Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moguće promene u broju poslanika EP po članicama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nekoliko članica EU, uglavnom u istočnoj Evropi, mogle bi da se suoče sa smanjenjem broja poslanika u narednom sazivu Evropskog parlamenta zbog demografskih promena, poput niskog prirodnog priraštaja i iseljavanja. Nasuprot njima, neke članice, uključjući Francusku, Veliku Britaniju, Italiju i Španiju, mogu da očekuju povećanje broja poslanika, pokazuje analiza u koji je uvid imao briselski EurAktiv. Na raspodelu poslaničkih mesta među članicama će uticati i pristupanje Hrvatske EU naredne godine, s obzirom da je Lisabonskim ugovorom ukupan broj poslanika u Evropskom parlamentu ograničen na 751.
Broj poslanika u Evropskom parlamentu iz Bugarske, Mađarske, Češke i Litvanije drastično će se smanjiti, pokazuje analiza koju je pripremio poslanika liberala u Evropskom parlamentu Endrju Daf (Andrew Duff) iz Britanije, koji je član Odbora za ustavna pitanja.
Daf, poslanik grupe Alijanse liberala i demokrata u Evropskom parlamentu, pripremio je predviđanja o broju poslanika na osnovu Ugovora iz Lisabona, koji Parlamentu daje pravo da podnosi Evropskom savetu predloge o svom budućem sastavu.
"Ne sme se potceniti kratkoročni uticaj demografskih promena i migracija: broj Nemaca, na primer, nastavlja da pada i u realnom i u relativnom smislu u odnosu na Francuze i Britance, čiji broj brzo raste", naveo je Daf.
Ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013. doneće takođe promene, navodi se u Dafovom izveštaju.
Pre ulaska u EU, hrvatski birači će izabrati određen broj poslanika u Saboru za svoje predstavnike u Evropskom parlamentu a oni će tu dužnost obavljati do isteka sadašnjeg mandata EP. Po ulasku Hrvatske u EU, u Evropskom parlamentu će biti ukupno 766 poslanika.
Background Poslanici Evropskog parlamenta se biraju neposredno na izborima svakih pet godina i predstavljaju građane EU. Parlament je pored Saveta EU, odnosno Evropskog saveta, telo EU koje učestvuje u odlučivanju.
Broj poslanika neke zemlje približno odgovara broju njenih stanovnika. Poslanička mesta se raspodeljuju među zemljama po principu da poslanik iz članice sa većim brojem stanovnika zastupa više građana. Prema Ugovoru iz Lisabona nijedna zemlja ne može imati manje od 6 i više od 96 poslanika.
Poslanici su organizovani po političkim grupama u Evropskom parlamentu, odnosno prema političkom opredeljenju a ne po nacionalnoj pripadnosti. U sadašnjem sazivu parlamenta postoji sedam političkih grupa.
Sadašnji saziv parlamenta ima 754 poslanika. U vreme prethodnih izbora održanih u junu 2009. na snazi je bio Ugovor iz Nice na osnovu koga je birano 736 poslanika. U međuvremenu je 1. decembra 2009. na snagu stupio Ugovor iz Lisabona koji je uveo dodatnih 18 poslaničkih mesta raspodeljenih na 12 članica. Prema Lisabonskom ugovoru Evropski parlament može imati 750 članova plus predsednika Parlamenta.
Na osnovu tog ugovora EU, Nemačka je izgubila tri poslanička mesta zbog ograničneja od 96 poslanika, ali će svi njeni poslanici ostati do kraja sadašnjeg mandata.
Odluku o sastavu EP mora jednoglanso doneti Evropski savet na inicijativu parlament i uz njegov pristanak. To znači u praksi da ove dve institucije odlučuju koliko će mesta pripasti nekoj zemlji.
Na narednim izborima za Evropski parlamentu u junu 2014, broj hrvatskih poslanika će biti uračunat u ukupan broj od 751 poslanika koji je određen Lisabonskim ugovorom. To će sigurno uticati i na broj poslanika drugih zemalja pošto će morati da dođe do preraspodele mesta.
Prema proračunu, Hrvatska će na izborima 2014. birati 11 poslanika za Evropski parlament, a tako će biti i 2019. i 2024.
Tokom 2011. u svih 27 članica EU su sprovedeni popisi. Najdrastičniji pad broja stanovnika je zabeležen u Bugarskoj u kojoj sada živi 7.351.633 miliona stanovnika, što je za 582.000 manje u odnosu na pre 10 godina.
Prema Dafovoj analizi, Bugarska koja sada ima 18 poslanika u Evropskom parlamentu na narednim izborima za taj parlament imaće dva poslanika manje, a četiri manje u 2019. i 2024.
Popis u Mađarskoj je pokazao da se broj stanovnika smanjio za 2,1% samo u periodu od 1. februara do 1 oktobra 2011. Mađarska će, prema proruačunu, imati 20 poslanika 2014, što je dva manje nego sada, a njihov broj će se smanjiti na 18 u 2009. i na 17 u 2024.
Isto će se desiti i u slučaju Češke, osim što će broj njenih poslanika u 2024. ostati 18. U Češkoj sada živi 10.562.214 stanovnika. Broj Čeha je praktično stagnirao u odnosu na 1991. i gotovo je isti kao 1930. godine.
U Litvaniji, u popisu je registrovano 3.053.804 stanovnika, dok ih je 10 godina ranije bilo 3.483.972. odnosno oko 400.000 više. Litvanija sada ima 12 poslanika, a očekuje se da će ih na narednim izborima imati 10 da bi broj opao na 9.
U istočnoj Evropi broj stanovnika se smanjuje ne samo zbog niske stope rađanja već i zbog iseljavanja u bogatije zemlje.
Međutim, neće samo zemlje u istočnoj Evropi verovatno imati manje poslanika u budućnost, navodi Daf. Očekuje se da će manje poslanika imati i Holandija, Grčka, Belgija, Portugalija, Švedska, Austrija, Danska, Finska i Irska.
Nasuprot tim zemljama, Francuska, članica EU sa najvećim demografskim rastom, može da očekuje da će se broj njenih poslanika povećati u Evropskom parlamentu sa sadašnjih 74 na 79 u 2014, a 2019. na 83 poslanika. Italija će u 2014. imati 75 poslanika, dva više nego sada, a 2019. imaće 78.
Nemačka je poseban slučaj. Ova najveća zemlja EU sada ima 99 poslanika u EP, a imaće ih u budućnosti 96, što je maksimalan broj poslanika koju, prema Lisabonskom ugovoru, može da ima neka zemlja.
Daf je ukazao i da se postavlja pitanje da li će neke zemlje prihvatiti veće razlike u broju poslanika, pošto članice insistiraju na tome da su ravnopravne. "Tenzije, ipak rastu, kada je reč o jednakoj zastupljenost - drugim rečima, da se osigura jednak položaj sličnih zemlja, poput Poljske i Španije, Italije i Britanije, Belgije i Holandije", naveo je on.
Prema njegovom proračunu, razlika između Španije i Poljske u broju poslanika će se povećati sa 54 prema 51 na 61 prema 51, u korist Španije.
"Pitanje je da li će se Parlament uhvatiti u koštac sa matematičkim pristupom ili će podleći, kao što je to ranije uradio Savet (EU), sredstvima i načinima orijentalnog bazara?", zaključuio je Daf u svom predlogu.
Izvor: EurActiv.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
