Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel planira dodatnu disciplinu za banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je pokrenula konsultacije da bi utvrdila da li je potrebno dodatno regulisati utvrđivanje referentnih kamatnih stopa poput Libora i Euribora i značajnih tržišnih indeksa. Evropska komisija se na ovaj korak odlučila nakon što je u junu 2012. izbio skandal kada je otkriveno da su banke manipulisale referentnom međubankarskom stopom za međunarodne banke Libor, odnosno svesno uticale na njenu visinu. Ova praksa utiče na banke i druge finansijske organizacije, ali i na građane i firme korisnike kredita širom sveta, pa i u Srbiji, budući da deo njih koristi kredite sa promenljivim stopama koje zavise baš od međunarodnih stopa poput Libora. Ovo je samo jedan u nizu koraka EU protiv prekomernog uticaja tržišta i finansijskih institucija na privredu i građane. Skandal je poslužio kao povod britanskoj televiziji Bi-Bi-Si (BBC) da istraži kako se bankarska kultura promenila, pa su bankari od rigidnih ljudi koji drhte nad ugledom svoje banke i cele profesije postali lovci na profit.
"Međunarodne istrage o manipulaciji Liborom iznele su na videlo još jedan primer neprihvatljivog ponašanja naših banaka. Sumnje o tačnosti i integritetu indeksa mogu da podriju tržišno poverenje, oštete potrošače i investitore i naškode realnoj ekonomiji", izjavio je Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije (Michel Barnier).
Skandal sa zloupotrebom Libora izbio je 27. juna, kada je britanska banka Barklejz (Barclays) otkrila da će platiti oko 360 miliona evra da bi se okončala istraga britanskih i američkih regulatornih tela u aferi o manipulacijama međubankarskim stopama britanskim Liborom i evropskim Euriborom. Skandal se od tada proširio na druge banke i istrage su otvorene u više zemalja.
Komisija je u saopštenju podsetila da je nakon izbijanja skandala već reagovala, predloživši da se lažno utvrđivanje stopa proglasi krivičnim delom. Međutim, Barnije je istakao da se može ispostaviti da promena kaznene politike nije dovoljna. "Potreban je dodatni rad na regulisanju načina na koji se indeksi i referentne stope prikupljaju, stvaraju i koriste", naveo je on.
Konsultacijama su obuhvaćene referentne stope poput londonskog Libora i evropskog Euribora, slični indeksi poput prekonoćne evropske stope Eonia, ali i berzanski indeksi poput industrijskog Dau Džons indeksa (Dow Jones), Nasdaka (NASDAQ), robni poput londonskog LIFFE indeksa za kakao, indeksa cena i indeksa za izračunavanje penzija.
Javne konsultacije će trajati do 15. novembra, a sve zainteresovane grupe su pozvane da daju predloge - oni koji dostavljaju podatke za njihovo formiranje, koji ih objavljuju i koriste. Cilj je da se utvrde mogući nedostaci u svakoj fazi izrade i korišćenja indeksa.
Komisija je istakla da nema unapred utvrđenih rešenja, tako da su sve mogućnosti na stolu, ali da cilj mora biti da se indeksi i referentne stope formiraju bez sukoba interesa i zloupotreba, da odražavaju ekonomsku realnost i da se koriste na odgovarajući način.
Prema pisanju Blumberga (Bloomberg) koji se poziva na pisanu izjavu iz Komisije, u Briselu se razmatraju različita rešenja, na primer mogućnost da se banke primoraju da pružaju prave podatke o transakcijama, a ne procene kao sada, i da se poveća broj zajmodavaca koji učestvuju u utvrđivanju stopa.
Kako to utiče na moj novčanik?
"Obični građani", iako nisu direktni korisnici referentnih međubankarskih stopa ni učesnici u njihovom kreiranju, osećaju posledice njihove promene.
