Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka i Francuska slave pod senkom krize evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U sred krize u evro zoni i tenzija koje izazivaju različiti pristupi njenom rešavanju, Francuska i Nemačka počinju proslavu godišnjice sporazuma o prijateljstvu koji je bio osnova za stvaranje Evropske unije. Godina francusko-nemačkog prijateljstva, od septembra 2012. do jula 2013, za centralni događaj će imati pola veka od potpisivanja Jelisejskog sporazuma što će biti obeleženo velikm proslavom 22. januara 2013. u Berlinu. Prateće manifestacije i slavlja su, međutim, pod senkom ekonomske krize za čije rešavanje, već tradicionalno, dve zemlje koje su "stubovi" EU imaju različite pristupe.
A sve je počelo kada je pre 50 godina francuski predsednik Šarl de Gol (Charles de Gaulle) putovao pet dana - od 4. do 9. septembra 1962. kroz celu tadašnju zapadnu, odnosno Saveznu Republiku Nemačku. Za to vreme održao je na desetine govora, od čega polovinu na čistom nemačkom, i to običnim ljudima, kako bi pokrenuo približavanje dve zemlje.
Poseta De Gola, bivšeg francuskog vojnika koji se borio protiv Nemaca u dva svetska rata, bila je, po oceni tadašnjih očevidaca, "uspeh bez presedana" u zemlji koja je bila osramoćena krivicom za holokaust i obeležena porazom, ali i podeljena na dva dela posle izgradnje Berlinskog zida.
De Gol je putovao od Bona, tadašnje prestonice, preko Diseldorfa, Duisburga, Minhena i drugih gradova do Ludvigsburga, na jugozapadu, gde je 9. septembra završio putovanje i održao govor u kome je odao priznanje Nemačkoj, odnosno "čestitao mladim Nemcima, deci jednog velikog naroda koji je tokom istorije počinio velike greške".
Upravo na taj poslednji govor, održan pred oko 7.000 ljudi i koji je simbolizovao smenu generacija i posledično i perspektive, podsetiće i slaviće ga ove godine francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) i nemačka kancelarka Angela Merkel, ali kasnije nego što je predviđeno - 22. septembra, piše Frans pres.
Sve te aktivnosti okončaće se 22. januara naredne godine velikom manifestacijom u Berlinu na 50. godišnjicu potpisivanja Jelisejskog sporazuma. Sporazum su potpisali general De Gol i nemački kancelar Konrad Adenauer i njime su utvrđeni temelji pomirenja posle dva svetska rata kao i ciljevi bilateralne saradnje.
Ipak, ove godine slavlje se održava u zategnutoj atmosferi, jer dužnicka kriza u evro zoni i mogući izlazak ekonomski najslabijih zemalja iz nje vise kao Damoklov mač nad manifestacijama proslave. Time se još jednom pokazuju razlike u ekonomskoj politici između dve zemlje.
Zamenik direktora Francusko-nemačkog instituta u Ludvigsburgu Henrik Utervede (Uterwedde) ocenio je da se "na dosta čvrstom zajedničkom evropskom temelju, oni (Francuska i Nemačka) raspravljaju o najboljem putu da se izađe iz krize".
Po šemi koja se ponavlja u odnosima dve zemlje, Francuska je i sada više za "kejnezijansku" politiku koja označava "mešovitu ekonomiju" sa dominantnijim privatnim sektorom ali i značajnom ulogom vlade i javnog sektora, a Nemačka za takozavni ordoliberalizam, odnosno svoju varijantu neoliberalizma koja podrazumeva da država obezbedi da slobodno tržište daje rezultate približne svom teoretskom potencijalu. To podrazumeva i da ona mora da kreira pravno okruženje za ekonomiju i održava zdravi nivo konkurencije ali merama koje su bliske tržišnim principima.
Tokom poslednjeg susreta. 23. avgusta u Berlinu, Oland i Merkelova obećali su da će "francusko-nemački motor trajati".
Kako se navodi na zajedničkom francusko-nemačkom portalu (www.france-allemagne.fr ili www.deutschland-franreisch.diplo.de), "francusko-nemačka godina" trajaće od septembnra 2012. do avgusta 2013. i u okviru nje biće organizovan niz manifestacija čija je središnja tačka 50. godišnjica potpisivanja Jelisejskog sporazuma.
Godina će imati tri udarna perioda: 22. septembar 2012, kada će se u Ludvigsburgu sastati Merkelova i Oland, a zatim 22. januar 2013. u Berlinu na dan potpisivanja sporazuma i potom 5. jula u Parizu kada se slavi 50 godina od osnivanja Francusko-nemačkog ureda za mlade.
Programi razmene mladih i dalje traju
Od osnivanja, taj Ured je omogućio da više od 8 miliona mladih iz obe zemlje učestvuju u oko 300.000 programa razmene. Svake godine sprovede se više od 10.000 razmena (5.500 grupnih razmena i 4.700 indivudualnih) u kojima učestvuje više od 200.000 mladih, navodi se na sajtu.
Upravo je taj program, koji je praktično bio prva zajednička francusko-nemačka institucija, bio, kako se ocenjuje, jedan od motora-pokretača za pomirenje nekadašnjih ratnih neprijatelja, jer su generacije mladih sa obe strane granice odlazile na raspuste kod suseda, učile jezik i kulturu i prevazilazile podele.
To se smatra osnovom modela "francusko-nemačkog pomirenja".
Ured je samo jedna od nekoliko zajedničkih francusko-nemačkih institucija, osnovanih nakon potpisivanja Jelisejskog sporazuma.
Danas, saradnja i prijateljstvo mladih se ne dovode u pitanje, ali su percepcije o "susedu" prilično stereotipne, proizlazii iz istraživanja koje je sprovedeno u saradnji s Francusko-nemačkim uredom za mlade, a čije rezultate 5. septembra objavljuju francuski mediji.
Mladi Francuzi Nemačku najpre povezuju s ekonomskim modelom a potom s dva svetska rata vođena u 20. veku. Njihovi vršnjaci, s druge strane, Francusku asociraju najpre s "l'art de vivre" - umetnošću življenja i turizmom.
Upitani "na šta vas najpre asocira pominjanje Nemačke", 32,8% Francuza između 15 i 34 godina odgovorilo je da je to ekonomski model, a 28,9% je reklo "konflikti 20. veka", pokazalom je istraživanje izrađeno za nemačko-francuski mesečnik Pariz-Berlin.
Mladi Nemci u 29,5% slučajeva navode "turizam" a u 29,3% umeće življenja kao prvu asocijaciju na Francusku.
Kao i prethodna istraživanja, i ovo je, ukazuje AFP, pokazalo da Nemci izgleda bolje poznaju svoje susede nego Francuzi jer je samo 39,3% Francuza reklo da "vrlo dobro" ili "dosta dobro" poznaje Nemačku, dok je čak 54,3% Nemaca koji kažu da dobro poznaju zemlju Gala.
I kada se radi o jeziku, interes Nemaca za susede je izraženiji nego obrnuto - više od polovine ispitanih (54,5%) kaže da bar malo zna francuski. U Francuskoj taj postotak iznosi samo 27,3%.
Ipak, mladi dve zemlje saglasni su u oceni da su nemačko-francuski odnosi "prilično dobri" i tu je postotak skoro isti - 72% Francuza i 73,3% Nemaca.
Barometar je sproveden "on lajn" u saradnji s Nemačko-francuskim uredom za mlade na uzorku od 1.500 mladih od 15 do 34 godine, od kojih su polovina bili Francuzi a polovina Nemaci, od 12. do 19. jula.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
