komisije koja notira da su se bugarske vlasti opredelile za nemački model.

Ipak, i pored dobrih pokazataleja, bugarska ekonomija i dalje je strukturno ranjiva: iako je inflacija sa 12,5% u 2007. pala na 2,8% krajem 2011, povećana je stopa nezaposlenosti i iznosi 12,2%, a produktivnost je na 20% evropskog proseka.

Evropska komisija kao najveće zamerke Bugarskoj stavlja nedovoljnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i reformu pravosuđa, za šta je najveći razlog niz malverzacija sa sredstvuma iz evropskih fondova zbog kojih je skoro pola milijardi evra već druge godine članstva u Uniji (2008.) odlukom Evropske komisije bilo zamrznuto.

Izvor: Euractiv.rs

Ilustracija: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Negativne posledice lošeg korišćenja EU fondova
  
• 

  Vesti

  : Rumunija i Bugarska: bilans pet godina članstva u EU
  
• 

  Analize i stavovi

  : Borba novih članica za uticaj u EU
  
• 

  Vesti

  : Bugarska i Rumunija zahtevaju da im se otvori tržište rada EU
  
• 

  Vesti

  : Tolerancija prema sivoj ekonomiji u Bugarskoj