Libor i Euribor se, naime, nekada koriste kao promenljivi faktor u obračunavanje kamatnih stopa za kredite indeksirane u devizama. Tako se u ponudi banaka u Srbiji može pronaći na primer stambeni kredit sa stopom tromesečnog Euribora plus 4%, koja se usklađuje jednom u tri meseca unapred utvrđenih datuma. Korisnik takvog ugovora "na svojoj koži" oseća sve promene stope Euribor jer one povećavaju ili smanjuju iznos kamate.
Iako bi se moglo pomisliti da je bankama bilo od koristi da manipulišu isključivo da bi podigle kamatne stope, to nije slučaj.
Background Libor je stopa po kojoj se pozajmljuje novac na međubankarskom tržištu u Londonu. Svakog dana je utvrđuje Britansko udruženje banaka na osnovu stopa najuglednijih banaka na međubankarskom tržištu. Libor je najčešće korišćena referenca za kratkoročne kamatne stope.
Poverenje u Libor, koji utiče na hartije od vrednosti u iznosu višem od 500 hiljada milijardi hartija dolara, znatno je opalo nakon što je britanska banka Barklejz priznala da je davala lažne stope. Barklejz, druga po veličini banka u Velikoj Britaniji, kažnjena je u junu sa 290 miliona funti zbog uloge u zloupotrebi Libora, a visoki funkcioneri banke su podneli ostavke.
Od izbijanja finansijske krize, nepravilnosti u radu bankarskog sektora su u prvom planu. Postavilo se pitanje nedovoljnih kontrola u fiannsijskim transakcijama, špekulacija, ali i prekomernih bonusa bankara i brokera.
Ugledni američki javni radio NPR podelio je period za koji postoje sumnje o zloupotrebama u dve etape.
Etapa pohlepe trajala je od 2005. do 2007. godine kada su trgovci, u doba pre finansijske krize, sukcesivno tražili više i niže stope kako bi ostvarili zarade. Tada, kako se navodi, nije bilo širokog dogovora o manipulacijama i nije bilo velikog uticaja na stopu, ali je to u pogledu zarada moglo imati veliki uticaj zbog velikog iznosa novca koji je u opticaju širom sveta.
Etapa straha počela je nakon izbijanja finansijske krize, i trajala od 2007. do 2009. godine. Britanski Barklejz, koji je u središtu ove afere, tada nije toliko brinuo o novcu koliko o pukom preživljavanju.
Tada je uprava želela da se stopa smanjuje, a razlog je što nijedna banka nije želela da prizna da su joj troškovi zaduživanja visoki. Ukoliko bi banka koja učestvuje u formiranju Libora prijavila visoku stopu, to bi značilo da su ostale banke prema njoj nepoverljive, ne žele da joj daju novac i da ima problem sa zaduživanjem i dodatno bi pogoršalo njen položaj na tržištu. Zato je pritisak bio da se Libor smanjuje.
Kako se objašnjava na sajtu NPR-a, lažno podizanje stope moglo je da dovede do sasvim blagog povećanja kamatnih stopa stambenih kredita.
Kada je Libor bez osnova snižavan, oštećeni su bili svi koji su uložili novac u hartije koje zavise od Libora. Tako su "stanjenih novčanika" ostali neki gradovi i opštine i penzijski fondovi.
Glavni zaključak NPR-a je da je najviše stradalo poverenje u bankarski sistem jer se postavlja pitanje "ukoliko banke tako rutinski lažu o jednoj od referenci u finansijskom sistemu, o čemu drugom još lažu?".
Kako se promenio bankarski sektor?
Bankari nikada nisu važili za savršeno moralne skromne ljude. Međutim, imali su znatno veći ugled i poverenje nego sada, kada se smatra da u bankarskom sektoru vladaju pohlepa, nemoral i neodgovornost.
"Opšta etika u bankama svakako nije ono što je nekada bila", rekao je za Bi-Bi-Si penzionisani bankar koji je celog života radio u Sitibanci (Citibank).
