Ministri finansija Evropske unije postigli su sporazum o jedinstvenom nadzoru banaka u zoni evra koji se smatra ključnim u procesu oduzimanja finansijskih ovlašćenja od pojedinačnih članica EU i prvim korakom ka bankarskoj uniji. Tim sporazumom, kojim Evropska centralna banka (ECB) dobija široka ovlašćenja, otvara se put za direktnu pomoć bankama sa problemima. Za sada nije jasno kada će banke moći da počnu da traže direktnu pomoć. Procenjuje se da će pod direktnim nadzorom ECB biti između 100 i 200 banaka.

Sporazum je postignut 13. decembra, posle maratonskog 14-satnog sastanka u Briselu, pred početak samita lidera vlada EU. Tim sporazumom, koji tek treba da odobri Evropski parlament, ECB postaje nadzorni organ za banke u 17 zemalja EU koje koriste evro i svaku drugu zemlju u Uniji koja se pridruži monetarnoj uniji. Sistem bi trebalo da počne da funkcioniše punom parom do 1. marta 2014. godine.

Sporazumom se otvara put za direktnu pomoć evropskog fonda bankama sa problemima, što se smatra suštinski važnim za pomoć Evropi da se izvuče iz trogodišnje dužničke krize.

Prema sporazumu, banke sa više od 30 milijardi evra aktive, odnosno sa više od petine bruto domaćeg proizvoda nacionalnih ekonomija, biće stavljene pod direktan nadzor ECB koja može da odluči i da uvede nadzor nad bilo kojom drugom bankom koja se suoči sa problemima.

Ograničavanjem direktnog nadzora na veće banke izašlo se u susret zahtevima Nemačke koja želi da drži svoje lokalne štedionice podalje od direktne supervizije.

Sporazum daje ECB široka ovlašćenja, uključujući da izdaje i oduzima dozvole bankama, sprovodi istrage institucija i finansijski kazni banke koje ne poštuju propise.

Novi evropski nadzorni organ počeće rad u martu iduće godine i postepeno će povećavati ovlašćenja do potpune operativnosti godinu dana kasnije.

Još nije poznato koliko će tačno banaka biti pod direktnim nadzorom ECB a zvaničnici procenjuju da će ih biti između 100 i 200. To će biti najveće banke u zoni ali će i manje banke, ako zatraže, moći da uđu u sistem nadzora.

Navodi se da će centralna banka biti odgovorna za sve banke u zoni, kao i za one u svim članicama EU koje se pridruže sporazumu, a nacionalne vlasti samo će izvršavati njene naloge.

Taj korak je od suštinskog značaja pošto su slabe banke osnovni razlog finansijskih problema u EU jer su nacionalne vlade oslabile sopstvene finansije u pokušaju da pomognu bankama. Brojne banke su na ivici bankrotstva nakon što je pala vrednost njihovih investicija iz prethodnog perioda napretka i želja evropskih lidera bila je da olakšaju vladama suočenim sa preuzimanjem enormnih dugova kako bi spasli banke.

Ipak, i dalje postoje otvorena pitanja, od toga koje će konkretno banke biti pod jedinstvenim nadzorom, preko pitanja mogućeg konflikta interesa ECB koja će biti i kontrolor i čuvar monetarne politike zone evra, do toga šta će biti za zemljama EU koje odluče da ne stave svoje banke pod nadzor ECB.

Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja panela za medijaciju koji će rešavati nesporazume sa nacionalnim supevizorima. Time je zadovoljena Nemačka koja je brinula da će u sklopu novog režima kontrole uloga Upravnog saveta ECB biti suviše velika.

Tu su i bojazni zemalja koje nisu u zoni evra da se njihov glas u Evropskoj službi za banke, koja je regulator na sektoru, neće dovoljno čuti. Od toga posebno strahuju zemlje van zone koje bi mogle da se opredele za ulazak u jedinstveni nadzor.

Evropska služba za banke donosi propise koji se tiču bankarskog sektora EU i posebno Britanija, koja nije članica zone evra a ima najveći bankarski sektor u EU, brine da bi sve banke iz zone mogle da glasaju jedistveno u Službi i praktično nadglasaju sve druge.

Želja Britanije je prvenstveno da zaštiti londonski Siti od finansijske regulative diktirane iz zone evra.

Zato su se ministri dogovorili da obezbede da neki novi propis ili standard me može da bude usvojen u Evropskoj bankarskoj službi bez tzv. dvostruke većine odnosno većine glasova zemalja iz zone evra i onih van zone.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je postizanje sporazuma o jedinstvenom nadzoru banaka u zoni evra.

"Činjenica da su se ministri finansija evrozone dogovorili o pravom okviru i obrisima zajedničkog mehanizma nadzora banaka je od neprocenjivog značaja", kazala je Merkelova poslanicima u Bundestagu i zahvalila se nemačkom ministru finansija Volfgangu Šojbleu jer je u pregovorima sa kolegama "uspeo da nametne zahteve Nemačke".

Na putu ka banakarskoj uniji sledeći korak biće stvaranje centralnog sistema za zatvaranje banaka sa problemima.

Lideri EU su se na junskom samitu dogovorili da, nakon što uspostave jedinstveni bankarski nadzor, spasilački mehanizam zone evra dobije moć da direktno dokapitalizuje posustale banke. To je prioritet za Italiju i Španiju i ima podršku Francuske ali je Nemačka oprezna oko brzine stavljanja na raspolaganje tih sredstava.

Izvor: Euractiv.rs/Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dogovor kreditora o grčkom dugu
  
• 

  Saopštenja

  : Radnik ima pravo na odabir banke
  
• 

  Vesti

  : Banke da razdvoje poslove sa stanovništvom od rizičnih ulaganja
  
• 

  Vesti

  : Brisel planira dodatnu disciplinu za banke