Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka i Poljska za direktan izbor čelnika EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka i Poljska podržale su u načelu ideju da se čelnici institucija EU biraju neposredno na izborima, što bi trebalo da osnaži poverenje u Uniju koje sve više slabi zbog dužničke krize. To je jedan od predloga koje razmatra grupa od 11 zemalja EU koja se bavi rešenjima za buduće uređenje Unije. Ta grupa se sastaje od proleća, a među predlozima koje razmatra su i osnivanje evropskog monetarnog fonda, jačanje uloge Evropske komisije i odustajanje od pravila da sve članice moraju ratifikovati ugovore o EU, navode izvori bliski nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova.
"Mi smo razmišljali o tome kako da obnovimo poverenje u EU", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle) koji je u Varšavi 17. septembra učestvovao na sastanku grupe koja se bavi budućnošću EU.
Ta grupa koju čine ministri spoljnih poslova 11 članica EU, namerava da predstavi niz preporuka predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju (Van Rompuy) i predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu (Jose Barroso), čelnicima dve institucije EU koji se ne biraju neposredno na izborima. U grupi su, pored Nemačke i Poljske, i Austrija, Belgija, Danska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Španija, a počela je da se sastaje ovog proleća.
"Moramo shvatiti da smo zajednica vrednosti i da moramo braniti naš evropski model", rekao je Vestervele i dodao da dužnička kriza sve više postaje kriza poverenja.
"Mislim da je od ključnog značaja da naše evropske institucije učinimo transparentnijim i demokratičnijim i zato pozdravljam ideju o direktinim izborima u EU. Smatram da bi to bio dobar odgovor na nedostatak poverenja koji danas vlada u EU", rekao je on.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski (Radoslaw) je podržao stavove svog nemačke kolege. "Razmatramo načine kako da u Evropu uvedemo više demokratije", rekao je on. "Imamo konkretne i institucionalne predloge", rekao je Šikorski i dodao da je direktan izbor visokih zvaničnika jedna od mogućnosti koja se razmatra.
Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger (Michael Spindelegger) rekao je da bi direktni izbori mogli da se održavaju na svakih pet godina, istovremeno sa izborima za Evropski parlament. "Moramo ubuduće da budemo aktivniji kako bismo ubedili ljude da je ovakva Evropa zaista dobar plan za njihovu budućnost i budućnost njihove dece. Moramo koristiti instrumente koji su demokratičniji", dodao je on.
Vestervele je 18. septembra u Berlinu pozvao na veću saradnju unutar EU kako bi se izašlo iz krize. "Moramo prevazići slabosti u sistemu evra i dovršiti našu monetarnu uniju direktnijom saradnjom u domenu ekonomske, finansijske i budžetske politike", rekao je on.
Prema izvorima bliskim nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, grupa razmatra i predlog za osnivanje evropskog monetarnog fonda koji bi "u srednjeročnom periodu omogućio zoni evra da sama rešava eventualne probleme u ekonomskoj i monteranoj uniji".
Polazna osnova za taj fond bio bi Evropski mehanizam stabilnosti koji treba da pomogne zemljama zone evra u finansijskim teškoćama, a koji treba da postane operativan krajem oktobra.
Među predlozima grupe su i veća uloga poslanika Evropskog parlamenta iz članica zone evra u donošenju odluka koje se odnose na tu zonu. To bi bila neka vrsta evro parlamenta unutar evropskog parlamenta.
Predloženo je i da se odustane od pravila da sve zemlje moraju ratifikovati ugovore o EU i da se osnaži uloga Evropske komisije.
Izvor: AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