Drugi bankar rekao je da je u doba kada se zaposlio u Džej-Pi Morganu (JP) "zaštita ugleda banke bila kao zaštita časti žene". "Kada sam radio u Morganu to je bilo tako rigidno mesto da sam mislio da moram da peglam i pidžamu pre nego što odem u krevet", rekao je ovaj bivši funkcioner banke.
Danas penzionisani bankari istuču da je profesija nekada bila ugledna, prestižna i imala dobra načela. Bivši radnik Morgana okarakterisao je nedavni skandal za zloupotrebom Libora kao "odvratan. "Nije bilo razloga za to. To je tako jeftino - kao da udarate nekoga ko ne gleda", rekao je on.
Iako je u bankama uvek bilo skandala i trke za profitom, postavlja se pitanje kako je bankarstvo od čvrsto regulisane profesije postalo "mašina za pravljenje novca".
"Mislim da su se trgovci potpuno odvojili od ostatka društva i stvarnosti", ocenio je za Bi-Bi-Si penzionisani menadzer Benk of Amerika (Bank of America). On je istakao da je posao na berzi veoma zanimljiv i složen, ali da su trgovci ranije imali vezu sa klijentima i u realnom svetu, da su gledali kako njihovi projekti u kojima su učestvovali rastu.
Kasnije, kada je kontrola smanjena, velike tržišne promene postale su svakodnevica, a bankari i trgovci su koristili nestabilnost za velike zarade, ali ne i za varanje.
Trka za kratkoročnim profitom počela je u punom jeku sredinom 80-ih godina, kada su trgovci počeli da traže udeo svojih profita, koji su bili sve veći.
Prema rečima bivšeg radnika Benk of Amerika, investicioni bankeri i brokeri, za razliku od prethodnih decenija, danas rade na "finansijskom arhipelagu", izdvojenom svetu u kojem se svakodnevno okreću milijarde dolara, sa sopstvenim pravilima, tako da im je teško da pojme realan svet. Oni čak i van radnog mesta ne dolaze u dodir sa njim - voze se privatnim avionima ili u biznis klasi, posećuju samo najbolje restorane i kreću se u uskim krugovima. "Verovatno neće primetiti vozača ili čistača u kancelariji", rekao je on.
Nekadašnji bankari ukazuju da se ranije cenila odanost svojoj banci, pa su najčešće ceo radni vek provodili u jednoj instituciji, dok sada u trci za dobiti ljudi preskaču iz jedne u drugu instituciju u veoma kratkim rokovima.
Nakon niza skandala, bankama je sada stalo da promene svoj imidž, ali to nije lako. One masovno menjaju uprave, a donose se i nova pravila. Međutim, kako je za Bi-Bi_Si rekla profesorka antropologije sa Njujorškog univerziteta Melisa Fišer (Meliša Fisher), koja je nedavno objavila i knjigu o ženama u finasnsijskom svetu, strukture moći i kultura su duboko ukorenje, pa promena pravila i uprava nije dovoljna.
Antropolog Joris Lejendejk (Luyendijk) ocenio je da banke moraju iznutra da se promene, između ostalog zaštitom uzbunjivača, odnosno onih koji ukazuju na nepravilnosti. "Ne utvrđujete Libor više od 10 godina bez znanja mnogo ljudi. A oni ništa ne govore. To je tako zato što nisu dovoljno zaštićeni", rekao je on.
Stručnjaci ukazuju da je u svakom slučaju potrebna promena i spolja i iznutra da bi se stvari promenile.
Problem, međutim, ne leži samo u finansijskom sistemu, već i u pritiscima investitora i zainteresovanih strana, poput penzijskih fondova, koji traže zaradu, i ukoliko je ne dobiju planiraju da promene mesto ulaganja.
Izvor: EurActiv.rs
Ilustracija: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
