Evropljani manje puše i piju i očekivani životni vek im je duži ali ih sve više muče prekomerna težina i hronične bolesti, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) "Zdravlje na dlanu: Evropa 2012" koji je ukazao i da, uprkos osetnom unapređenju stanja u zdravstvu, i dalje postoji veliki jaz među zemljama. Rezultati istraživanja objavljeni su u trenutku kada je evropski zdravstveni sistem pod pritiskom "stezanja kaiša" zbog ekonomske kriza koja doprinosi rastu siromaštva, nezaposlenosti i nivoa stresa, što loše deluje na zdravlje. Članice Evropske unije u 2010. godini u proseku su za zdravstvo izdavajale 9% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Izveštaj OECD zasnovan na podacima o zdravstvenim sistemima 35 evropskih zemalja - 27 članica EU, pet kandidata za EU uključujući Srbiju i tri članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), ukazao je na usporavanje, nekada i smanjenje izdataka za zdravstvo u brojnim zemljama u poslednjih nekoliko godina u sklopu kresanja velikih budžetskih deficita.

I, mada izveštaj ne ukazuje na pogoršanje zdravstvenog stanja ljudi zbog krize, razloga za samozadovoljstvo nema jer je potrebno duže vreme da se pokažu posledice loših socijalnih prilika ili slabije zdravstvene nege po zdravlje, upozorava se iz OECD.

Između 1980. i 2010. godine očekivani životni vek na rođenju u članicama EU povećan je za više od šest godina i, u proseku, u periodu 2008-10. bio je 75,3 godine za muškarce i 81,7 za žene. Najduži očekivani životni vek žena je u Francuskoj (85 godina) a muškarca u Švedskoj (79,4 godine) dok je najniži za žene u Bugarskoj i Rumuniji (77,3 godine) a za muškarce u Litvaniji (67,3 godine). Između zemalja sa najdužim i najkraćim očekivanim životnim vekom jaz dostiže osam godina za žene i 12 za muškarce.

Jaz između očekivanih zdravih godina života žena i muškaraca, odnosno godina života bez ikakvih ograničenja, istovremeno je manji jer je kod žena u proseku 62,2 godine a kod muškaraca 61.

U posmatranom periodu povećan je i očekivani životni vek u dobu od 65 godina i u proseku je u periodu 2008-10. na nivou EU bio 16,5 godina za muškarce i 20 godina za žene. I po ovom parametru je očekivani vek najduži u Francuskoj i za muškarce i za žene, a najkraći u Bugarskoj za žene a u Letoniji za muškarce.

Izveštaj je pokazao i da se očekivani životni vek ne razlikuje samo od zemlje do zemlje, nego i unutar svake zemlje u različitim socijalnim grupama. Tako visoko obrazovani žive duže i, npr. u Češkoj, visokoobrazovani muškarac star 65 godina može da očekuje za sedam godina duži život od onog sa nižim obrazovanjem.

Kada je reč o bolestima, sve su rasprostranjenije hronične bolesti, poput dijabetesa, astme i demencije, što je delom posledica boljeg dijagnostikovanja a delom više osnovnih bolesti.

Podaci pokazuju da je u 2011. godini u EU više od 6% stanovnika, odnosno 30 miliona ljudi starih između 20 i 79 godina imalo dijabetes pri čemu je 42% bilo staro manje od 60 godina. Iz OECD upozoravaju da će, ako se nešto ne preduzme, za manje od 20 godina u zemljama EU biti više od 35 miliona obolelih od dijabetesa.

Istovremeno se faktori rizika menjaju. Tako je potrošnja duvanskih proizvoda smanjena u većini evropskih zemalja zahvaljujući kampanjama u javnosti protiv pušenja, zabrani reklamiranja duvana i povećanju poreza. U Švedskoj i na Islandu procenat odraslih koji puše pao je ispod 15 sa više od 30% u 1980. U Grčkoj pak i danas svakodnevno puši 30% odraslih a i dalje veliki procenat pušača imaju i Bugarska, Irska i Letonija.

