Od leta 2012, Francuska pokušava da ubedi svoje evropske partnere da se ponovo pokrene takozvani projekat Evropa odbrane, kako bi se prevazišle budžetske teškoće i Evropska unija prilagodila novoj strateškoj realnosti u svetu. Sadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande) je kao kandidat Socijalističke partije u predizbornoj kampanji obećao da će se njegov ministar odbrane Žan-Iv Le Drian (Jean-Yves Le Drian) tome posvetiti, i to, kako je istakao, s pragmatizmom, "kako bi se ponovo postavilo nekoliko čvrstih, solidnih blokova u Evropu odbrane".

Od stupanja na dužnost, ministar odbrane sastao se sa svojim kolegama iz Nemačke, Britanije, Italije, Španije i Poljske.Takođe je preduzeo više inicijativa kako bi se Evropljani više približili, piše 13. septembra Frans pres.

Početkom septembra u Briselu, ministar se još jednom založio za projekat Evropa odbrane, koji bi trebalo da bude na dnevnom redu samita šefova država ili vlada zemalja članica EU u decembru 2013.

"One brige koje su nas navele da ponovo pokrenemo Belu knjigu (koja treba da do januara 2013. definiše strateške prioritete Francuske) deli više zemalja. Preduzimamo inicijative kako bismo pokušali da ponovo pokrenemo proces", rekao je on 10. septembra na predavanju koje je održao na letnjem Univerzitetu za odbranu u Brestu.

Ideja da se izgradi Evropa odbrane oduvek je nailazila na neodobravanje nekih velikih evropskih zemalja, kao što je Velika Britanija, jer žele da očuvaju što više nacionalnog suvereniteta. Ali, istovremeno je nailazila i na naklonost drugih nacija - zemalja bivšeg istočnog bloka, zbog garancija koje im je ponudio NATO.

Ekonomska i finansijska kriza je pokvarila "deljenje karata" i mogla bi, kako ocenjuju eksperti, da podstakne Evropu odbrane. U momentu kada se u Evropi budžet za odbranu smanjuje i iznosi svega 1,6% bruto društvenog proizvoda, dok je na primer u SAD to 5%, ideja da se spoje troškovi kako bi se smanjili, posebno u nabavci opreme, ima sve više i više pristalica.

"Najskeptičniji smatraju da to postaje nezaobilazno", konstatuje Žan-Iv L Drian.

Američki novi strateški prioriteti - azijsko-pacifički region koji je kao prioritet potisnuo Evropu - takođe utiču na "deljenje karata". Sa vojne strane, ističe se da su vojske spremne da sarađuju. Ali, podseća se da evropska odbrana ne može zaista da "vidi svetlo dana" sve dok ne bude postojala zajednička evropska spoljna politika.

Evropa je "množina", kaže jedan oficir generalštaba, i bezbednosni zahtevi zemalja severa Starog kontinenta nisu isti kao oni koje imaju južne zemlje.

Francusko-britansko približavanje kao okosnica

Francusko-britansko približavanje na odbrambenom planu u okviru sporazuma nazvanog "Lankaster haus" iz novembra 2010. redovno se navodi kao primer saradnje. U okviru te saradnje, 2011. i februara 2012. takođe su održani francusko-britanski samiti o odbrani. Sa poslednjeg, saopšteno je da su dve strane "donele istorijsku odluku da podignu nivo bezbednosne i odbrambene saradnje na nivo bez presedana" i da su potpisana dva sporazuma - jedan o bezbednosnoj i odbrambenoj saradnji a jedan o zajedničkim odbrambenim nuklearnim postrojenjima.

Ti sporazumi su ratifikovani u parlamentima obe zemlje.

Prema rečima šefa generalštaba francuske vojske, admirala Eduarda Gijoa (Edouard Guillaud), to je "ekstremno otvorena i produbljena saradnja". On je izrazio želju da sporazum ima "efekat obuke" za druge evropske zemlje.

Ipak, u domenu industrije otpori su znatno veći. "Na nivou industrije, to ostaje ispod (vojnog nivoa)... ali to (unapređenje) je samo pitanje vremena", rekao je u Brestu jedan britanski stručnjak za tu oblast.

Najava od 12. septembra o mogućem spajanju evropske aeronautičke i odrbrambene grupe EADS i njenog britanskog konkurenta BAE Sistemi pokazuje, međutim, da se stvari kreću i u tom domenu.

"Vajmarska inicijativa", koja objedinjuje Nemačku, Francusku i Poljsku drugi je pul saradnje u kome bi evropske zemlje mogle da se približe jedna drugoj na podsticaj Francuske. Posledice takvih približavanja - jedan Nemac i jedan Britanac su članovi Komisije za pisanje francuske Bele knjige, jer je Oland želeo da tom poslu da "njegovu punu evropsku i međunarodnu dimenziju".

Zajednička spoljna i bezbednosna politika finansira se iz budžeta EU kada se radi o operativnim troškovima, dok za one operacije koje imaju vojne implikacije ili su u domenu odbrane idu na račun država članica.

Zajednička spoljna i bezbednosna politika ustanovljena je u Ugovoru o EU iz 1993. godine, ali se kao značajan datum u njenom razvitku navodi francusko-britanski samit u Sen-Malou, 1998. godine kada su "udareni temelji" i za odbrambenu politiku Unije.

Po oceni mnogih evropskih stručnjaka, međutim, pravi povod za kreiranje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike kao nove politike EU bio je rat u bivšoj Jugoslaviji gde Evropa nije uspela da se nametne kao faktor u rešavanju krize. Zemlje članice su, međutim, postale svesne neophodnosti da se započne približavanje na planu odgovora na međunarodne krize.

Na nekoliko evropskih samita utvrđeni su uslovi za sprovođenje te politike, a zatim je 2003. usvojena i Evropska bezbednosna i odbrambena politika kojom je definisan zajednički prustup u slučaju postojanja spoljne pretnje i sredstva koja će biti mobilisana za odgovor na nju.

U okviru te politike, izvedene su brojne misije širom sveta, među kojima su Altea (u Bosni i Hercegovini), Konkordija (u Makedoniji), ali i u Kongu i još 22 zemlje sveta. Ukupno su sprovedene 24 misije, od čega 17 civilnih i sedam vojnih operacija, na tri kontinenta i u tome je učestvovalo oko 20.000 ljudi.

Izvor: AFP, Euractiv.rs

Foto: External Action Service

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Udruživanje Evropljana u avioindustriji i odbrani
  
• 

  Vesti

  : Nemačka i Francuska slave pod senkom krize evra
  
• 

  Vesti

  : Francusko-nemački odnosi - umetnost kompromisa