Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Banke da razdvoje poslove sa stanovništvom od rizičnih ulaganja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Banke u Evropi trebalo bi da razdvoje poslove sa stanovništvom od rizičnih investicija u dve posebne firme kako bi se sprečilo ponavljanje krize iz 2008. i zaštitili štedni ulozi, objavila je 2. oktobra stručna grupa koja savetuje Evropsku komisiju. Međutim, ni članovi grupe nisu bili jedinstveni po tom pitanju pa je ostalo kompromisno rešenje da bi novonastale kompanije mogle da posluju u okviru iste bankarske grupe. Razdvajanje se ne bi tražilo od malih banaka kao i od banaka koje prikupljene depozite plasiraju kroz pozajmice malim i srednjim preduzećima i građanima za potrošačke i stambene kredite. Izveštaj grupe takođe podržava ideju da banke koje su kupile rizične obveznice snose gubitke u slučaju da bankrotiraju ili zatraže pomoć. U rizične poslove ekspertska grupa svrstala je sva ulaganja u hartije od vrednosti, derivate i hedž fondove.
Grupa veruje da bi razdvajanje ovih aktivnosti u dva posebna entiteta povećalo disciplinu i olakšalo nadzor poslovanja.
"Moramo da stavimo tačku na sistem gde su profiti privatni, a troškovi javni“, ocenio je guverner Centralne banke Finske Erki Likanen (Erkki Liikanen) i bivši komesar EU na pres konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja eksperske grupe u koju su uključeni profesori, bankari i zaštitinici prava potrošača.
Grupu je prošlog novembra ovlastio komesar za finansijske usluge Mišel Barnije (Michel Barnier) da izađe sa predlozima koji bi mogli da rezultiraju novim zakonima u oblasti bankarstva.Barnije je najavio da će odmah započeti šestonedeljne konsultacije o izveštaju nakon čega će predlozi biti formulisani u formi predloga zakona.
Glavni i najkontroloverzniji zahtev Likanenovog izveštaja je odvajanje poslova sa depozitima od ulaganja u rizične finansijske proizvode. Ovo važi naročito ako rizična ulaganja obuhvatju važan segment poslovanja banke. Međutim, oba entiteta bi ostala u istoj bankarskoj grupi.
Od banaka se takođe traži da donesu realističan plan oporavka u slučaju da za tim bude potrebe baš kao što predviđa direktiva o oporavku banaka.Grupa je predložila i da bi banke trebalo da sprovedu malo dublju analizu procene rizika. Takođe, trebalo bi povećati zahteve za obaveznim rezervama kad je reč o pozajmica za kupovinu nekretnina.
Na kraju ekspertska grupa je smatrala da je neophodno ojačati funkcije korporatovnog upravljanja u bankama. Kao posebne mere predvidela je jačanje upravnih odbora i menažera, promovisanje funkcije risk menadžera, i kontrolu nadoknada i zaposlenih i menadžmenta. Među merama je unaopređenje aktivnosti u otkrivanju rizika u poslovanju banke kao i jačanje organa koji izriču sankcije.
Razdvajanje bi se obavilo u dve faze, predviđeno je izveštajem. U prvoj fazi bi se procenilo da li je 15-25% aktivnosti banke visoko rizično ili je ukupna vrednost rizične imovine veća od 100 milijardie evra. U drugoj fazi supervizor bi odredio za koji deo imovine treba uraditi razdvajanje.
Britanska parlamentarka u Evropskom parlamentu Šeron Bouls koja predsedava odborom za ekonomiju, rekla je da postoji „neka vrsta otpora“ ideji da se razdvoje funkcije banaka. "Ali ja podržavam ideju da se ti planovi što ranije sprovedu a da se onda dopunjuju dodatnim predlozima“, ocenila je ona za Euobzerver.
Međutim, za ljude koji se bave izveštajima i bilansima banaka, predlog stručne grupe bi izazvao više štete nego koristi.
“Nismo ubeđeni da bilo koji od predloga ima utemeljenje u stvarnosti. Pod znakom je pitanja da li je moguće identifikovati tipove bankarstva koji su naročito rizični“, saopštila je međunarodna asocijacija revizora (ICAEW) u saopštenju.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