U padu je i potrošnja alkohola u brojnim evropskim zemljama, iz istih razloga kao i kod duvana. Tako je u zemljama tradicionalnim proizvođačima vina, poput Francuske, Italije i Španije, potrošnja po stanovniku znatno smanjena od 1980. godine ali je istovremeno osetno poraslo konzumiranje alkoholnih pića među odraslima na Kipru, u Finskoj i Irskoj.

Nova muka Evrope je međutim gojaznost jer 17% stanovnika ima problem viška kilograma. Razlike od zemlje do zemlje su i ovde velike pa stopa gojaznosti ide od 8% u Rumuniji i Švajcarskoj do preko 25% u Mađarskoj i Britaniji. Evidentne su i razlike po socijalnim grupama, kao i prema rodu i gojaznosti su više izložene žene.

U izveštaju se navodi i da je broj lekara i medicinskih sestara u većini zemalja veći nego ikada pre ali se i upozorava na mogućnost nedostatka kadra u budućnosti. U proseku je u EU broj lekara u 2010. godini bio 3,4 na 1.000 stanovnika prema 2,9 u 2000. godini. I broj sestara je povećan u posmatranih deset godina ali se u nekim zemljama registruje pad u periodu od 2008. do 2010. zbog ekonomske krize.

Istraživanje pokazuje i da se u gotovo svim zemljama odnos između broja lekara opšte prakse i specijalista promenio i sada je više specijalista.

U Evropi je od početka veka do 2009. godine zabeležen i pad stope smrtnosti po prijemu u bolnice posle srčanog udara za gotovo 50% a posle moždanog udara za više od 20%. Povećana je i stopa preživljavanja kod različitih vrsta kancera.

Izdaci za zdravstvo po stanovniku u EU su između 2000. i 2009. porasli za 4,6% realno ali su u 2010. smanjeni za 0,6%. Članice EU u 2010. godini su u proseku za zdravstvo trošile 9% BDP prema 7,3% u 2000. i rekordnih 9,2% u 2009. godini.

Troškovi za zdravstvo smanjuju se u uslovima krize na različite načine - kresanjem zarada zaposlenih, smanjenjem budžeta bolnicama, spajanjem bolnica, bržim prelaskom sa bolničkog na ambulantno lečenje.

Najveći deo BDP za zdravstvo je u 2010. godini izdvajala Holandija -12%, a slede Francuska i Nemačka sa po 11,6%. Gledano po potrošnji za zdravstvo po stanovniku, opet prednjači Holandija sa 3.890 evra, a slede Luksembrug sa 3.607 i Danska sa 3.439 evra. Austrija, Francuska i Nemačka za zdravstvo troše po više od 3.000 evra po stanovniku a najmanje se izdvaja u Bugarskoj i Rumuniji, po oko 700 evra.

Glavni izvor finansiranja zdravstva je javni sektor u svim evropskim zemljama, izuzev na Kipru, i taj sektor je u 2010. u proseku pokrivao oko tri četvrtine troškova. Udeo javnih finansija u Holandiji, nordijskim zemljama isključujući Finsku, Luksemburgu, Češkoj i Britaniji premašuje 80%, pokazao je izveštaj OECD. Na Kipru je taj procenat 43 a u Bugarskoj, Grčkoj i Letoniji je između 55 i 60%.

Privatno zdravstveno osiguranje značajnu ulogu u finansiranju troškova za zdravstvo igra u tek nekoliko zemalja.

U izveštaju su obrađene teme zdravstvenog statusa stanovništva, faktora rizika za zdravlje, resursa i aktivnosti zdravstvenih sistema, kvaliteta nege hroničnih i akutnih stanja i izdataka za zdravstvo i finansijskih izvora.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Saopštenja

  : Još nije obezbeđeno zdravstvo svim Romima
  
• 

  Vesti

  : Slovački lekari bedževima protiv korupcije
  
• 

  Vesti

  : Zbog krize raste broj narkomana u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : OECD: Recesija sasekla izdvajanja za zdravstvo
  
• 

  Vesti

  : Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni
  
• 

  Vesti

  : Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Dijabetes Evropu košta 90 milijardi evra